Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Zeleni automobili
U poslednje vreme dosta se priča o ekologiji i neophodnosti zaštite životne sredine i to je dobro. Međutim, koliko je ta priča samo ”priča” i da li ona ima veze sa stvarnošću?
Na pitanje iz podnaslova teksta odgovor zavisi od ugla posmatranja, odnosno, gde se čovek nalazi. U razvijenim zemljama, koje su svoje prirodne resurse dobrano iscrpile, a životnu sredinu i sve oko sebe zagadile do razmera ekološke kataklizme još 70-ih godina prošlog veka, odavno se već razmišlja o ekologiji, čistim tehnologijama, minimalnoj emisiji štetnih gasova, kao i obnovljivim izvorima energije. I ne samo da se razmišlja, već se mnogo na tom polju i radi, tako da se sada situacija u tim državama bitno promenila. Životna sredina je strogim zakonima, pravilima i normama dobro zaštićena, tako da se priroda skoro obnovila ili se polako obnavlja. Dobro, ima tu još problema, ali je napredak po tom pitanju u visoko razvijenim državama očigledan.
A svoju ”prljavu tehnologiju” bogati i razvijeni odavno su preneli ili prodali onim manje razvijenim ili nerazvijenim zemljama. Paradoksalno je to što ovih, opet, ima daleko više, a i potrebe za enegijom su sve veće, tako da se i proizvodnja, pa samim tim i zagađenje povećava, jer razne štetne materije i CO2 ne znaju za granice.
U ovom začaranom krugu najviše trpi naša planeta. Naime, prema nekim analizama, čovek je u poslednjih 100 godina toliko narušio životnu sredinu na Zemlji, koliko u tome nije uspeo od svog postanka...
Čista energija
Ipak, dobro je što se tema globalnog zagađenja životne sredine sve više nameće u svakodnevnom životu i to ne samo u onim industrijski visokorazvijenim zemljama. Potrebe za tzv. ”čistom” energijom svesni su manje-više svi, samo je razlika koliko je ko u prilici da daleko ode u primeni ”čistih” tehnologija.
Ima zemalja, gde se u širokoj primeni, pored novih tehnologija za što efikasnije i što ”čistije” korišćenje energije dobijene sagorevanjem fosilnih goriva, kako električne, tako i nuklearne, čovek okrenuo i eksploataciji sunčevog zračenja, snage vetra i talasa... I to je dobro, ali ograničenja, ipak, postoje.
Energija dobijena iz različitih izvora, pretvorena u električnu, postala je dostupna širokom krugu ljudi za zadovoljenje najrazličitijih potreba. Za nas, kao nekog ko je povezan sa automobilskom industrijom, posebno je interesantna priča o energentima koji će u budućnosti pokretati vozila.
Odakle potiče
Zbog široke rasprostanjenosti i dostupnosti električne energije to bi mogao biti logičan smer u kojem bi mogla otići priča o vozilima budućnosti. Međutim, da li je baš tako?
Električna energija svakako je čista prilikom korišćenja, odnosno, nema emisije štetnih materija, ali ostaje pitanje kako se do nje dolazi. Ona dobijena iz hidroelektrana sasvim zadovoljava ekološke kriterijume, ali sa termoelektranama, a pogotovo onim nuklearnim, sasvim je drugačije. Tu se kao osnovni izvori koriste fosilna i radioaktivna goriva, čije je sagorevanje, odnosno, ono što preostane nakon tog procesa, veoma opasno i štetno po prirodu i čoveka. Već sada je situacija sa ovako dobijenom energijom prilično loša, a nije potrebno ni zamisliti šta bi se dogodilo kada bi se svakodnevne potrebe čovečanstva višestruko povećale zbog toga što se i vozila napajaju električnom strujom.
Sa druge strane, automobili koji sami proizvode struju, pretvarajući kinetičku i toplotnu energiju u električnu, sasvim su OK. No, budući da perpetuum mobile ne postoji, barem ne za sada, pored ovakvog pogona, potreban je i onaj ”klasični” koji se obezbeđuje sagorevanjem fosilnih goriva. Takva hibridna vozila možda u ovom trenutku jesu prihvatljivo, ali ipak samo prelazno rešenje.
