Сигуран сам да не говориш истину, јер адвентисти стриктно држе заповести људске које је прописала Хелена Вајт. То не може да се сакрије.
У децембру 1844. она је имала визију у којој је јасно стављено до знања да је Бог 22. октобра затворио врата спасења за грешнике (они који још нису прихватили учење милероваца). У каснијој збирци њених раних текстова, међутим, прецртана су места која су се односила на ова затворена врата. Слично томе, једно време тврдила је да обраћање лекару значи помањкање вере: човек треба да повери своје здравље једино Богу. Неколико година касније, међутим, она је писала да је “у неким случајевима савет земаљског лекара веома неопходан. Увек смо имали овакав став”. Слично је било и у погледу њеног “божанског откривења” везаног за реформу облачења, која је била актуелна тема тих дана захваљујући првим феминисткињама које су облачиле краће сукње преко панталона као своју униформу. Године 1863. Јелена Г. Вајт отпочела је са изјавом да “Бог не жели да Његови људи усвоје реформу одевања”, док је четири године касније изјавила: “Бог би сада желео да Његов народ прихвати реформу одевања”, тврдећи да јој је исправан начин одевања откривен у визији 1863! Упркос овог сведочења, напори госпође Вајт да наметне свој модел одеће адвентистичким сестрама остали су без успеха, и њој самој било је велико олакшање када је 1875. имала откровење да је реформа одевања постала “увреда узроку истине” и када је могла мирне савести да је оставити по страни.
Реформа одевања била је део ширег програма здравствене реформе, тема којој се поклања знатна пажња почетком и средином прошлог века. Медицина се тада још увек ослањала на примитивне и неефектне методе каква је коришћење пијавица. Било је у знатној мери простора за нове идеје, па чак и од оних који су били мало или нимало медицински образовани. Госпођа Вајт је имала великог успеха у својим говорима јер се залагала за умереност и трезвеност и убрзо је проширила своју забрану на алкохол и на симулусе: чај, кафу, дуван. Касније, 1863, имала је визију која је надахнула да дода месо, јаја, бутер и сир својој листи забрањене хране. Здравствена реформа, изјављивала је она, “блиско је повезана са садашњом истином као што је рука припојена телу”.
И она и њен муж били су непрестано болесни, и није чудо што питање здравља доминира у њеној теологији. Чак и савременици не могу а да не примете уочљиве паралеле између њених “божански надахнутих” изјава на ту тему и идеја неког од водећих реформатора у здравственој сфери тих дана, нарочито оних који се појављују у Л. Б. Коловој “Филозофији здравља”. Једна од њених књижевних асистената, Франсис Болтон, коначно се пожалила сабрату адвентисти: “Већина онога што ја пишем појављује се у часопису “Review and Herald” као да је изашло испод пера сестре Вајт и да је резултат надахнућа Богом. Желим да вам кажем да ме ово веома жалости јер осећам да ја играм преварантску улогу”. Када је госпођа Вајт сазнала за ово признање, госпођа Болтон је била разрешена свог положаја по кратком поступку.
Постепена разоткривања ове врсте изазвала су расколе у редовима адвентиста, али чак ни оптужбе за плагијате нису нису биле довољне да уздрмају поверење које су већина адвентиста иамла у своју пророчицу која их је водила. У сваком случају, под њеним вођством наставили су да оснивају институте за здравље и санаторијуме у разним деловима САД и у иностранству. Године 1910. један од ових санаторијума, у Лома Линда, Калифорнија, отоврио је своја врата као колеџ за лекаре – евангелисте. Данас адвентисти руководе многобројним болницама у земљи. Кафетерије у овим институцијама нуде само вегетаријанска јела (најоданији адвентисти су вегетаријанци, а употреба кафе, чаја и алкохола је забрањена), а болнички пастори нуде духовну утеху и дају упутства пацијентима која су базирана на списима Јелене Г. Вајт, чије су књиге доступне. Многе од ових болница комбинују традиционално лечење са програмима за лечење зависника од алкохола/дроге, са посебним одељењем за рак, са коначиштем за путнике и сиротињу, школама за младе и храмом.
Поред њихових доктрина које се односе на други долазак и суботу, адвентисти седмог дана уче да човек нема бесмртну душу. Када умре једноставно престаје да постоји све до Христовог другог доласка када му Он васкрсава тело и тада му даје бесмртну душу. Они такође верују у потпуно истребљење неправедних (тј. неће подносити вечите муке).
Интернационално седиште “Светске федерације адвентиста седмог дана” налази се близу Вашингтона. “Генерална конференција”, која је демократски изабрана, управља бројним чланством, око четири милиона, које је организовано у тринаест “изборних подручја”.
Мада адвентисти седмог дана нису агресивни као што су то мормони или “Јеховини сведоци”, они интезивно мисионаре. Они “не посматрају себе једноставно као једно црквено тело у свету, већ као пророчки покрет који има за задатак да објави вечно еванђеље, а по њиховом веровању то би било одређивање часа Божијег Суда”. Као мисионари адвентисти делују на многе људе својим, донекле рафинираним, телевизијским програмом; најчувенија је емисија “Писано је” која се даје једном седмично. Издају и часопис “Светска Божија Црква”, која се дели бесплатно, јер се финансира прилозима чланова цркве, мада се сама црква ретко помиње у часопису. Ова “тактика камуфлаже” њиховог идентитета у медијима је карактеристична за култове.
Адвентисти су нарочито привлачни јер истичу традиционалне породичне вредности и здравље за све људе који су узнемирени због савремене дезинтеграције породице и све веће затрованости хране. Теолошки, међутим, њихове аргументе лако ће оповргнути они који имају солидно знање Библије и историје Цркве.
Свештеник Алексеј Јанг
С енглеског: Слободанка Зарић
ГРУПА АУТОРА
БИБЛИЈА БЕЗ БОГА, ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ЦРКВЕ
Издаје Издавачка установа митрополије Црногорско – приморске, Цетиње 1997.
Ако већ пишеш у своје име, онда напомени да је то тако, а не да говориш као да је то једино могуће и исправно. Верујем да су и теби тако говорили. Нигде, али нигде се у Библији око хране не говори о здравственим аспектима, већ о захваљивању Богу. Пише да неко једе, а неко не једе. Ви ширите учење које је апостол лепо дефинисао, само ти и твој затворени ум (вешто обрађени) не можете да прихватите:
6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.(Римљанима 14)
29. Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог? (управо и ја говорим због другог)
30. Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
31. Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините. (само без преједања и препијања)
32. Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој, (1.Коринћанима 10)
1. А Дух разговетно говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске,
2. У лицемерју лажа, жигосаних на својој савести,
3. Који забрањују женити се, и заповедају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вернима и онима који познаше истину.
4. Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу. (Јер?)
5. Јер се освећује речју Божијом и молитвом.(1.Тимотију 4)
Овде спадате у исту групу људи, онда, са онима против којих највише говорите, а то су они који такође нешто забрањују (женити се), а ви сте се устремили на храну као да су хришћани неки тибетански монаси који грицкају бамбус и траже нирвану. Стихови су јасни, а против њих тешко да има аргумената.
