Zemun

[sinisacubrilo]

испуњена обећања - инвестиције за будућност​

улагање у школство

градска општина земун у протеклој 2009. години издвојила је неопходна средства како би услови боравка и рада наших најмлађих суграђана били што бољи.

богата традиција земунског школства нас обавезује да наставимо са улагањем и у 2010. години. буџетом градске општине земун за 2010. години определили смо значајна средства како би радови на школским објектима и објектима пу ''др сима милошевић'' били заокружени у једну целину.

здања неколико земунских школа датирају још из 19. века, земунска гимназија, ош ''мајка југовића'' у којој је настављена традиција некадашње девојачке школе и ош ''светозар милетић'' некадашња градска дечачка школа.

две нове школе, ош ''сава шумановић'' и ош ''михајло пупин'' су своја врата за 1 500 ђака отвориле 1. септембра 2009. године.



ш ''мајка југовића'' – санација подова и подрумских просторија
ош ''петар кочић'' – молерско фарбарски радови
ош ''светозар милетић'' – постављање подова и натписа школе
ош ''горња варош'' – хидроизлација крова
ош ''вељко рамадановић'' - замена унутрашње столарије
ош ''гаврило принцип'' – опремање учионица
ош ''радивој поповић'' – молерско керамички радови
ош ''десанка максимовић'' – грађевински радови, постављање громобранске инаталације
ош ''сава шумановић'' – поправка санитарних чворова, видео надзор
ош ''бранко пешић'' – адаптација таванског простора
ош ''светислав голубовић митраљета'' – санација подова
ош ''илија бирчанин'' – молерско фарбарски радови
ош ''бранко радичевић'' – заштитне решетке на прозорима, изградња заштитног зида у дворишту
ош ''сутјеска'' – санација крова, лимарски радови, набавка дидактичке опреме
ош ''бошко палкопљевић пинки'' – адаптација мокрих чворова, санација хидратне мреже и громобранске инсталације
ош ''станко марић'' – ремонт пумпе, бетонирање прилаза
ош ''лазар саватић'' – преправка ограде, санација мокрих чворова
музичка школа ''коста манојловић'' – санација дворишног објекта

 

[infozemun]

Zemun, prelepi grad na obali Dunava, grad sa nepresušnim, ali nedovoljno iskorišćenim, prirodnim i turističkim potencijalom, grad sa dušom i srcem. Pripadati Zemunu, u bilo kom pogledu, može se smatrati statusnim simbolom, jer vrednosti koje on i njegovi stanovnici poseduju, imaju biblijske dimenzije. Od Taurunuma do Zemuna, od Kelta i Gala do Zemunaca, od 3 – 21. veka, od prošlosti do sadašnjosti, sve je isprepletano najlepšim nitima, koje povezuju dve vremenske krajnosti. Tvrđava Gardoš, rimski lagumi i brojni svedoci vremena, znanjem su ,,napojili“ hiljade generacija Zemunaca i preneli im istorijske poruke, koje se pamte i koje će se uvek pamtiti kao zavet i zakletva.


Možda snaga Zemuna leži u dunavskim talasima, Gardoškim zidinama, kuli Sibinjanin Janka i mnogim, samo za Zemunce, poznatim mestima? Da, ali najviše u njegovim stanovnicima ! Nacionalna šarolikost, iz dalje i bliže prošlosti, kakva se ne viđa u ostalim gradovima Srbije, iznedrila je sadašnjost, u kojoj dominiraju ljubav, sloga i razumevanje. Jedino u ovom gradu neće vas odbaciti posle saznanja da ste odnekud, milom ili silom, došli. Jedino u ovom gradu neće vas pitati koje ste nacionalnosti i vere. Samo u Zemunu možete da kupite nešto, čega nema nigde u Beogradu, pošto još uvek egzistiraju stari zanati i zanatlije, koji se hrabro drže pred naletom surove tehnologije. Iako nemilice okruženi ,,brendovima“ i suočeni sa ,,trendovima“, ova esnafska gospoda sa manirima, sa istom ljubavlju i željom, drži alat u naborane ruke i stvara istorijske unikate. Naravno, uvek će vas dočekati sa osmehom i uvažavanjem. Već godinama, sa divljenjem, posmatram starije zemunske zanatlije - šeširdžije, sarače, oštrače, jorgandžije, sladoledžije, šnajdere... Gledam i ,,čitam“ ta gospodska lica na kojima je ,,opisan“ prošli vek, vek u kojem je bilo mnogo krvi i zla među hrišćanskom braćom, vek u kojem je ozbiljno oštećena nacionalnu svest ovog naroda. Upravo ta gospoda različitih vera i nacionalnosti, te divne negovane gospođe sa jarkim puderima i karminima i čičice sa klerk-geblovskim brčićima, izdigli su se iznad podela i zla i pokazali visoku svest u isusovski teškim vremenima. Očigledno je da su na umu imali zavet onih koji su ispisali istoriju Zemuna i ostavili ga u amanet pokoljenjima. Najtužnije od svega je što se završetkom njihovih ovozemaljskih života gase i unikatni zanati.


