Zidanje Hristove crkve

[cobi63]

„I On je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne evanđeliste i učitelje, ​

da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristova“​

(Efescima 4:11,12)​

​

​

Kada je Gospod Isus bio na zemlji i provodio vreme sa svojim učenicima, On ih je jednom prilikom pitao šta govore ljudi o Njemu. Učenici su odgovorili da su neki ljudi mislili da je On Ilija, drugi su govorili da je Jeremija ili neki od proroka. Isus ih je tada direktno upitao: “A vi šta mislite ko sam ja?” Petar je odgovorio: ”Ti si Hristos, sin Boga živoga” (Matej 16:16). Kada je Petar dao to svedočanstvo da je Isus Božiji sin, Isus mu je rekao: “...i na ovome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati” (Stih 18). Na osnovu ovih reči vidimo da je sâm Gospod Isus, naš Spasitelj, zidar svoje (jedne) crkve. Međutim, uvodni stih kaže da je upravo On, Gospod Isus, obdario svoj narod određenim darovima da bi se zidalo Njegovo telo koje je Crkva (Kol.1:24). Svrha i cilj duhovnih darova koje razdeljuje Sveti Duh po svojoj vlasti jeste osposobljavanje i pripremanje ljudi za zidanje Hristove crkve.
Zidanje Hristove crkve jeste najprivilegovaniji posao koji ikada možemo imati na ovom svetu. Naslavnija služba koju jedno ljudsko biće može imati na ovoj zemlji jeste učestovanje u delu koje sâm Isus Hristos obavlja - saučestvovati sa Njim u zidanju Njegove crkve.
Ko može da zida Hristovu crkvu? Božija reč kaže: “Tako dakle više niste tuđi i došljaci, nego živite sa svetima i domaći ste Bogu, nazidani na temelju apostola i proroka, gde je kamen od ugla sâm Isus Hristos, na kome sva građevina sastavljena raste za crkvu svetu u Gospodu; na kome ćete se i vi sazidati za stan Božiji u duhu.“ Dakle, domaći smo Bogu onda kada smo nazidani na temelju apostola i proroka - kada živimo u nauci koju su propovedali apostoli. U nauci apostola krajeugalan kamen jeste Gospod Isus Hrist (1.Kor.3:11). Jedino kada smo nazidani na Isusu Hristu i na steni svedočanstva da je On sin Božiji i Spasitelj sveta, onda možemo postati ta građevina koja je Njegova crkva. Jedino nanovo rođeni ljudi (uzidani delovi Njegove crkve) su sposobni da saučestvuju sa Hristom u zidanju crkve. Jedino oni koji su postali crkva živog Boga mogu imati udela i u zidanju crkve. Pavle je pisao Korinćanima: “Ne znate li da ste vi crkva Božija i Duh Božiji živi u vama?” (1.Kor.3:16).
Dalje, grupa nanovo rođene dece Božije predstavlja jednu lokalnu zajednicu vernika – telo Hristovo i Njegovu crkvu. “A vi ste telo Hristovo i udi među sobom.” (1.Kor.12:27). Glava takve zajednice nije čovek, bez obzira na svoju službu i darove, nego Gospod Isus Hrist. Članovi zajednice su udovi na Hristovom telu. Dakle, oni vrše ono što je volja Glave. Svakom udu je data blagodat po meri Hristovog dara (Ef.4:7). To znači da je svako nanovo rođeno Božije dete primilo dar od Boga sa kojim treba da služi drugima i učestvuje u zidanju Hristove crkve.
Zidanje Hristove crkve se ne podrazumeva samo u tome da se povećava broj onih koji su spašeni, nego da braća i sestre rastu u međusobnoj ljubavi, slozi, jedinstvu i zajedništvu. Dakle, kada govorimo o zidanju crkve, ne treba da mislimo da je to nešto što mogu činiti samo starešine, pastori i propovednici... To može i treba da radi svako nanovo rođeno Božije dete. Isus je rekao da ako napojimo samo čašom hladne vode nekoga ko je Njegov, neće nam propasti plata (Matej 10:42). To je, dakle, jedan čin zidanja Hristove crkve. Svako delo koje je učinjeno u ime Isusa Hrista i kojim je data slava Njemu ide u prilog zidanju Njegove crkve. Dakle, zidanje Hristove crkve nije nešto što je izvan realnosti našeg trenutnog stanja, samo je pitanje koliko svako od nas daje sebe za to delo.
Koliko učestvujemo u tom slavnom zadatku, braćo i sestre?
U Božijoj Reči čitamo kako su Izrailjci zašli od Boga i kako je došao Vavilonski car koji je razrušio Jerusalim, zapalio hram i odveo narod u ropstvo. Bog je objavio preko proroka Jeremije da će sedamdeset godina Izrailjski narod biti u ropstvu. Kada je Mido-persija pokorila Vavilon, car Kir je oglasio po carstvu da je poželjna ponovna izgradnja hrama u Jerusalimu i da svako ko je od Izrailjskog naroda može da ide i ima učešće u tome (2.Dnevnika 36:23). U Jezdrinoj i Nemijinoj knjizi čitamo kako su oni to i radili. Ti primeri su jako dobra ilustracija novozavetne izgradnje Hristove crkve.
Nemija je bio peharnik cara Artakserksa. Kada je dobio informaciju u vezi situacije u Jerusalimu, odlučio je da napusti svoju visoku poziciju u carstvu i udoban život da bi se ponovo sazidali zidovi Jerusalima. Sa druge strane, čitamo u Knjizi proroka Ageja kako su se mnogi u Božijem narodu ograđivali rečima da još nije vreme da se zida Božiji hram. To im je bio samo izgovor zato što su voleli udoban život u lepim kućama i nisu želeli da ga se odreknu u korist Božije slave (Agej 1:2-4).
Da bi Bog nekoga osposobio da zida Hristovu Crkvu, on mora da ima breme zbog stanja u kome se trenutno nalazi crkva. Nemija je tužio i plakao nad stanjem tadašnjeg Jerusalima i Božijeg hrama (Nemija 1:4). Takođe, Nemija je bio spreman da se odrekne sve udobnosti u carstvu i da ide da istraži ruševine Jerusalima. Nemija je želeo da izgradi zidove Jerusalima. Zid predstavlja granicu koja odvaja svetost Božijeg grada od onoga što nije sveto izvan njega. Međutim, ta granica je bila porušena i Nemija je imao breme da to ponovo uspostavi. Želeo je da ponovo bude jasna granica između svetosti Božije i bezakonja sveta.
Mnogima od Božijeg naroda je bilo vrlo udobno u Vavilonu, kao što je danas mnogima udobno u svetu i lažnoj crkvi. Međutim, Bog i danas poziva ljude da zidaju taj zid - tu upečatljivu razliku između sveta i Božije svetosti u našim srcima i životima!


Nebeski Oče, pomozi nam da živimo takav život! U Hristovo ime, amin.