Block Out

[GKZ]

Rođendanska pesma

Rođendanska pesma

Kad BiiiiP pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l' je to greh il realnost

Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem

Uplati groblje na vreme
U zemlju u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para

A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče

Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole

Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe

Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan

Da li lažeš il' se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno

Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo

Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako placem
Dok ti telo zemljom solim

Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam se do četiri

Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima ...

 

[GKZ]

San koji srećan sanjaš sam

San koji srećan sanjaš sam

Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve k'o da nije tiho,
nek' je to prvi put.

Sve kao da je staro,
i sva ostrva su tu,
i da nije što je bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srećan sanjaš sam.

Jutro je.
Teška noc.
Olovne noge
nose poluživu stvar
kroz dvorske odaje.

Jutro je.
Privatan posed mrtvog trgovca
u rukama tog zlikovca
bez osećanja.

Jutro je,
srebrni znoj na čelu gospodara.
Budi svoga psa cuvara.
Jutro je,
i spremljen mali oglas
"prodajem il' menjam sebe"
davi se i lice grebe.

Jutro je.
Ljudi bez imunosistema
pale vatre,
greju svoja gola mokra tela.

Jutro je.
Hrabar si ubij sebe,
poždr'o si sve tuđe grehe.

Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve kao da nije bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srecan sanjaš sam.

 

[GKZ]

Sanjaj me

Sanjaj me

Još bio je plav
Prolećni dan
Umiven sav
Na dlanu kap
Božiji znak
Sunčani slap

Keks u vrtu i čaj
Vetar je slab
Miriše maj
Na usni med
Daleki put
Hrastova red

Noć, bio je mrak
Tišine zvuk
Polje i mak
Na nebu znak
Mesec je žut
Osećaj jak

Sa usnama
Sa rukama
U noćima

Voli me
Sanjaj me
Probudi se
Nađi me

 

[GKZ]

Sdss

SDSS

Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.

Knjiga pod jastukom - vera sa naukom,
verujem, nije mi potreban Bog.
Jede me mirno ta mala životinja,
da li da poginem ili da uginem?

Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo.
Ako me voliš, pomozi mi, dajem ti telo.
Ja dušu nemam,
Ili ne znam da je dam.

Stići će glasnik iz daleke prošlosti,
znaću što nisam ni visok ni plav.
Koagulacija ponosnih nacija,
telo mi truli, moj mozak je zdrav.

Pristajem, nevin sam, pristajem, kriv sam,
ja pristajem - bacam palamar na stene.
Prihvati ga, veži me, bušan sam, tonem,
i uzalud pumpaš svu vodu iz mene.

I još sam zaljubljen u svoj mali san.

Evo ti reči, ti sklopi rečenicu,
ja nemam snage da izbacim dah.
Ljubav, sloboda, i osmeh, i sreća,
i suza, i mržnja, i tuga, i strah...

Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.

 

[GKZ]

Sekira

Sekira

Sa jedne strane sekire - on,
otac i brat.
Sa druge strane, pancir i kruna,
nezvani svat.

Bez boca i maske,
hrabro leži, i ćuti na dnu.
Do grla u mulju,
negde gore
iznad nas.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv.

Moderan svet je izvan kontrole,
a starci su dosadni, glupi i odani.
Trojan je sam sebi zasrao carstvo,
ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv,
ali ne voli ni krst.

 

[GKZ]

Sudopera

Sudopera

Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.

Tako tih i spokojan.
Tako jak i opasan.
Svetloplavi okean.
Prljava sudopera.

I po njemu ljuska plovi.
Ala gladna novih lutanja.
Gde će stići, šta ce biti?
Raste voda - tone obala.

Život je izlečiva bolest.
Treba samo malo napora.
Iznad neba plače zvezda.
Uzalud je sijala.

Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.

Pored njega žena kleči.
Ona plače, on je vešto teši
Moralo je da se desi.
To je proces, nije sudbina.

On zna.
On ubija.
Dok pali cigaretu svećom,
Uživa.

 

[GKZ]

Tata brada

Tata brada

On ustaje potpuno svestan situacije.
Neko je ubio čoveka usred bela dana, ispred kuće.
Tata-brada je vrteo olovke i izneo mu dnevni red,
ulazi u bušne cipele i izlazi na sneg i led.