Na naša pleća stavljen je težak teret, koji možemo nositi samo ukoliko smo složni i ujedinjeni ka zajedničkom cilju – sve za bolji i napredniji Zemun. Najpoznatiji Zemunci, književnik Jovan Subotić, trgovac Kuzman Jovanović, diplomata Petre Ičko, čuvene cincarske porodice Karamata i Spirta i novinar, državnik i diplomata Dimitrije Davidović, iznad svega voleli su Zemun i Zemunce i pronosili slavu grada širom sveta. Zato, čuvajmo naš Zemun, negujmo ga i volimo, da bismo ga zdravog i lepog ostavili našoj deci. Neka i oni svako veselje počinju pesmama ,,Dunave, Dunave, kraj tebe mi srce ostade “ , ,,Starim ribarom“ i drugim antologijskim pesmama ?!

 

[infozemun]

slovo o zemunu

Zemun, prelepi grad na obali Dunava, grad sa nepresušnim, ali nedovoljno iskorišćenim, prirodnim i turističkim potencijalom, grad sa dušom i srcem. Pripadati Zemunu, u bilo kom pogledu, može se smatrati statusnim simbolom, jer vrednosti koje on i njegovi stanovnici poseduju, imaju biblijske dimenzije. Od Taurunuma do Zemuna, od Kelta i Gala do Zemunaca, od 3 – 21. veka, od prošlosti do sadašnjosti, sve je isprepletano najlepšim nitima, koje povezuju dve vremenske krajnosti. Tvrđava Gardoš, rimski lagumi i brojni svedoci vremena, znanjem su ,,napojili“ hiljade generacija Zemunaca i preneli im istorijske poruke, koje se pamte i koje će se uvek pamtiti kao zavet i zakletva.


Možda snaga Zemuna leži u dunavskim talasima, Gardoškim zidinama, kuli Sibinjanin Janka i mnogim, samo za Zemunce, poznatim mestima? Da, ali najviše u njegovim stanovnicima ! Nacionalna šarolikost, iz dalje i bliže prošlosti, kakva se ne viđa u ostalim gradovima Srbije, iznedrila je sadašnjost, u kojoj dominiraju ljubav, sloga i razumevanje. Jedino u ovom gradu neće vas odbaciti posle saznanja da ste odnekud, milom ili silom, došli. Jedino u ovom gradu neće vas pitati koje ste nacionalnosti i vere. Samo u Zemunu možete da kupite nešto, čega nema nigde u Beogradu, pošto još uvek egzistiraju stari zanati i zanatlije, koji se hrabro drže pred naletom surove tehnologije. Iako nemilice okruženi ,,brendovima“ i suočeni sa ,,trendovima“, ova esnafska gospoda sa manirima, sa istom ljubavlju i željom, drži alat u naborane ruke i stvara istorijske unikate. Naravno, uvek će vas dočekati sa osmehom i uvažavanjem. Već godinama, sa divljenjem, posmatram starije zemunske zanatlije - šeširdžije, sarače, oštrače, jorgandžije, sladoledžije, šnajdere... Gledam i ,,čitam“ ta gospodska lica na kojima je ,,opisan“ prošli vek, vek u kojem je bilo mnogo krvi i zla među hrišćanskom braćom, vek u kojem je ozbiljno oštećena nacionalnu svest ovog naroda. Upravo ta gospoda različitih vera i nacionalnosti, te divne negovane gospođe sa jarkim puderima i karminima i čičice sa klerk-geblovskim brčićima, izdigli su se iznad podela i zla i pokazali visoku svest u isusovski teškim vremenima. Očigledno je da su na umu imali zavet onih koji su ispisali istoriju Zemuna i ostavili ga u amanet pokoljenjima. Najtužnije od svega je što se završetkom njihovih ovozemaljskih života gase i unikatni zanati.


Na naša pleća stavljen je težak teret, koji možemo nositi samo ukoliko smo složni i ujedinjeni ka zajedničkom cilju – sve za bolji i napredniji Zemun. Najpoznatiji Zemunci, književnik Jovan Subotić, trgovac Kuzman Jovanović, diplomata Petre Ičko, čuvene cincarske porodice Karamata i Spirta i novinar, državnik i diplomata Dimitrije Davidović, iznad svega voleli su Zemun i Zemunce i pronosili slavu grada širom sveta. Zato, čuvajmo naš Zemun, negujmo ga i volimo, da bismo ga zdravog i lepog ostavili našoj deci. Neka i oni svako veselje počinju pesmama ,,Dunave, Dunave, kraj tebe mi srce ostade “ , ,,Starim ribarom“ i drugim antologijskim pesmama ?!

ZEMUN