Član
- Učlanjen(a)
- 21.12.2012
- Poruka
- 4
Elem, nikad do sada nisam bio uclanjen po ovim forumima, pa cu pokusati da ispostujem neku kvazi formu sto je vise moguce 
Naime, imam, moglo bi se reci, problem sa devojkom koji me je naterao da se dublje upustim u razmisljanje po ko zna koji put.. Imam osecaj da sam mnogo zategnutiji od nje uopsteno sto se tice ljudskih odnosa, i po koji put mi se desava da ispadam ispaljeni covek koji je rezervisao vece za nju, a ona se po tome popisala...
Dok me jos niste popljuvali i oterali na neki 'love' deo foruma, zelim da postavim vama pitanje koje sebi postavljam dosta cesto..
Koliko verujete svojim instinktima kada donosite odluke u zivotu, a koliko racionalnom delu licnosti koji je u stanju da sagleda stvari iz skroz druge perspektive ? Perspektive koja je u stanju da uvidi posledice dela koja smo u stanju da ucinimo..
Koliko se opterecujete zapravo posledicama svojih dela ? Ja sam shvatio da to radim u prilicnoj meri.. Uzevsi za primer devojku, na pocetku veze sam se poprilicno morao dozirati da je ne ugusim, nazovimo to ''taktiziranjem'' iako prezirem koriscenje tog termina u ovom smislu.. Dakle, ''istaktizirao'' sam jedan period veze, da bismo sada i ona i ja bili potpuno opusteni i iskreni jedno prema drugome.. Dakle, dobio sam ono sto sam zeleo na samom pocetku.. Uopsteno, kojim putem vise koracate u svom zivotu ? Da li sebe konstantno terate na stvari koje vam u datom trenutku ne cine zadovoljstvo, ali ste svesni da ce vas na kraju puta dovesti do zeljenog cilja ( neka taj cilj bude rasturanje gitare, nabacivanje six pack-a, tecno govoriti strani jezik... ) , ili se vezete samo za trenutak i svako delovanje vam predstavlja trenutno zadovoljstvo, ne razmisljajuci o posledicama ?
Naime, imam, moglo bi se reci, problem sa devojkom koji me je naterao da se dublje upustim u razmisljanje po ko zna koji put.. Imam osecaj da sam mnogo zategnutiji od nje uopsteno sto se tice ljudskih odnosa, i po koji put mi se desava da ispadam ispaljeni covek koji je rezervisao vece za nju, a ona se po tome popisala...
Dok me jos niste popljuvali i oterali na neki 'love' deo foruma, zelim da postavim vama pitanje koje sebi postavljam dosta cesto..
Koliko verujete svojim instinktima kada donosite odluke u zivotu, a koliko racionalnom delu licnosti koji je u stanju da sagleda stvari iz skroz druge perspektive ? Perspektive koja je u stanju da uvidi posledice dela koja smo u stanju da ucinimo..
Koliko se opterecujete zapravo posledicama svojih dela ? Ja sam shvatio da to radim u prilicnoj meri.. Uzevsi za primer devojku, na pocetku veze sam se poprilicno morao dozirati da je ne ugusim, nazovimo to ''taktiziranjem'' iako prezirem koriscenje tog termina u ovom smislu.. Dakle, ''istaktizirao'' sam jedan period veze, da bismo sada i ona i ja bili potpuno opusteni i iskreni jedno prema drugome.. Dakle, dobio sam ono sto sam zeleo na samom pocetku.. Uopsteno, kojim putem vise koracate u svom zivotu ? Da li sebe konstantno terate na stvari koje vam u datom trenutku ne cine zadovoljstvo, ali ste svesni da ce vas na kraju puta dovesti do zeljenog cilja ( neka taj cilj bude rasturanje gitare, nabacivanje six pack-a, tecno govoriti strani jezik... ) , ili se vezete samo za trenutak i svako delovanje vam predstavlja trenutno zadovoljstvo, ne razmisljajuci o posledicama ?
