Block Out

[GKZ]

Najduži je poslednji sat

Najduži je poslednji sat

Blediš, čekaš, slike su brze,
tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi.
Najduži je poslednji sat.

Nervozno se trzaš, lomiš prste
i bilo bi ti lakše sve da znaš da neće biti.
Al' možda se i dogodi...

Tvoj poraz nije ogroman, a povratak je realan,
precrtavao ili ne sve svoje zakletve i slike.
Najduži je poslednji sat.

Putevi su predugi, seku se i srešcemo se,
nasmeši se, pokloni se i reci da se kaješ.
A možda se ne dogodi...

Ja nisam bitan lik u tvojoj ver(e)ničkoj priči
i ko je koga stvorio i ko na koga liči...
Najduži je poslednji sat.

Svi mi ovde nekog čekamo
da nam kaže koga čekamo.
Pa možda taj i pogodi...

I uzalud čekaš, tvoj prevoz neće doći.
On je odavno bio ovde, mi se rodili nismo.
Bio,
video,
pobegao.

I svima je jasno - put završava jamom,
duboko u nju tonemo, al' smrdimo do neba.
Ni on neće da nas izvadi...

Ja ne mogu da pobegnem od tebe...

 

[GKZ]

Nedostupna polja

Nedostupna polja

Moja žena spava kraj mene.
Ona sanja, ona može da misli,
čim se probudi
nešto smera,
kud da krene,
triput ura za bombardera
iznad mene...

Iznad mene tuđa je volja.
Hoću da skočim,
to su nedostupna polja,
visine, širine,
koliko hoceš, tebe ne treba da brine...

Ja ne plovim,
danas ne lovim...

 

[GKZ]

Neki moji drugovi

Neki moji drugovi

Neki moji drugovi su uvek imali love
Neki moji drugovi su uvek imali sve
Oni koji nikad nisu, nikad nisu sanjali snove
Oni mi i danas kažu da ću ostati večno mlad

Neki moji drugovi su zauvek otišli odavde
Neki moji drugovi su otišli da život traže
Neki moji drugovi su otišli na neko vreme
Otišli na neko vreme, da se nikad ne vrate

Neki moji drugovi su odlučili da postanu tate
Neki moji drugovi su imali seljačke svadbe
Neki moji drugovi su shvatili da mogu bez njih
Neki moji drugovi su neki moji drugovi ...

A ja još uvek prljam gradske ulice
Pitaj me kako mi je

 

[GKZ]

Nema više lakih protivnika

Nema više lakih protivnika

Sila nema vremena za ljubav
Ne znam zašto je volim
Ne znam zašto je sanjam
Kako gura duge balvane ka moru

Čekam zoru
Prve zvukove jutra
Sitni krugovi na vodi
I galebovi, galebovi, galebovi, galebovi...

Nema ni vetra ni sunca
Ipak pristojan dan se rađa
Mokra lepljiva jutra
Rosa kvasi uplakane vrbe

Jel' to stvarno moj mir
Ili samo predah stanica begunca
Šta sam čuo u tišini
Zvala si me al' sam bio nedostupan

Treba mi
Puška sekira cokula i mač
Da posečem sav taj korov pa da krenem
U neke planine
Gde nema nove godine

Šta je to u meni
Što me moli da te povredim a tera da te volim
Šta je to u tebi
Što ti ne da da me povrediš
A brani da me voliš
Sila nema vremena za ljubav

 

[GKZ]

Nevremena

Nevremena

Oblak je pokrio dvorac na vrhu planine
što svetli ka nebu a svetli ko juče
dok kapljice cure niz grane i padaju dole
a zemlja je sita ne guta ih više
Tvoj osmeh je čaroban smej se klekni u baru
pokloni se munjama one su besne
lude drvoseče seku od vrha i stabla se lome
Tvoj osmeh je čaroban smej se klekni u baru
pokloni se munjama one su besne
lude drvoseče seku od vrha i stabla se lome
i padaju velike jele i smola im krv je
a kiše su suze i proći će vode
kroz Savu i Drinu a ljudi će ostati
kakvi su bili
jer neće i neće da znaju

