- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Zimske povrede: Klizavo do gipsa
Čuvajte se povreda na snegu i ledu. Žene su više ugrožene, jer im je koštana struktura oslabljena osteoporotičnim promenama. Prelom kuka kod starijih može da dovede do embolije i infekcije pluća usled dugog ležanja
Na poledici, naročito ako je prekrivena snegom, niko nije stabilan. Bez obzira na pažljiv hod, korak je često nemoguće kontrolisati, zbog čega mnogi doživljavaju veoma neugodne padove. Ako imate sreće, samo ćete se ugruvati ili istegnuti neku tetivu. Međutim, ono čega se svi pribojavaju je iščašenje ili prelom dugačkih kostiju i zglobova.
- Proklizavanju i padovima je najviše sklona starija popupalcija. Žene su posebno ugrožene, jer je kvalitet koštanih struktura kod većine oslabljen osteoporotičnim promenama. U starosnom smislu, svaki pad osoba između 70. i 80. godina uglavnom se završava povredom kuka i ručnog zgloba, a nešto ređe lakta, ramena i skočnog zgloba. Prelom kuka, odnosno vrata butne kosti, kao i tipičan prelom podlaktice u predelu ručnog zgloba, dominira u najvećem procentu - objašnjava mr sci med dr Boris Vukomanović iz Instituta za ortopedsko hirurške bolesti "Banjica":
* Povreda kuka kod starijih osoba predstavlja ozbiljnu traumu?
- Da, zato što gotovo svako od njih ima jednu ili više hroničnih bolesti. Najčešće su to bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, nekada i karcinomi... Sve te bolesti komplikuju proces oporavka, zbog čega neretko dolazi i do ozbiljnih problema u vidu embolije, pa i smrtnog ishoda. Duga vezanost za krevet zbog sporog oporavka dodatno otežava ozdravljenje. Zato je kod starijih osoba nekada potrebna hitna operacija kuka da bi se pacijent što pre uspravio i osposobio za hod. Na taj način se sprečava mogućnost pojave embolije ili infekcije pluća, koje i nastaju usled dugog ležanja.
* A kod mlađih?
- Kod mlađih osoba i kod dece su prisutna uganuća i istegnuća kolena, skočnog zgloba, ramena. U povećanom procentu povrede se dešavaju i zbog toga što rekreativci i drugi zaljubljenici planine i zimskih sportova, na skijaške i druge staze odlaze nedovoljno pripremljeni. Da bi se to izbeglo ili makar svelo na najmanju moguću meru, pre odlaska na skijanje telo treba vežbanjem fizički dobro pripremiti, a mišiće i zglobove ojačati. Prilikom skijanja najčešće dolazi do povreda kolena i ramena. Obično su to uganuća, a kod težih ozleda dolazi do iščašenja zglobova i preloma kostiju. Iako u prvom momentu distorzije, odnosno uganuća, izgledaju kao lakše povrede, neophodno ih je hitno zbrinuti i na pravi način lečiti. Povređeni i u ovom slučaju mora da bude apsolutno disciplinovan, odnosno treba da poštuje sve savete i preporuke lekara. Tamo gde je neophodno pribegava se radikalnom lečenju, odnosno operaciji, da bi došlo do bržeg funkcionalnog oporavka.
* Zašto je važna disciplinovanost?
- Zato što se često u takvim situacijama previde neka druga potencijalno teža stanja, kao što su promene na ligamentima. Ukoliko se povreda ne sanira na pravi način, kasnije mogu da se ispolje posledice u vidu nestabilnosti zglobova i degenerativne promene koje zahtevaju ozbiljno lečenje. Zapravo, svaka povreda treba da bude ispraćena od strane lekara, jer samo on može da proceni stepen ozbiljnosti i shodno tome odredi odgovarajuću terapiju. U suprotnom, naizgled i najlakše povrede kasnije često zadaju ozbiljne komplikacije. Stepen oporavka u značajnoj meri zavisi od dobre stručne procene. Nekada je neophodna hitna operacija, nekada se ona odlaže, a nekada se pribegava konzervativnom načinu lečenja.
* Šta je još važno kod zbrinjavanja ovih povreda?