Pre jutra, u redu, čekaće šest da potroši svoju bedu.
Ćuti i stenje, hladna su jutra u decembru,
kupuje sve, iznosi nekakve velike kese i džakove,
kupuje sve, ne veruje nikome, al' poštuje moć navike.

I zna da ne može ovako dugo
i zna da nema drugog izlaza
i zna da nije on taj, nije on taj
i zna, a voli ga...

Drži pištolj u ruci, a ne zna šta će s njim,
zna ko je kriv za sve
i to glasno kaže, opametio se, srećan je.
Kući ga čeka topla supa i čiste čarape,
prvo će da se kupa, a posle će hranu da pojede.

On sedi i čuva neku razjebanu zgradu.
Gleda me kao da sam mu baš ja pobio decu.
A ja samo lutam po svom uništenom gradu
besan sam isto kao i on, al' nije to isti bes.

Neko me zove,
neko me traži,
nekome trebam
a ne vidim ga.
Spokojno spavaj,
ja drhtim na straži,
slobodno ručaj,
ja sam smrtni slučaj.

 

[GKZ]

Težak slučaj pakla

Težak slučaj pakla

Mozak miruje,
al' ispod mora teče vreli kamen.
Grob podriguje,
proždraće mi kosti ako stanem.
Istetovirani strah na tvojim obrazima jeca,
ti si samo njegov podstanar.
Smrtno ozbiljan,
bez oca i bez prijatelja.

Prazne godine,
oko tebe tužno lete.
Šta ćeš ti sa njima
i šta će one s tobom takvim?
Ti si revidirao stav sto pedeset puta
čas si rođen kao muško, čas ko žensko,
koga je to briga.
Sam znaš,
rođen si ko pička.

Gde je granica?
Nisam siguran ni da postoji.
Šta je cilj?
Ili trčimo u krug bez cilja.
Put od tebe do mene, sa hiljadu rupa,
ko Kumodraška ulica.
Nemam vremena,
da čekam da se ubiješ.

Skloni me,
ja neću inat tvoj životom da platim.
Slomi me,
eto nisam uspeo da shvatim.
Ubij me,
ti to možeš da uradiš sa svakim.
Ako sve vidi, što se pravi blesav,
što ne otera sva BiiiiP u nebesa.

Zadah osvete
kruži iznad moje glave.
Zar da ubijem,
da se prestrojim u tvoje pleme?
Ljudi gutaju suze, žvaću sopstvene zube,
lije krv sa krova ruske crkve.
Težak slučaj pakla,
teško da ima išta strašnije.

Budi me,
pre nego poželim da umrem u snu.
Ubij me,
svima za primer raskomadaj moj trup.
Skloni me,
ja znam tvoj strah, to niko ne sme da zna.

Ako sve vidi što se pravi blesav,
što ne otera sva BiiiiP u nebesa.

 

[GKZ]

Tehno...logija

Tehno...logija

Jutra ne primećujem, svetlo me ne pokreće
ćutim samujem, slušam zvukove
Ko si ti da sastavljaš rđav zvuk i orkestar
starih šrafova, buku gradova

Zašto da odustanem, nikad nisam želeo
da im verujem, žice ne čujem
Ritmovi iz prašume u kapama za plivanje
Deca Srbije glume mumije

Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas,
ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima, bez igde ikoga

Šta je s nama..

Čovek sed i umoran, isti mu je svaki dan
živi star i sam sa ormarima
Šetnja pored obale, sahrane i novine
Vreme skraćeno već je plaćeno

K'o da krug se zatvara, dolazi iz sećanja
divna muzika starog vremena
Nikom nije potrebna, niko se ni ne seća
Televizija je pobedila

Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas
Ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima, bez igde ikoga

Šta je s nama..

 

[GKZ]

Trenje

Trenje

Svako jutro kad se budim ja siguran sam samo
da sam promašio pistu i sleteo na njivu.
Obući cu se brzo i krenuti na posao,
tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena.

I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili
i milovali nežno da nam drhte usne,
ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim,
pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Mašta mi se srozala duboko ispod nule,
potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku,
drži me jače i pribij me uz sebe,
kraće će da traje i biće manje znoja.

Onanija je divna i kad pomislim na drvo,
i nek me samo misli vode što dalje od tebe,
ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo,
sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje...

Samo trenje, trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu,
"šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu,
ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu,
i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu.

Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač,
pročit'o sve novine i zaspao pod njima,
ja sam mrtav već odavno, al' niko ne primećuje,
ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam to je
trenje.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.