LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Zbunjujuce emocije
Emocije su nešto što imamo celog života, ali u pubertetu postaju krajnje nezgodne, ne uvek neprijatne, jer su tada intenzivnije nego ikada ranije, i bude puno onih koje se razlikuju od onoga što smo ranije osetili. Nije nimalo lako izboriti se sa tim.
Nikada još niste bili na takav način zaljubljeni u nekoga, ili se nikada ni od čega niste u toj meri uplašili, niti ste se osećali u toj meri izblamirano…Sva ova osećanja su potpuno nova za vas?
Niste bolesni i niste nenormalni. Samo polako postajete odrasla osoba, osećanja su vam u ovom periodu intenzivna, a istovremeno tragate za sopstvenim identitetom, pokušavate da precizno utvrdite ko ste, šta ste i kakvi ste, i u tom procesu vaš mozak ispituje najrazličitije ideje, tražeći nešto u šta biste se uklopili.
U pubertetu se javljaju veoma intenzivne emocije kakve niste ranije iskusili, i dobijate zaprepašćujuće veliki broj misli od kojih vam neke deluju totalno uvrnuto i kao da spadaju u glavu neke vrlo čudne osobe, a ne vašu, a sve to u višegodišnjem procesu tokom kojeg pokušavate da definišete sami sebe i odredite ko ste i kakvi ste. Pokušajte da razgovarate sa drugima o tome kako se osećate i o čemu razmišljate, jer razgovor može biti veliko olakšanje, jer pre ili kasnije saznate da su slična osećanja i slične misli imali i drugi, dakle, da niste sami i da i drugi prolaze kroz nešto slično.
Naravno, neće sve te misli i sva ta osećanja proći i postati vam nebitni. To je proces koji traje u suštini celog života, dešava se i u znatno kasnijim godinama. Ali, vremenom, bolje ćete upoznavati sami sebe, i postajaće lakše, jer ćete iz sopstvenog iskustva moći da potvrdite koliko su neke naizgled intenzivne i „tako i nikako drugačije“ misli i osećanja zapravo kratkotrajni i koliko ništa pouzdano ne moraju da znače.
Izvor: Na vidiku.rs
Emocije su nešto što imamo celog života, ali u pubertetu postaju krajnje nezgodne, ne uvek neprijatne, jer su tada intenzivnije nego ikada ranije, i bude puno onih koje se razlikuju od onoga što smo ranije osetili. Nije nimalo lako izboriti se sa tim.
Nikada još niste bili na takav način zaljubljeni u nekoga, ili se nikada ni od čega niste u toj meri uplašili, niti ste se osećali u toj meri izblamirano…Sva ova osećanja su potpuno nova za vas?
Niste bolesni i niste nenormalni. Samo polako postajete odrasla osoba, osećanja su vam u ovom periodu intenzivna, a istovremeno tragate za sopstvenim identitetom, pokušavate da precizno utvrdite ko ste, šta ste i kakvi ste, i u tom procesu vaš mozak ispituje najrazličitije ideje, tražeći nešto u šta biste se uklopili.
U pubertetu se javljaju veoma intenzivne emocije kakve niste ranije iskusili, i dobijate zaprepašćujuće veliki broj misli od kojih vam neke deluju totalno uvrnuto i kao da spadaju u glavu neke vrlo čudne osobe, a ne vašu, a sve to u višegodišnjem procesu tokom kojeg pokušavate da definišete sami sebe i odredite ko ste i kakvi ste. Pokušajte da razgovarate sa drugima o tome kako se osećate i o čemu razmišljate, jer razgovor može biti veliko olakšanje, jer pre ili kasnije saznate da su slična osećanja i slične misli imali i drugi, dakle, da niste sami i da i drugi prolaze kroz nešto slično.
Naravno, neće sve te misli i sva ta osećanja proći i postati vam nebitni. To je proces koji traje u suštini celog života, dešava se i u znatno kasnijim godinama. Ali, vremenom, bolje ćete upoznavati sami sebe, i postajaće lakše, jer ćete iz sopstvenog iskustva moći da potvrdite koliko su neke naizgled intenzivne i „tako i nikako drugačije“ misli i osećanja zapravo kratkotrajni i koliko ništa pouzdano ne moraju da znače.
Izvor: Na vidiku.rs