- U nepristupačnim mestima, u odsustvu stručnog lica, narod se opredeljuje za pomoć nadrilekara, odnosno nameštača kostiju. To je pogrešno, jer pravi stepen povrede može da proceni za to stručno osposobljeno lice. Zato mora da se nađe način i dođe kod lekara koji svojim znanjem, pregledom i dijagnostičkim procedurama treba da isključi i najmanju sumnju da je povreda ozbiljnija nego što izgleda. Dok se kod lekara ne stigne, na povređeno mesto stavite hladne obloge i zauzmite umirujući položaj sa ograničavanjem pokreta.
LEDENA KIŠA NAJOPASNIJA
Iskustvo pokazuje da je najveći broj padova i povreda u vreme ledene kiše. U takvim uslovima je najbolje ne izlaziti dok se trotoari i druge površine za hodanje ne očiste. Ako se na klizav teren već mora, onda nikako ne držati ruke u džepovima. Slobodne ruke su potrebne u slučaju klizanja i padanja, da se pomoću njih održite nekako na nogama. Na rukama treba imati rukavice, a na nogama obuću koja se ne kliže. Kretati se uz zid zgrada, vodeći računa o ledenicama. I nikada u alkoholisanom stanju ne izlaziti na ledom okovane ulice. Za volan sedite samo u slučaju preke nužde, jer je na klizavim ulicama i putevima stepen saobraćajnih nesreća daleko veći. Povrede su izuzetno ozbiljne jer najčešće stradaju vrat i glava - upozorava naš sagovornik.
LEČENjE
Prelomi bez većih distorzija zbrinjavaju se gipsom, kao najčešćim vidom imobilizacije na putu do ozdravljenja. Kod iščašenja velikih zglobova hitno se radi repozicija, odnosno vraćanje zgloba u anatomski položaj. Kratkotrajno, tri do šest nedelja, dok ne zarastu meka tkiva, stavlja se i imobilizacija, a zatim se tri do četiri sedmice pribegava fizikalnim procedurama, do konačnog vraćanja zgloba u funkcionalno stanje, kakav je bio pre povrede. Iako su ovo vidovi konzervativnog lečenja, kontrole u prva dva do četiri dana od trenutka povrede su obavezne, radi sprečavanja bilo kakvih komplikaacija - kaže dr Vukomanović.
(Novosti)
Čuvajte se povreda na snegu i ledu. Žene su više ugrožene, jer im je koštana struktura oslabljena osteoporotičnim promenama. Prelom kuka kod starijih može da dovede do embolije i infekcije pluća usled dugog ležanja
Na poledici, naročito ako je prekrivena snegom, niko nije stabilan. Bez obzira na pažljiv hod, korak je često nemoguće kontrolisati, zbog čega mnogi doživljavaju veoma neugodne padove. Ako imate sreće, samo ćete se ugruvati ili istegnuti neku tetivu. Međutim, ono čega se svi pribojavaju je iščašenje ili prelom dugačkih kostiju i zglobova.
- Proklizavanju i padovima je najviše sklona starija popupalcija. Žene su posebno ugrožene, jer je kvalitet koštanih struktura kod većine oslabljen osteoporotičnim promenama. U starosnom smislu, svaki pad osoba između 70. i 80. godina uglavnom se završava povredom kuka i ručnog zgloba, a nešto ređe lakta, ramena i skočnog zgloba. Prelom kuka, odnosno vrata butne kosti, kao i tipičan prelom podlaktice u predelu ručnog zgloba, dominira u najvećem procentu - objašnjava mr sci med dr Boris Vukomanović iz Instituta za ortopedsko hirurške bolesti "Banjica":
* Povreda kuka kod starijih osoba predstavlja ozbiljnu traumu?
- Da, zato što gotovo svako od njih ima jednu ili više hroničnih bolesti. Najčešće su to bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, nekada i karcinomi... Sve te bolesti komplikuju proces oporavka, zbog čega neretko dolazi i do ozbiljnih problema u vidu embolije, pa i smrtnog ishoda. Duga vezanost za krevet zbog sporog oporavka dodatno otežava ozdravljenje. Zato je kod starijih osoba nekada potrebna hitna operacija kuka da bi se pacijent što pre uspravio i osposobio za hod. Na taj način se sprečava mogućnost pojave embolije ili infekcije pluća, koje i nastaju usled dugog ležanja.
* A kod mlađih?
