- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Železarom gazduju Turci ili Crnogorci?
Izvor:
Novosti.rs
Turci ili Crnogorci? „Toš čelik“ ili „Neksan“?
Koja će od ove dve kompanije pobediti na licitaciji, sudbonosnoj za život nekadašnjeg ponosa crnogorske industrije, nikšićke Železare, znaće se u ponedeljak, nekoliko minuta posle 11 časova. Početna cena je 15 miliona evra, a hoće li se točiti tursko nacionalno piće raki (rakija) ili prestižna „Neksanova“ travarica, ostaje da se vidi.
Miodrag Davidović, vlasnik „Neksana“, poručio je da će se potruditi da njegova kompanija pobedi na javnoj licitaciji za kupovinu nekadašnjeg giganta crne metalurgije, pod uslovom da ponuda rivala iz Turske ne bude respektabilna.
- Na Železarin treći oglas javili smo se posle razgovora sa jakim evropskim bankama, od kojih smo dobili podršku ukoliko pobedimo na licitaciji. Nama nije cilj da se nadmećemo sa Turcima, nego im želimo sreću ako njihova ponuda bude bolja od naše. U svakom slučaju, najveći dobitnik biće radnici Železare i grad Nikšić, jer svi očekujemo da fabrika nastavi da radi, verujući da ima perspektivu - saopštio je Davidović. - Od ponedeljka više ništa neće biti isto, jer će se konačno znati u čijim rukama je ova fabrika, koja je svih minulih godina izgrađivala Nikšić i Crnu Goru od mora do Durmitora.
U slučaju da Turci pobede na licitaciji, Davidović će svom partneru pružiti ruku i čestitati.
- Tako je, jer treba misliti na budućnost ovog grada, a Nikšić bez Železare je mrtav. U slučaju da se to desi, mi ćemo se okrenuti spasavanju drugih posrnulih kompanija u Crnoj Gori. Na spisku ih imam desetak, ali nećemo ništa prejudicirati. Moramo sačekati ponedeljak i kraj licitacije, pa da vidimo šta i kako dalje. Ne treba smetnuti sa uma podatak da je „Neksan“ ulaskom u Železaru pre godinu dana, već na startu upravljanja izgubio značajna sredstva zbog nesposobnosti jedne rukovodeće garniture koju smo smenili, i da smo zbog toga pretrpeli štetu od 3,8 miliona evra. Međutim, sve je to minorno u odnosu na četvorogodišnji gubitak bivšeg vlasnika, kompanije „Montenegro spešetil stils“ od 193 miliona evra. Mi smo pokazali, za 12 meseci, da fabrika može da funkcioniše, a naše proizvode izvozili smo čak i u zemlje Evropske unije, i to u uslovima stečaja i bankrotstva firme. Sve to pokazuje da Železara ima budućnost i da se ne sme dozvoliti da fabrika propadne.
“BOKSITI“ JOŠ BEZ ODGOVORA
U KOMPANIJI „Neksan“ čekaće još sedam dana odgovor Vlade Crne Gore na njihovu ponudu o preuzimanju u upravljanju Rudnika boksita, firme koja takođe grca u problemima.
- Prošlo je 40 dana, a nema nikakvog odgovora. I našem strpljenju se bliži kraj, pa nije daleko ni odustajanje i okretanje drugim preduzećima, kojih u Crnoj Gori ima mnogo - kazao je Davidović. - Po našoj varijanti, od 314 zaposlenih preuzeli bismo 168 proizvodnih radnika i 32 inženjera, dok bi za preostale Vlada obezbedila socijalni program. Prve dve godine samo bismo proizvodili, ali ne i prodavali rudu, jer kompanije u regionu nemaju mogućnosti da rudu adekvatno plate, a i cena na berzi je veoma niska. Plate zaposlenih bile bi adekvatne onome što su uložili i ne bi zaostajale za drugim u Evropi. Dovoljno je reći da su naši radnici u Železari i u vreme bankrota primali najveće prosečne plate u Crnoj Gori u iznosu od 650 evra.
