Zbog TV pretplate 280.000 dužnika na sudu

[sendi]

Zbog TV pretplate 280.000 dužnika na sudu

Zbog izbegavanja obaveza prema Javnom servisu tokom 2010. godine pokrenut je sudski postupak protiv više od 280.000 dužnika, a mere za naplatu duga preduzimaju se još od 2007. godine.

Najurednije platiše RTV pretplate su u Beogradu i u Vojvodini – tokom 2010. godine redovno je podmirivalo svoje je u proseku između 60 i 70 odsto građana u glavnom gradu i pokrajini.

Međutim, na jugu i istoku zemlje propisanu obavezu lane je ispunilo svega između 17 i 30 odsto stanovnika.

Prema rečima Žarka Palije, direktora PJ Pretplata i marketing Radio-televizije Srbije, procenat naplate RTV pretplate slika je socijalno-ekonomske situacije u našoj zemlji.

"Na jugu i istoku Srbije stanovništvo nije u mogućnosti da izmiruje obaveze ni za električnu energiju. Nedavne elementarne nepogode, zemljotresi i poplave, koji su zadesili pojedine regione, za posledicu su imale i manji stepen naplate RTV pretplate", rekao je za "Politiku" Palija.

On dodaje da na pomenute brojke utiče i činjenica da je naplata usluga RTS-a usko povezana sa naplatom električne energije. Naime, usled primene modela "sa vrha", prioritet u izmirenju ima dug za struju, a tek onda dug za RTV pretplatu.

Zbog izbegavanja obaveza prema Javnom servisu tokom 2010. godine pokrenut je sudski postupak protiv više od 280.000 dužnika, a mere za naplatu duga preduzimaju se još od 2007. godine.

"Neurednim platišama prvo se pruža mogućnost da svoju obavezu izmire po upućenoj opomeni pred utuženje i to u više mesečnih rata. Ukoliko obveznik RTV pretplate to ne učini, pokreće se postupak naplate sudskim putem, odnosno izvršenjem važeće sudske presude", kaže Palija koji je naglasio da su oni protiv kojih su donete presude do sada izmirivali dugovanja.

A kao odgovor na česta negodovanja građana zbog plaćanja usluge Javnog servisa, Palija podseća da pretplata nije "ideja" ove medijske kuće.

"Pretplata je uvedena na predlog Vlade 2002. godine po modelu koji važi u gotovo svim evropskim zemljama, a počela je da se naplaćuje od decembra 2005.

Plaćanje pretplate je, dakle, zakonska obaveza koja se strogo sprovodi u svim uređenim evropskim državama", kaže Palija i dodaje da je država kad donese zakon dužna da obezbedi i njegovo sprovođenje.

On objašnjava da evropske države koje imaju problem sa naplatom pretplate nadoknađuju javnom servisu izgubljeni novac iz budžeta. U Srbiji to nije slučaj.

U Ministarstvu za kulturu, informisanje i informaciono društvo, predlagaču Zakona o radiodifuziji u okviru kojeg je regulisano i pitanje pretplate, kažu da nije u njihovoj nadležnosti obezbeđivanje prikupljanja RTV pretplate.

"Prema Zakonu o radiodifuziji, naplata mesečne pretplate obavlja se preko javnog preduzeća koje ponudi najpovoljnije uslove za prikupljanje pretplate sa određenog područja, na način utvrđen ugovorom koji RTS zaključi sa tim javnim preduzećem", objašnjavaju u resornom ministarstvu.

U ovom slučaju to je Elektroprivrede Srbije. Momčilo Cebalović, direktor Sektora za odnose s javnošću EPS-a, nedavno je izjavio za "Politiku" da se uplaćena sredstva prenose na Javni servis samo ako vlasnik brojila, odnosno kupac struje uplati TV pretplatu.

(MONDO)

 

[sendi]

TV pretplata zakonita, svi da plate

TV pretplata zakonita, svi da plate

Izvor: B92

Beograd -- Pretplata za RTS je zakonska obaveza građana, koju je potvrdio i Ustavni sud Srbije, kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

​

Pošto je Ustavni sud početkom prošle godine potvrdio zakonitost pretplate na Javni servis, Goran Papović iz Udruženja potrošača smatra da je RTS trebalo da potpiše ugovor sa svojim gledaocima, a ne da se i dalje provlači kroz račun za struju.
"RTS je trebalo mnogo ranije da jasno definiše koji je period trajanja naplate RTS pretplate preko električne energije. Jer neko je zloupotrebio vaše lične podatke, a to nikada nije bilo zakonito i nikada nije bilo dozvoljeno. RTS je napravio niz prekršaja i oglušavao se o naše pozive da napravi to kako treba", kaže Papović.

