- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Želite da napišete knjigu? Nije dovoljno samo da „želite“
Postoje li izuzeci ovog pravila? Naravno. Ali svako ko se prihvatio izazova i napisao celu knjigu će vam reći – naporan je to proces.
Budite se nedeljama, mesecima ili godinama kako biste završili knjigu, a u suštini nikako da završite. Reč je o posebno obeshrabrujućem poslu jer napredak uvek deluje nedostižno. Da ne pominjemo to da se stranice u koje gledate retko poklapaju sa onim što ste imali u glavi.
Zato „želeti“ nije dovoljno. Nije to terapija. Nije „iskustvo“. To je prokleto težak posao.
Ljudi koji misle da „možda“ imaju ideju za knjigu nisu oni koji završavaju knjige do kraja. Ne, napisaćete knjigu koju morate napisati ili ona verovatno neće ni biti napisana. „Moranje“ se može javiti u raznim oblicima, ne samo u vidu ideje koja vas tera da je izbacite iz sebe. Znate, Stig Lašon je serijal „Milenijum“ napisao kako bi on i njegova supruga mogli da se penzionišu.
Ako iskreno mislite da ste u stanju da napustite projekat i nastavite sa svojim životom kao da se ništa nije dogodilo, onda to i uradite, i poštedite sebe muka. Ako vas, s druge strane, ta ideja drži budnim, dominira u vašim razgovorima i čitalačkim navikama, ako osećate da ćete eksplodirati ukoliko je ne izbacite iz sebe, onda vam čestitamo – izgleda da imate knjigu u sebi.
Evo nekoliko korisnih saveta:
Pisanje knjige ne podrazumeva samo da sednete i prepustite se svom geniju. Veći deo teškog posla se obavlja pre pisanja – istraživanje i skiciranje ideje koju ste prethodno mesecima razvijali u glavi. Ovaj korak se ne sme propustiti.
Jedan od najboljih saveta je da na početku sažmete ideju u jednoj rečenici, jednom pasusu i na jednoj stranici. To vam kristalizuje ideju i vodi vas na tom putu.
Svaka rečenica u knjizi treba da bude primena ili interpretacija kratke maksime od koje ste počeli. Zato teza treba da vam bude savršena. Ona olakšava stvaranje.
Nemojte misliti da je marketing tuđi posao. Vaš je.
Zamislite za koga vi sve to pišete. Zaista ih zamislite. Ne zavlačite se u pećinu kako biste radili samo za sebe.
Da li znate kako se vaš laptop oseća kada mislite da ste ga zatvorili, ali kada se vratite vidite da nije uopšte isključen? E tako se oseća vaš mozak dok piše knjigu. Nikada niste poptuno isključeni i pregrejani ste.
Očekujte da će vas prijatelji izneveriti. Svi kažu da će vam dati svoje sugestije, ali samo nekoliko njih zaista to uradi (i većina tih beleški su gluposti).
Radite sa profesionalcima. Ako sami sebe objavljujete, to znači da ih angažujete iz svog džepa.
Ako imate „blokadu pisanja“, počnite da o idejama pričate osobi od poverenja. Kako je to Set Godan zapazio: „Niko nikada ne dobije blokadu pričanja.“
Isplanirajte sve do samog kraja, kako je to rekao Robert Grin. Osmislite kako krajnji proizvod mora izgledati – to su vaše odluke. Ili će ih doneti neko drugi i biće pogrešne.
Bavite se fizičkim aktivnostima. To će vam biti terapija. Verujte mi, želećete da postoji mogućnost da odložite knjigu i isključite se. Plus će vas ta aktivnost držati u sadašnjosti i mnoge od najboljih ideja će vam se tada javiti.
Vodite se za svojim uzorom čak i ako radite nešto potpuno novo. Tukidid je imao Herodota, Gibon je imao Tukidida. Šelbi Fute je imala Gibona. Svako ima učitelja od koga uči.
Planirajte da će trajati duže nego što očekujete. Mnogo duže.
Kako je to Ficdžerald napisao – izbegavajte iskušenje da „odete negde da pišete“. Možete pisati bilo gde – sama ideja da morate putovati ili negde otići kako biste reči stavili na papir je najčešće ili laž ili odugovlačenje.
Ne pričajte o knjizi (koliko god to može biti korisno). Ništa nije zavodljivije (i razarajuće) od toga da idete okolo i govorite ljudima da „pišete knjigu“. Većina ljudi oko vas će vam odmah dati podršku i hvaliti vaše delo pa ćete izgubiti motivaciju da ga završite. Jer zašto nastavljati kad ste sebi pružili osećanje uspešnosti?
„Ne pišite nikada nešto što vam se ne dopada i ako vam se dopada, ne prihvatajte ničiji savet da ga promenite. Oni jednostavno nemaju pojma.“ (Rejmond Čendler)
Svako ima svoja pravila i trikove i sigurno su malo drugačija od mojih. Ne mora da znači da će svaki od navedenih trikova upaliti.
Ali sama ideja oko koje se vrte nije nimalo neuobičajena. Knjige su teške. Ako vas ideja o pisanju knjige samo ovlaš privlači, nećete preživeti proces. „Želeti“ nije dovoljno. Napišite knjigu koju morate napisati, a ako još uvek niste stigli do te tačke, sačekajte jer će se nagon već pojaviti.
Dobra vest je to što svako ko se našao u ovoj priči razume. Svi oni se sećaju i saosećaju sa rečenicom Tomasa Mana: „Pisac je neko kome pisanje ne pada lako.“ Pitajte ih za savet. Iz iskustva mogu reći da će biti puni razumevanja i pristupačni.
Srećno! I neka vas sve ovo ne obeshrabri!