- Kod mlađih osoba i kod dece su prisutna uganuća i istegnuća kolena, skočnog zgloba, ramena. U povećanom procentu povrede se dešavaju i zbog toga što rekreativci i drugi zaljubljenici planine i zimskih sportova, na skijaške i druge staze odlaze nedovoljno pripremljeni. Da bi se to izbeglo ili makar svelo na najmanju moguću meru, pre odlaska na skijanje telo treba vežbanjem fizički dobro pripremiti, a mišiće i zglobove ojačati. Prilikom skijanja najčešće dolazi do povreda kolena i ramena. Obično su to uganuća, a kod težih ozleda dolazi do iščašenja zglobova i preloma kostiju. Iako u prvom momentu distorzije, odnosno uganuća, izgledaju kao lakše povrede, neophodno ih je hitno zbrinuti i na pravi način lečiti. Povređeni i u ovom slučaju mora da bude apsolutno disciplinovan, odnosno treba da poštuje sve savete i preporuke lekara. Tamo gde je neophodno pribegava se radikalnom lečenju, odnosno operaciji, da bi došlo do bržeg funkcionalnog oporavka.
* Zašto je važna disciplinovanost?
- Zato što se često u takvim situacijama previde neka druga potencijalno teža stanja, kao što su promene na ligamentima. Ukoliko se povreda ne sanira na pravi način, kasnije mogu da se ispolje posledice u vidu nestabilnosti zglobova i degenerativne promene koje zahtevaju ozbiljno lečenje. Zapravo, svaka povreda treba da bude ispraćena od strane lekara, jer samo on može da proceni stepen ozbiljnosti i shodno tome odredi odgovarajuću terapiju. U suprotnom, naizgled i najlakše povrede kasnije često zadaju ozbiljne komplikacije. Stepen oporavka u značajnoj meri zavisi od dobre stručne procene. Nekada je neophodna hitna operacija, nekada se ona odlaže, a nekada se pribegava konzervativnom načinu lečenja.
* Šta je još važno kod zbrinjavanja ovih povreda?
- U nepristupačnim mestima, u odsustvu stručnog lica, narod se opredeljuje za pomoć nadrilekara, odnosno nameštača kostiju. To je pogrešno, jer pravi stepen povrede može da proceni za to stručno osposobljeno lice. Zato mora da se nađe način i dođe kod lekara koji svojim znanjem, pregledom i dijagnostičkim procedurama treba da isključi i najmanju sumnju da je povreda ozbiljnija nego što izgleda. Dok se kod lekara ne stigne, na povređeno mesto stavite hladne obloge i zauzmite umirujući položaj sa ograničavanjem pokreta.
LEDENA KIŠA NAJOPASNIJA
Iskustvo pokazuje da je najveći broj padova i povreda u vreme ledene kiše. U takvim uslovima je najbolje ne izlaziti dok se trotoari i druge površine za hodanje ne očiste. Ako se na klizav teren već mora, onda nikako ne držati ruke u džepovima. Slobodne ruke su potrebne u slučaju klizanja i padanja, da se pomoću njih održite nekako na nogama. Na rukama treba imati rukavice, a na nogama obuću koja se ne kliže. Kretati se uz zid zgrada, vodeći računa o ledenicama. I nikada u alkoholisanom stanju ne izlaziti na ledom okovane ulice. Za volan sedite samo u slučaju preke nužde, jer je na klizavim ulicama i putevima stepen saobraćajnih nesreća daleko veći. Povrede su izuzetno ozbiljne jer najčešće stradaju vrat i glava - upozorava naš sagovornik.
LEČENjE
Prelomi bez većih distorzija zbrinjavaju se gipsom, kao najčešćim vidom imobilizacije na putu do ozdravljenja. Kod iščašenja velikih zglobova hitno se radi repozicija, odnosno vraćanje zgloba u anatomski položaj. Kratkotrajno, tri do šest nedelja, dok ne zarastu meka tkiva, stavlja se i imobilizacija, a zatim se tri do četiri sedmice pribegava fizikalnim procedurama, do konačnog vraćanja zgloba u funkcionalno stanje, kakav je bio pre povrede. Iako su ovo vidovi konzervativnog lečenja, kontrole u prva dva do četiri dana od trenutka povrede su obavezne, radi sprečavanja bilo kakvih komplikaacija - kaže dr Vukomanović.
(Novosti)