Očigledan politički uticaj

Jedan od autora Zakona o radiodifuziji i nekadašnji urednik Radio Beograda Rade Veljanovski smatra da se RTS približava ispunjavanju standarda javnog servisa, ali da određene kriterijume i dalje ne ispunjava.

"On mora da pravi programe za manjinske narode i na njihovim jezicima, sem Radio Beograda koji ima emisiju na romskom. Zatim u zakonu je striktno navedeno da javni servis treba da posveti pažnju civilnom društvu, to je društveni segment kojem RTS uopšte ne posvećuje pažnju”, navodi Veljanovski.

Uz to, kako dodaje, RTS bi morao manje da bude pod političkim uticajem, a vidi se kroz njegov program da on u tome ne uspeva, a morao bi i da uspostavi mnogo bolji kontakt sa slušaocima i gledaocima jer oni treba da budu kontrolori njegovog programa.

Zbog izbegavanja obaveza prema Javnom servisu tokom 2010. godine pokrenut je sudski postupak protiv više od 280.000 dužnika.

U RTS-u podsećaju da pretplata nije ideja te medijske kuće već je uvedena na predlog Vlade 2002.

Inače, prilikom donošenja odluke o zakonitosti TV pretplate, Ustavni sud je zaključio da države uređuju obavezu obezbeđenja sredstava na način kojim se omogućava nezavisnost Javnog radiodifuznog servisa od uticaja države. Od plaćanja pretplate oslobođeni ljudi sa invaliditetom, oštećenjem sluha i vida i građani koji žive u inostranstvu.

 

[sendi]

Tijanić: RTS nikog nije tužio

Tijanić: RTS nikog nije tužio

Izvor: 24 sata

Beograd -- Aleksandar Tijanić, direktor Javnog servisa, kaže da RTS nije nikog tužio zbog neplaćanja pretplate, već je poslao opomene, na šta ga obavezuju zakoni.

​

Opomene pred utuženje, koje ovih dana šalje RTS, omogućavaju građanima da dug izmire iako imaju obaveze za potrošenu električnu energiju.
Javni servis nudi dužnicima plaćanje obaveza preko posebnog računa na tri rate, bez zatezne kamate, s tim što prva rata mora da bude 50 odsto ukupnog duga. Reč je uglavnom o dugogodišnjim dugovanjima koja dosežu i 20.000 dinara.
U RTS-u kažu da će protiv dužnika koji ne odgovori na opomenu pred utuženje pokrenuti postupak pred sudom. Dosadašnje iskustvo, dodaju, pokazalo je da dužnici izmiruju svoje obaveze pre sudskog postupka.



Aleksandar Tijanić, direktor Javnog servisa, kaže da RTS nije nikog tužio, već je poslao opomene, na šta ga obavezuju zakoni. "To propisuju zakoni a ne RTS i ja mogu da odgovaram ako ih ne poštujem", izjavio je Tijanić.

Ipak,on naglašava da su jedno propisi, a drugo realnost Srbije, čiji građani su u teškoj ekonomskoj situaciji. "Zakonske obaveze i dažbine su tu da se poštuju, a oni koji to ne rade moraju, po zakonu, da budu tuženi. Ali ekonomska situacija je teška i mora se naći neko rešenje. Očigledno da nešto treba promeniti u načinu izdržavanja Javnog servisa", naveo je Tijanić.

Na pitanje da li to znači da su tužbe neminovne, Tijanić je samo ponovio svoj odgovor i naglasio da se neko rešenje mora naći. Direktor Javnog servisa je naveo da sve govori procenat naplate pretplate, koji je 70 odsto u Beogradu, 60 odsto u Novom Sadu i 16-30 odsto u unutrašnjosti Srbije.

Pretplata za RTS uvedena je 2002. godine, a počela je da se naplaćuje decembra 2005. godine. U RTS-u podsećaju da oni nisu ni uveli pretplatu, niti su nadležni za njeno naplaćivanje, već bi trebalo, po ugledu na evropske zemlje, država da bude dužna da nadoknadi sredstva koja Javni servis gubi zbog neefikasnog sprovođenja zakona o pretplati.