Izvor: Thoughtcatalog.com
Prevod: Dragan Matković
(Laguna.rs)
Postoje li izuzeci ovog pravila? Naravno. Ali svako ko se prihvatio izazova i napisao celu knjigu će vam reći – naporan je to proces.
Budite se nedeljama, mesecima ili godinama kako biste završili knjigu, a u suštini nikako da završite. Reč je o posebno obeshrabrujućem poslu jer napredak uvek deluje nedostižno. Da ne pominjemo to da se stranice u koje gledate retko poklapaju sa onim što ste imali u glavi.
Zato „želeti“ nije dovoljno. Nije to terapija. Nije „iskustvo“. To je prokleto težak posao.
Ljudi koji misle da „možda“ imaju ideju za knjigu nisu oni koji završavaju knjige do kraja. Ne, napisaćete knjigu koju morate napisati ili ona verovatno neće ni biti napisana. „Moranje“ se može javiti u raznim oblicima, ne samo u vidu ideje koja vas tera da je izbacite iz sebe. Znate, Stig Lašon je serijal „Milenijum“ napisao kako bi on i njegova supruga mogli da se penzionišu.
Ako iskreno mislite da ste u stanju da napustite projekat i nastavite sa svojim životom kao da se ništa nije dogodilo, onda to i uradite, i poštedite sebe muka. Ako vas, s druge strane, ta ideja drži budnim, dominira u vašim razgovorima i čitalačkim navikama, ako osećate da ćete eksplodirati ukoliko je ne izbacite iz sebe, onda vam čestitamo – izgleda da imate knjigu u sebi.
Evo nekoliko korisnih saveta:
Pisanje knjige ne podrazumeva samo da sednete i prepustite se svom geniju. Veći deo teškog posla se obavlja pre pisanja – istraživanje i skiciranje ideje koju ste prethodno mesecima razvijali u glavi. Ovaj korak se ne sme propustiti.
Jedan od najboljih saveta je da na početku sažmete ideju u jednoj rečenici, jednom pasusu i na jednoj stranici. To vam kristalizuje ideju i vodi vas na tom putu.
Svaka rečenica u knjizi treba da bude primena ili interpretacija kratke maksime od koje ste počeli. Zato teza treba da vam bude savršena. Ona olakšava stvaranje.
Nemojte misliti da je marketing tuđi posao. Vaš je.
Zamislite za koga vi sve to pišete. Zaista ih zamislite. Ne zavlačite se u pećinu kako biste radili samo za sebe.
Da li znate kako se vaš laptop oseća kada mislite da ste ga zatvorili, ali kada se vratite vidite da nije uopšte isključen? E tako se oseća vaš mozak dok piše knjigu. Nikada niste poptuno isključeni i pregrejani ste.
Očekujte da će vas prijatelji izneveriti. Svi kažu da će vam dati svoje sugestije, ali samo nekoliko njih zaista to uradi (i većina tih beleški su gluposti).
Radite sa profesionalcima. Ako sami sebe objavljujete, to znači da ih angažujete iz svog džepa.
Ako imate „blokadu pisanja“, počnite da o idejama pričate osobi od poverenja. Kako je to Set Godan zapazio: „Niko nikada ne dobije blokadu pričanja.“
Isplanirajte sve do samog kraja, kako je to rekao Robert Grin. Osmislite kako krajnji proizvod mora izgledati – to su vaše odluke. Ili će ih doneti neko drugi i biće pogrešne.
Bavite se fizičkim aktivnostima. To će vam biti terapija. Verujte mi, želećete da postoji mogućnost da odložite knjigu i isključite se. Plus će vas ta aktivnost držati u sadašnjosti i mnoge od najboljih ideja će vam se tada javiti.
Vodite se za svojim uzorom čak i ako radite nešto potpuno novo. Tukidid je imao Herodota, Gibon je imao Tukidida. Šelbi Fute je imala Gibona. Svako ima učitelja od koga uči.
Planirajte da će trajati duže nego što očekujete. Mnogo duže.
Kako je to Ficdžerald napisao – izbegavajte iskušenje da „odete negde da pišete“. Možete pisati bilo gde – sama ideja da morate putovati ili negde otići kako biste reči stavili na papir je najčešće ili laž ili odugovlačenje.
Ne pričajte o knjizi (koliko god to može biti korisno). Ništa nije zavodljivije (i razarajuće) od toga da idete okolo i govorite ljudima da „pišete knjigu“. Većina ljudi oko vas će vam odmah dati podršku i hvaliti vaše delo pa ćete izgubiti motivaciju da ga završite. Jer zašto nastavljati kad ste sebi pružili osećanje uspešnosti?
„Ne pišite nikada nešto što vam se ne dopada i ako vam se dopada, ne prihvatajte ničiji savet da ga promenite. Oni jednostavno nemaju pojma.“ (Rejmond Čendler)
Svako ima svoja pravila i trikove i sigurno su malo drugačija od mojih. Ne mora da znači da će svaki od navedenih trikova upaliti.
Ali sama ideja oko koje se vrte nije nimalo neuobičajena. Knjige su teške. Ako vas ideja o pisanju knjige samo ovlaš privlači, nećete preživeti proces. „Želeti“ nije dovoljno. Napišite knjigu koju morate napisati, a ako još uvek niste stigli do te tačke, sačekajte jer će se nagon već pojaviti.
Dobra vest je to što svako ko se našao u ovoj priči razume. Svi oni se sećaju i saosećaju sa rečenicom Tomasa Mana: „Pisac je neko kome pisanje ne pada lako.“ Pitajte ih za savet. Iz iskustva mogu reći da će biti puni razumevanja i pristupačni.
Srećno! I neka vas sve ovo ne obeshrabri!
Izvor: Thoughtcatalog.com
Prevod: Dragan Matković
(Laguna.rs)