 

[GKZ]

Osam i trideset

Osam i trideset

Zatvori oči sada zadnji put
I seti se
Šta je sve prošlo dok si ćutala
Pronađi me

Ulice nema s tvojim imenom
Gde je vrt sećanja
Mesta su sva bez rezervacija
U osam i trideset

On zna da crveno bledi vremenom
Proći ce
Mladost je neka savim druga stvar
Ne poznaje

On dobro zna kad boli istina
Ostrva crna su
I dobro pamti gde te poslao
U osam i trideset

Slomljeni krst u mutnoj vodi
Pamti sve
Gvozdeni zvuk u gluvoj sobi
Odlaze

Odlazi noć vampiri beže
Zauvek
Nikada više doći neće
U osam i trideset

On nije živeo kao kralj
U osami
On nije živeo kao kralj
U osam i trideset

 

[GKZ]

Pijana noć

Pijana noć

Pijana noć pod nogama
gazim preko stola
ulicom praznom sve odzvanja
glasovi ptica čuju se
vetar plače, strah me je
ledene kiše dolaze

Nestaju tragovi
o jednoj ljubavi
imenom tvojim
sve zove se

Obale naše ruše se
kule od peska, sećaš se?
talasi voda ih nose u grad
miris kože i tamjana
vazduh truli, pescaju se
pevaju sve crne đavole

Na kraju ostajem sam
u senci sećanja
imenom tvojim
sve zove se

 

[GKZ]

Poštar

Poštar

Nekad se znalo sve,
ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret.
I sad trče, al' beže od mene i viču:
"Mama, ne otvaraj, ide poštar".

K'o da je od tad prošlo dvesta godina...
Bilo je kafa, dobar dan, i rakija...
Dve crvene od svake penzije, za sreću,
I - srećan rad, domaćine.

Sad hodam k'o kreten, sam,
ljudi okreću glavu, a poznaju me svi.
Juče su me napali, i oteli torbu
punu računa za struju.

Necu da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.

Prošlo je dosta godina,
ja konačno shvatam šta se desilo.
Bio sam strašno glup,
al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara.

Nova je godina, ja nemam čestitke,
telegram saučešca, sitne penzije...
Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje,
strah me, svi imaju pse.

Neću da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu, ne mogu, ne mogu, ne mogu

Ne mogu više da budem poštar.

 

[GKZ]

Protiv sebe

Protiv sebe

Težak san, tihi korak
mrtav mrak, curi oblak,
beskućnik koji traži
zbir znakova po prašumi.

A tvoje ruke su nežne,
lako spuštaš ih na mene,
tvoje reči su jasne,
samo treba da ti verujem i proći ce.

Ja ih nikad ne bih sanjao,
ali neko tera me na to.

Nemam izvor svetlosti,
na vidiku samo mrak.
Crna krpa preko očiju,
ja se plašim da je skinem.

Nema razloga za bolji svet,
sve što smislim stvorim ga za sebe,
al' protiv sebe...

Ja dobro znam šta radim,
al' ne znam zbog čega
sve dobija drugu boju i miris.
Koliko puta sam krenuo iz početka
i stigao do istog prokletog mesta.

Moje vreme prolazi
i nemam ga još mnogo.
Moje vreme prolazi,
a ništa nisam stigao da naplatim.

Strah ili strepnja,
kradem ti misli,
radim protiv sebe.

 

[GKZ]

Raskorak

Raskorak

Stojim mesecima krišom
i posmatram nebo
- ne zove me.

I ne žuri sat,
nego ne stižem ja
da zakasnim bilo gde.

A ako ostanem,
moraću dalje...

Pozdravljam sudbinu,
nehajno mašem i znam
- kasno je.

Teško je preći tu crtu,
izgrižene usne
brane se ćutanjem.

A ako ostanem,
moraću dalje...

Nehajni građanin
posluje s toliko volje.

Krade presitne novce
i steže svoj sluzavi osmeh.

Sujeto dvopolna,
lažeš da ženskog si roda.
Gadim se.
Nemoćan,
pljujem na sve svoje snove.

A ako ostanem,
moraću dalje...