Šta je novo?

Zbog zemljotresa radiće inženjerski Sud časti

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
ИНТЕРВЈУ: проф. др ДРАГОСЛАВ ШУМАРАЦ, председник Инжењерске коморе Србије

Због земљотреса радиће инжењерски Суд части


Мирољуб Дугалић
Извор: Политика 27.11.2010.


Размотрићемо да ли у Краљеву има објеката где нису поштована правила градње. – Зашто је грађевинарство било боље у време СФРЈ
ssumarac.jpg

Драгослав Шумарац: бесправно надзидани објекти су тешко оштећени (Фото М. Дугалић)


Краљево – Професор др Драгослав Шумарац, председник Инжењерске коморе Србије, с неколико истакнутих стручњака, такође чланова ове асоцијације, ангажован је на санирању зграда оштећених у земљотресу у Краљеву. Како време од најјачег потреса одмиче све је присутнија полемика и дилема да ли је земљотрес био јак или су објекти стари, а што се распуклина на новијим зградама тиче да ли је разлог то што се, нарочито последњих година, градило ,,као да земљотреса никада неће бити”.
У том смислу, оштрији критичари тврде да су велике штете и својеврсно „огледало” струке, па смо с др Драгославом Шумарцем, приликом јучерашњег присуства свечаној седници СО Рашка, на којој је примио Новембарску награду родног града за изузетан допринос развоју науке, технологије и афирмацију ове општине, разговарали и о овој у Краљеву све актуелнијој теми. Несумњива је његова компетентност, јер је дипломирао и магистрирао на Грађевинском факултету у Београду, а докторирао на Универзитету Илиноис у Чикагу. Предаје на Грађевинском факултету у Београду, добитник је Награде за науку града Београда 1990. године, а пошто има више од 250 цитата на SCI листи у мају ове године, као први Србин, изабран је за члана Европске академије наука. Шумарац је у влади др Зорана Ђинђића био министар за урбанизам и грађевинарство.

Шта је „открио” земљотрес у Краљеву, у погледу квалитета и поштовања правила градње?

Поновило се све оно што смо већ доживели приликом земљотреса у Колубарском округу. Наиме, сви објекти грађени пре земљотреса у Скопљу нису ни пројектовани на сеизмичке утицаје. Ти објекти су највише и оштећени, посебно на сеоском подручју. Поред тога, у градовима има много бесправно надзиданих објеката и они су у Краљеву доживели велика оштећења. Можда има и оних који су надзидани с дозволама, а знатно су оштећени па ће те случајеве разматрати Суд части Инжењерске коморе и предложити одговарајуће санкције. Такође, биће процесуирани и случајеви где се услед великих оштећења сумња да нису поштована правила градње а имају све дозволе и потписе лиценцираних стручњака.

Да ли су тачне тврдње да се у периоду постојања великих грађевинских предузећа, попут краљевачког „Каблара”, градило квалитетније?

Тачно је. У време „Каблара”, „Рада”, „Комграпа” и других гиганата српско грађевинарство је било водеће не само у Европи него и у свету. „Енергопројект” је тада био међу неколико првих светских компанија, раме уз раме са „Бехтелом”, „Страбагом”... То је било златно доба нашег грађевинарства, које је старој Југославији доносило две милијарде долара девизног прилива. Поређења ради, тада је туризам са обалом од Порторожа до Улциња доносио 1,5 милијарди долара.
Тада се и квалитетније и сигурније градило. Фирме су саме финансирале изградњу станова за тржиште. Тога данас нажалост више нема, а нема више ни многих великих грађевинских фирми.

Дошла су времена ,,бизнис” грађевинарства па се и на на уштрб струке и уз кршења правила градње удовољавало захтевима разних инвеститора? Примера ради, штедња на квалитету материјала, надзиђивања, дозиђивања...

Нажалост, многи ,,инвеститори” су у време и после „Сабље” свој новац стечен на нелегалан начин инвестирали у градњу. Многи објекти су ницали преко ноћи, без дозвола, сеизмичких и било каквих статичких прорачуна. У то време смо имали и продају једног стана по неколико пута. Ми смо у комори захтевали да и инвеститори формирају своју комору и да сами уређују ко може да буде савестан инвеститор. Само они који су градили са свим потребним папирима, који су исплатили све пројектанте, извођаче, техничку контролу и надзор, могли би да наставе да граде и даље. Нажалост, та идеја до сада није заживела.

Да ли се зна за неки пример да је градња због непоштовања прописа и правила обустављена, да ли је негде покренуо питање одговорности, некоме одузета лиценца...?

Комора је од оснивања Суда части, а било је то крајем 2005. године, одузела укупно шест лиценци. Најпре су одузете четири лиценце за рушења која су се десила у Чубурској улици у Београду и то одговорном пројектанту, вршиоцу техничке контроле, одговорном извођачу и стручном надзору. Поред тога, одузета је једна лиценца стручном надзору, који је учествовао у изградњи објекта у Дубљанској улици бр. 35, у Београду, где је дошло до обрушавања темељне јаме. Одузета је лиценца и одговорном извођачу радова при изградњи објекта у Улици 27. марта у Београду, када је дошло до несреће у којој је један радник погинуо. Такође, изречена је мера одузимања лиценце члановима коморе који су чинили комисију за технички преглед објеката у Улици Јове Илића бр. 151 и Митровданској бр. 25 у Београду и то зато што су сачинили непотпуне записнике о раду комисије за технички преглед поменутих објеката и нетачно приказали стање објекта у погледу степена завршености радова, на основу чега је орган управе издао одобрења за употребу тих објеката. Како је у току поступак по приговорима, односно другостепени поступак, накнадно ћемо, по правоснажности пресуде, информисати јавност о детаљима овог случаја.

Постоје ли сада и поштују ли се та правила градње на трусним подручјима и како убудуће треба градити ?

Код нас постоје прописи за грађење у сеизмичким подручјима и чланови инжењерске коморе су у обавези да их примењују. Тачно се зна интензитет сеизмичких сила на конструкције по сеизмичким зонама. Краљево је у такозваној осмој сеизмичкој зони. Нажалост, и земљотрес од 3. новембра ове године, који је погодио овај град, био је тог интензитета. Инжењери који ће радити пројекте реконструкције објеката су дужни, сагласно прописима, да обезбеде такво ојачање да издржи и нови земљотрес тог интензитета.
 
Top