- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Zoran Hristić
Zoran Hristić rođen je 1938. godine. Bio je Rajičićev učenik. Za svoj diplomskim rad ’Naslovi’ pisan za hor i simfonijski orkestar 1963. izučava novu notaciju. Niko nije hteo da ga izvede tek hor i orkestar slovenske filharmonije u Opatiji. On prvi u srpskoj muzici uvodi elemente zvučne slike poljske škole, pre svega Pendereckog. U ovom delu ima segmenata hromatskog totala u kojima se i tekstualni materijal svodi na svoj koloristički potencijal. Hristića za Pendereckog vezuje tretman dvanaestotonske hromatske skale često raspoređene po grozdovima malih sekundi, potpuno odsustvo tematskog materijala, način korišćenja instrumentalnih i horskih glasova koji zvučni efekat vodi elementima bliskim šumu. Kao tekst je upotrebio naslove četiri pesme ali tekstom se služi isključivo kao zvučnom materijom, reči su deljene na slogove postajući nerazumljive i obesmišljene. Orkestar tretira punktualistički. Koristi nekonvencionalne postupke kao sviranje iza kobilice ili sviranje pijaniste podlakticom. On u aleatoričkom muzičkom toku svojih kompozicija aktivira mnoge pojmove vezane za folklor. Žanr tužbalice u Stihira o Svetom Savi, zvuk narodnih muzičkih instrumenata, zurli, gusala, duduke u koreotorijumu Korak, ili koristi citate ritmičkih podela i melodijskih obrta iz raznih krajeva bivše Jugoslavije. Delo Sila Krsta pisano povodom 800 godina Hilandara nije tradicionalno srpsko crkveno pojanje već Hristićevo viđenje srpske duhovne muzike na tekst molitve svetom Simeonu, Teodosija Hilandarca iz 13veka. Delo Grimase nastaju posle tri meseca u provedenih u Italiji pod uticajem dodekafonije. Godine 1961. piše Četiri nemira za četrdeset gudača i Var Bah Šenberg Bi bap. Od Naslova do baleta Darinkin dar i U roku od 8 opsednut je Poljskom školom. Scenska muzika odnosno traženje zvuka je za njega bio najveći izazov.
Kamerna dela: Sonata Viza za klarinet i klavir; Momenti u 12 za fagot i gudače; Prazne žice pa punije za Beogradski kamerni orkestar; La gis za četrnaest instrumenata i dva vokala; Stvarnost za gudački kvartet; U roku od 8 za gudački kamerni orkestar; Antikoncert za violinu, sintisajzer i simfonijski orkestar. 4 za E je klavirski trio koji čine četiri jednominutna stava vebernovski poentilistička. Situacije za gudački kvartet veoma su grafičke.
Vokalno-instrumentalna dela su veoma značajna. Tu je vizualizovana poema Rodoslov za pet grupa po pet pevača, klepetuše, gusle i kamerni orkestar; koreotorijum Korak na Miljkovićeve stihove za pet vokalnih solista, dečiji hor, dva mešovita hora, simfonijski orkestar, naratora i elektronske instrumente, osamnaest baletana i folklorni ansambl.
Scenska muzika: tv balet Kameleon, balet Darinkin dar, tv balet Narcis, balet za elektronske instrumente. Tašana mu je poslednje scensko delo po romanu bore Stankovića koje je još neizvedeno a posvećeno je njegovoj sestri. Stilski pretstavlja muziku simbola kao spoj Koraka i Darinkinog dara.
Najznačajnija radiofonska dela: Boj kao omaž povodom 600 godina Kosovskog boja. Ovo delo za razliku od ostalih radiofonskih dela izostavlja improvizacioni momenat. Pacolovac je baletska pozorišna igra po Kršićevim grafikama na temu srednjevekovne legende i mita o pacolovcu.
Izvor: Muzička centrala
Zoran Hristić rođen je 1938. godine. Bio je Rajičićev učenik. Za svoj diplomskim rad ’Naslovi’ pisan za hor i simfonijski orkestar 1963. izučava novu notaciju. Niko nije hteo da ga izvede tek hor i orkestar slovenske filharmonije u Opatiji. On prvi u srpskoj muzici uvodi elemente zvučne slike poljske škole, pre svega Pendereckog. U ovom delu ima segmenata hromatskog totala u kojima se i tekstualni materijal svodi na svoj koloristički potencijal. Hristića za Pendereckog vezuje tretman dvanaestotonske hromatske skale često raspoređene po grozdovima malih sekundi, potpuno odsustvo tematskog materijala, način korišćenja instrumentalnih i horskih glasova koji zvučni efekat vodi elementima bliskim šumu. Kao tekst je upotrebio naslove četiri pesme ali tekstom se služi isključivo kao zvučnom materijom, reči su deljene na slogove postajući nerazumljive i obesmišljene. Orkestar tretira punktualistički. Koristi nekonvencionalne postupke kao sviranje iza kobilice ili sviranje pijaniste podlakticom. On u aleatoričkom muzičkom toku svojih kompozicija aktivira mnoge pojmove vezane za folklor. Žanr tužbalice u Stihira o Svetom Savi, zvuk narodnih muzičkih instrumenata, zurli, gusala, duduke u koreotorijumu Korak, ili koristi citate ritmičkih podela i melodijskih obrta iz raznih krajeva bivše Jugoslavije. Delo Sila Krsta pisano povodom 800 godina Hilandara nije tradicionalno srpsko crkveno pojanje već Hristićevo viđenje srpske duhovne muzike na tekst molitve svetom Simeonu, Teodosija Hilandarca iz 13veka. Delo Grimase nastaju posle tri meseca u provedenih u Italiji pod uticajem dodekafonije. Godine 1961. piše Četiri nemira za četrdeset gudača i Var Bah Šenberg Bi bap. Od Naslova do baleta Darinkin dar i U roku od 8 opsednut je Poljskom školom. Scenska muzika odnosno traženje zvuka je za njega bio najveći izazov.
Kamerna dela: Sonata Viza za klarinet i klavir; Momenti u 12 za fagot i gudače; Prazne žice pa punije za Beogradski kamerni orkestar; La gis za četrnaest instrumenata i dva vokala; Stvarnost za gudački kvartet; U roku od 8 za gudački kamerni orkestar; Antikoncert za violinu, sintisajzer i simfonijski orkestar. 4 za E je klavirski trio koji čine četiri jednominutna stava vebernovski poentilistička. Situacije za gudački kvartet veoma su grafičke.
Vokalno-instrumentalna dela su veoma značajna. Tu je vizualizovana poema Rodoslov za pet grupa po pet pevača, klepetuše, gusle i kamerni orkestar; koreotorijum Korak na Miljkovićeve stihove za pet vokalnih solista, dečiji hor, dva mešovita hora, simfonijski orkestar, naratora i elektronske instrumente, osamnaest baletana i folklorni ansambl.
Scenska muzika: tv balet Kameleon, balet Darinkin dar, tv balet Narcis, balet za elektronske instrumente. Tašana mu je poslednje scensko delo po romanu bore Stankovića koje je još neizvedeno a posvećeno je njegovoj sestri. Stilski pretstavlja muziku simbola kao spoj Koraka i Darinkinog dara.
Najznačajnija radiofonska dela: Boj kao omaž povodom 600 godina Kosovskog boja. Ovo delo za razliku od ostalih radiofonskih dela izostavlja improvizacioni momenat. Pacolovac je baletska pozorišna igra po Kršićevim grafikama na temu srednjevekovne legende i mita o pacolovcu.
Izvor: Muzička centrala