Veliki broj građana, zbog sve veće nezaposlenosti, a samim tim i nemaštine, ne može redovno da plaća kiriju, struju, vodu, ali i TV pretplatu. Naknada za RTS izmiruje se preko računa za struju tako što se uplaćena suma prvo rasporedi na dugovanje EPS-u, a ono što ostane ide RTS-u. S obzirom na to da građani nemaju ni za struju, mnogi dosta duguju Javnom servisu.

 

[sendi]

RTS: Pretplata za kvalitet programa

RTS: Pretplata za kvalitet programa

Izvor: Danas

Beograd -- Prema podacima RTS-a, ukupan broj građana koji su u obavezi da plaćaju pretplatu iznosi oko 2.450.000, dok je broj onih koji redovno plaćaju oko 1.580.000.

​

S druge strane, merama za naplatu potraživanja tokom 2009. obuhvaćeno je 116.000 obveznika koji ne plaćaju pretplatu, a tokom prošle godine 280.000.
Radio-televizija Srbije (RTS) nije nadležna za naplaćivanje pretplate za javni servis, jer je ovu obavezu uvela država koja donosi zakone i koja je dužna da obezbedi sprovođenje tih zakona, kažu u toj kući.
"Mere za naplatu potraživanja od obveznika koji ne plaćaju pretplatu sprovode se kontinuirano po svim regionima Srbije počev od 2007. i obuhvataju postupak upućivanja opomena pred utuženje i poslednjih opomena pred utuženje, pri čemu se građanima pruža mogućnost da obavezu izmire u više mesečnih rata", ističu u RTS-u.

Međutim, kako dodaju, u slučaju izostanka reakcije na ove mere, pokreće se „postupak naplate potraživanja putem predloga za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave pred nadležnim sudom“.

U javnom servisu objašnjavaju da procenat naplate pretplate u Srbiji varira u zavisnosti od regiona, kao i od činjenice da je naplata pretplate „usko vezana za naplatu električne energije“. Prema njihovim rečima, primenjuje se model „sa vrha“, po kome prioritet u izmirenju ima dug za električnu energiju, a tek potom dug za RTV pretplatu. Samim tim, broj obveznika koji je odgovorio na obavezu za pretplatu promenljiv je po periodima.

"Imajući u vidu ekonomsko-socijalnu situaciju celokupnog regiona, najurednije platiše su na području Beograda i Vojvodine, gde se stepen naplate u 2010. kretao u proseku od 60 do 70 odsto. U južnoj i istočnoj Srbiji, s obzirom na loše ekonomsko-socijalne uslove, u kojima stanovništvo nije u mogućnosti da izmiruje obaveze, RTV pretplata se teže naplaćuje i kreće se u rasponu od 17 do 30 odsto", napominju u RTS-u.

U ovoj medijskoj kući naglašavaju da u obzir treba uzeti i posledice nedavnih zemljotresa i poplava, koji su zadesili pojedine regione Srbije i negativno se reflektovali na stepen naplate u tim područjima.

Oni dodaju da je, ipak, prikupljena nadoknada za finansiranje javnog servisa na teritoriji Beograda i Vojvodine, gde je naplativost najveća, omogućila „ulaganje u novi filmski, serijski, igrani i sportski program, obnovu porušenih emisionih stanica, proizvodnju novih emisija i programa kulture, održavanje orkestara i horova, pokretanje procesa digitalizacije arhive i opreme RTS-a“.

"Neophodno je naglasiti da RTS nije tražio pretplatu. Na predlog vlade uvedena je 2002. po modelu koji važi u gotovo svim evropskim zemljama, a počela da se naplaćuje od decembra 2005. Plaćanje pretplate je, dakle, zakonska obaveza koja se rigorozno sprovodi u svim uređenim evropskim državama", navode u RTS-u.

Uslov napredovanja ka Evropskoj uniji

U RTS-u ističu da je postojanje javnog servisa jedan od uslova napredovanja ka Evropskoj uniji i da je, prema evropskim standardima, obaveza države da obezbedi nezavisnost i finansijski izvor kojim se obezbeđuje finansijska stabilnost i uređivačka nezavisnost javnih servisa. „U većini evropskih država, prinudna naplata je u nadležnosti države i sudstva, a država je dužna da nadoknadi sredstva koja javni servisi gube zbog neefikasnog sprovođenja zakona o pretplati“, objašnjavaju u Javnom servisu Srbije.

 

[nik381]

Pitanje pod raznorazno

Iako nije potpuno u skladu sa temom ; postavlja se i pitanje raznovrsnosti i broja tv programa koji su na podrucju zadovoljnih pretplatnika i onih manje.. u unutrasnjosti, provinciji !?