Izvor:
Novosti.rs
Turci ili Crnogorci? „Toš čelik“ ili „Neksan“?
Koja će od ove dve kompanije pobediti na licitaciji, sudbonosnoj za život nekadašnjeg ponosa crnogorske industrije, nikšićke Železare, znaće se u ponedeljak, nekoliko minuta posle 11 časova. Početna cena je 15 miliona evra, a hoće li se točiti tursko nacionalno piće raki (rakija) ili prestižna „Neksanova“ travarica, ostaje da se vidi.
Miodrag Davidović, vlasnik „Neksana“, poručio je da će se potruditi da njegova kompanija pobedi na javnoj licitaciji za kupovinu nekadašnjeg giganta crne metalurgije, pod uslovom da ponuda rivala iz Turske ne bude respektabilna.
- Na Železarin treći oglas javili smo se posle razgovora sa jakim evropskim bankama, od kojih smo dobili podršku ukoliko pobedimo na licitaciji. Nama nije cilj da se nadmećemo sa Turcima, nego im želimo sreću ako njihova ponuda bude bolja od naše. U svakom slučaju, najveći dobitnik biće radnici Železare i grad Nikšić, jer svi očekujemo da fabrika nastavi da radi, verujući da ima perspektivu - saopštio je Davidović. - Od ponedeljka više ništa neće biti isto, jer će se konačno znati u čijim rukama je ova fabrika, koja je svih minulih godina izgrađivala Nikšić i Crnu Goru od mora do Durmitora.
U slučaju da Turci pobede na licitaciji, Davidović će svom partneru pružiti ruku i čestitati.
- Tako je, jer treba misliti na budućnost ovog grada, a Nikšić bez Železare je mrtav. U slučaju da se to desi, mi ćemo se okrenuti spasavanju drugih posrnulih kompanija u Crnoj Gori. Na spisku ih imam desetak, ali nećemo ništa prejudicirati. Moramo sačekati ponedeljak i kraj licitacije, pa da vidimo šta i kako dalje. Ne treba smetnuti sa uma podatak da je „Neksan“ ulaskom u Železaru pre godinu dana, već na startu upravljanja izgubio značajna sredstva zbog nesposobnosti jedne rukovodeće garniture koju smo smenili, i da smo zbog toga pretrpeli štetu od 3,8 miliona evra. Međutim, sve je to minorno u odnosu na četvorogodišnji gubitak bivšeg vlasnika, kompanije „Montenegro spešetil stils“ od 193 miliona evra. Mi smo pokazali, za 12 meseci, da fabrika može da funkcioniše, a naše proizvode izvozili smo čak i u zemlje Evropske unije, i to u uslovima stečaja i bankrotstva firme. Sve to pokazuje da Železara ima budućnost i da se ne sme dozvoliti da fabrika propadne.
“BOKSITI“ JOŠ BEZ ODGOVORA
U KOMPANIJI „Neksan“ čekaće još sedam dana odgovor Vlade Crne Gore na njihovu ponudu o preuzimanju u upravljanju Rudnika boksita, firme koja takođe grca u problemima.
- Prošlo je 40 dana, a nema nikakvog odgovora. I našem strpljenju se bliži kraj, pa nije daleko ni odustajanje i okretanje drugim preduzećima, kojih u Crnoj Gori ima mnogo - kazao je Davidović. - Po našoj varijanti, od 314 zaposlenih preuzeli bismo 168 proizvodnih radnika i 32 inženjera, dok bi za preostale Vlada obezbedila socijalni program. Prve dve godine samo bismo proizvodili, ali ne i prodavali rudu, jer kompanije u regionu nemaju mogućnosti da rudu adekvatno plate, a i cena na berzi je veoma niska. Plate zaposlenih bile bi adekvatne onome što su uložili i ne bi zaostajale za drugim u Evropi. Dovoljno je reći da su naši radnici u Železari i u vreme bankrota primali najveće prosečne plate u Crnoj Gori u iznosu od 650 evra.