Koliko se isplati?
Vozila na hibridni pogon, kao alternativa onim klasičnim, koja kao pogonsko gorivo isključivo koriste naftu i naftne derivate, trenutno su najzastupljenija na tržištu tzv. ”zelenih” tehnologija. Zapravo, kombinacija motora sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotora u ponudi vozila sa alternativnim pogonom je najčešća i trenutno najrasprostanjenija, iako sa sobom donosi niz nedoumica.
Najpre, treba podsetiti da je vozilo sa ovakvim pogonom u startu skuplje. Razlika u ceni, preračunata u gorivo koje se za nju može nabaviti, ako se za trenutak ostave po strani priče o ekologiji, jasno daje agrumente u prilog kupovini vozila sa klasičnim pogonom. Potom, ovakvo vozilo ima nešto veću masu, pre svega zbog baterija u kojima se skladišti električna energija, tako da se performanse, manevarske sposobnosti, te skromna potrošnja goriva na većim brzinama, ozbiljno dovode u pitanje!
Onda dolazi posebno osetljiva stvar - šta raditi sa tim istim baterijama kada im prođe ”životni vek”?! Zamena nije jeftina, a one stare potrebno je negde odložiti i reciklirati. A to nije ni lako ni jednostavno i sa sobom povlači dodatne troškove i skupu tehnologiju.
Opet, sa druge strane posmatrano, lepo zvuči kada se neko brine za prirodnu sredinu i čovekovo okruženje time što je nabavio vozilo sa hibridnim pogonom. Samo ostaje pitanje putem kojih stimulansa i olakšica navesti kupce da se za tako nešto opredele?!
Izvor: Vrele gume/Zoran Živkov
Lepo zvuči kada se neko brine za prirodu i čovekovo okruženje time što je nabavio vozilo sa hibridnim pogonom, ali ostaje pitanje putem kojih stimulansa i olakšica navesti kupce da se za tako nešto opredele.
U poslednje vreme dosta se priča o ekologiji i neophodnosti zaštite životne sredine i to je dobro. Međutim, koliko je ta priča samo ”priča” i da li ona ima veze sa stvarnošću?
Na pitanje iz podnaslova teksta odgovor zavisi od ugla posmatranja, odnosno, gde se čovek nalazi. U razvijenim zemljama, koje su svoje prirodne resurse dobrano iscrpile, a životnu sredinu i sve oko sebe zagadile do razmera ekološke kataklizme još 70-ih godina prošlog veka, odavno se već razmišlja o ekologiji, čistim tehnologijama, minimalnoj emisiji štetnih gasova, kao i obnovljivim izvorima energije. I ne samo da se razmišlja, već se mnogo na tom polju i radi, tako da se sada situacija u tim državama bitno promenila. Životna sredina je strogim zakonima, pravilima i normama dobro zaštićena, tako da se priroda skoro obnovila ili se polako obnavlja. Dobro, ima tu još problema, ali je napredak po tom pitanju u visoko razvijenim državama očigledan.
A svoju ”prljavu tehnologiju” bogati i razvijeni odavno su preneli ili prodali onim manje razvijenim ili nerazvijenim zemljama. Paradoksalno je to što ovih, opet, ima daleko više, a i potrebe za enegijom su sve veće, tako da se i proizvodnja, pa samim tim i zagađenje povećava, jer razne štetne materije i CO2 ne znaju za granice.
U ovom začaranom krugu najviše trpi naša planeta. Naime, prema nekim analizama, čovek je u poslednjih 100 godina toliko narušio životnu sredinu na Zemlji, koliko u tome nije uspeo od svog postanka...
Čista energija
Ipak, dobro je što se tema globalnog zagađenja životne sredine sve više nameće u svakodnevnom životu i to ne samo u onim industrijski visokorazvijenim zemljama. Potrebe za tzv. ”čistom” energijom svesni su manje-više svi, samo je razlika koliko je ko u prilici da daleko ode u primeni ”čistih” tehnologija.
