Ženska strana pop-arta

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Женска страна поп-арта


„Када један брачни пар заједно ради на једном делу, оно се увек приписује мушкарцу”, речи су огорчене Џен Хаворт, једне од аутора омота албума Битлса „Клуб усамљених срца наредника Пепера”

Peper.jpg

Омот албума Клуб усамљених срца Наредника Пепера Фото: Пол Луис



Специјално за „Политику”

Беч –„Следећи велики тренутак у историји је наш!“, порука коју је пре четрдесет година послала Дороти Јаноне (1933) постала je реалност на изложби „Power up! Female pop art“ отворене у музеју Кунстхале. Истовремено, то је и закаснело признање представницама поп-арта које су учествовале у стварању историје једног од најпопуларнијих уметничких покрета двадесетог века. Уметност Дороти Јаноне, као и радови сестре Корите, Евелин Аксел, Ники де Сен Фал, Марисол, Кристе Дихганс (1940), Розалин Дрекслер (1926), Џен Хаворт и Кики Когелник (1935–1997), откривају садржаје које су поред свих елемената поп арта посебни по својим неоспорно политичким и феминистичким порукама. Маргинализација креативног стваралаштва већине уметница с краја педесетих и током шездесетих година прошлог века била је последица предрасуда, како публике и критике, тако, нажалост и колега или, речима Марте Рослер: „Женама није било места у поп-арту (...) није било простора за изражавање једне другачије ’истине’ о женској субјективности.“ Најпознатији случај изостале похвале за једно веома познато дело – омот албума „Клуб усамљених срца наредника Пепера” Битлса – изазвао је огорченост калифорнијске уметнице Џен Хаворт чија је несрећа била то што га је осмислила са својим мужем сер Питером Блеком, једним од најслављенијих британских уметника шездесетих. У интервјуу листу „Гардијан”, датом 2004, Хавортова, која је своју каријеру градила у Лондону, изјавила је: „Када један брачни пар заједно ради на једном делу, оно се увек приписује мушкарцу.“ На изложби у Кунстхалеу, поред омота за Клуб усамљених срца наредника Пепера, изложена је, поред осталог, њена пачворк „мекана” скулптура „Крофне, шољице кафе и стрип“ (1962), која илуструје сцену из свакодневице у шареном духу поп-арта.
Наслов „Power up!“ је преузет из натписа сестре Корите (1918–1986) која је 1965, користећи рекламни плакат једне компаније за производњу уља за аутомобиле, створила памфлет за борбу против сиромаштва. Корита, часна сестра католичког реда Безгрешно срце Маријино и магистар историје уметности, већ током педесетих ствара колаже са сликама и цитатима из Библије. Нешто мање од декаде јој је требало да пронађе свој стил под директним утицајем ондашњих уметничких трендова. Сестра Корита веома рано усваја елементе поп-арта у својој уметности употребом рекламног материјала популарних марки америчке конзументске културе (углавном из часописа), поред којих поставља своје слогане, цитате књижевних класика, поезију и спиритуалне текстове. Обрађује теме попут сиромаштва, екологије, рата, социјалних неправди... Због популарности коју изазива веома несвакидашње залагање једне часне сестре за мир и правду путем креативних метода, на одсеку за уметност колеџа Безгрешно срце Маријино почињу да се појављују проминентни гости-предавачи, међу њима и Алфред Хичкок и Џон Кејџ.
Белгијска уметница Евелин Аксел (1935–1972), која своју каријеру започиње као слављена позоришна глумица, не наилази на подршку шире јавности када се шездесетих потпуно окреће поп-арту. У једном предоминантно мушком уметничком миљеу, њена политички агресивна и сексуално експлицитна уметност претерано је велики залогај за још увек једносмерно конзервативну јавну свест. Француски кустос и критичар Пјер Рестани, можда најпознатији као покретач правца нувел ваг, самовољно преузима пародичну улогу мушке музе и пророка у најполитичнијем делу Евелин Аксел „леп месец мај“ (1970) у подршку уметници за коју сматра да је заслужила интернационално признање. Чак и Рене Магрит, иначе веома интровертне природе, стаје на страну своје дугогодишње пријатељице за коју тврди да поседује невероватно велики таленат.
Велики простор на изложби која траје до 20. фебруара посвећен је Ники де Сен Фал (1930–2002), на пример радовима из серије „Пуцњеви”.

Марина Бауер

Објављено: 30.12.2010.
Извор: Политика



 
Natrag
Top