Ima zemalja, gde se u širokoj primeni, pored novih tehnologija za što efikasnije i što ”čistije” korišćenje energije dobijene sagorevanjem fosilnih goriva, kako električne, tako i nuklearne, čovek okrenuo i eksploataciji sunčevog zračenja, snage vetra i talasa... I to je dobro, ali ograničenja, ipak, postoje.
Energija dobijena iz različitih izvora, pretvorena u električnu, postala je dostupna širokom krugu ljudi za zadovoljenje najrazličitijih potreba. Za nas, kao nekog ko je povezan sa automobilskom industrijom, posebno je interesantna priča o energentima koji će u budućnosti pokretati vozila.
Odakle potiče
Zbog široke rasprostanjenosti i dostupnosti električne energije to bi mogao biti logičan smer u kojem bi mogla otići priča o vozilima budućnosti. Međutim, da li je baš tako?
Električna energija svakako je čista prilikom korišćenja, odnosno, nema emisije štetnih materija, ali ostaje pitanje kako se do nje dolazi. Ona dobijena iz hidroelektrana sasvim zadovoljava ekološke kriterijume, ali sa termoelektranama, a pogotovo onim nuklearnim, sasvim je drugačije. Tu se kao osnovni izvori koriste fosilna i radioaktivna goriva, čije je sagorevanje, odnosno, ono što preostane nakon tog procesa, veoma opasno i štetno po prirodu i čoveka. Već sada je situacija sa ovako dobijenom energijom prilično loša, a nije potrebno ni zamisliti šta bi se dogodilo kada bi se svakodnevne potrebe čovečanstva višestruko povećale zbog toga što se i vozila napajaju električnom strujom.
Sa druge strane, automobili koji sami proizvode struju, pretvarajući kinetičku i toplotnu energiju u električnu, sasvim su OK. No, budući da perpetuum mobile ne postoji, barem ne za sada, pored ovakvog pogona, potreban je i onaj ”klasični” koji se obezbeđuje sagorevanjem fosilnih goriva. Takva hibridna vozila možda u ovom trenutku jesu prihvatljivo, ali ipak samo prelazno rešenje.
Koliko se isplati?
Vozila na hibridni pogon, kao alternativa onim klasičnim, koja kao pogonsko gorivo isključivo koriste naftu i naftne derivate, trenutno su najzastupljenija na tržištu tzv. ”zelenih” tehnologija. Zapravo, kombinacija motora sa unutrašnjim sagorevanjem i elektromotora u ponudi vozila sa alternativnim pogonom je najčešća i trenutno najrasprostanjenija, iako sa sobom donosi niz nedoumica.
Najpre, treba podsetiti da je vozilo sa ovakvim pogonom u startu skuplje. Razlika u ceni, preračunata u gorivo koje se za nju može nabaviti, ako se za trenutak ostave po strani priče o ekologiji, jasno daje agrumente u prilog kupovini vozila sa klasičnim pogonom. Potom, ovakvo vozilo ima nešto veću masu, pre svega zbog baterija u kojima se skladišti električna energija, tako da se performanse, manevarske sposobnosti, te skromna potrošnja goriva na većim brzinama, ozbiljno dovode u pitanje!
Onda dolazi posebno osetljiva stvar - šta raditi sa tim istim baterijama kada im prođe ”životni vek”?! Zamena nije jeftina, a one stare potrebno je negde odložiti i reciklirati. A to nije ni lako ni jednostavno i sa sobom povlači dodatne troškove i skupu tehnologiju.
Opet, sa druge strane posmatrano, lepo zvuči kada se neko brine za prirodnu sredinu i čovekovo okruženje time što je nabavio vozilo sa hibridnim pogonom. Samo ostaje pitanje putem kojih stimulansa i olakšica navesti kupce da se za tako nešto opredele?!
Izvor: Vrele gume/Zoran Živkov
Lepo zvuči kada se neko brine za prirodu i čovekovo okruženje time što je nabavio vozilo sa hibridnim pogonom, ali ostaje pitanje putem kojih stimulansa i olakšica navesti kupce da se za tako nešto opredele.