Ne nazire se kraj sukoba sa Gadafijem
Izvor: Blic Jasna Stojković | 24. 03. 2011. - 00:02h | Foto: AFP
TRIPOLI - Britanski zvaničnici su juče priznali da ne znaju koliko će trajati vojna intervencija protiv libijskog vođe Moamera Gadafija, nakon što su poslanici vladajuće Konzervativne partije izrazili bojazan da bi međunarodna operacija mogla da preraste u 30-godišnji rat. Kada je zamoljen da iznese svoju procenu, Nik Harvi, ministar oružanih snaga Britanije, odgovorio je: “Ko to zna? Ne znamo koliko će ovo trajati.
Francuski vazduhoplovci proveravaju opremu
Ne znamo koliko će se brzo smanjivati njegovi kapaciteti. Pitajte me opet za nedelju dana”. Nimalo utešna nije bila ni izjava Vilijama Hejga, ministra spoljnih poslova, koji je kazao: “Rano je za spekulacije. Sve će zavisiti od razvoja situacije. Mislim da ne možemo da postavljamo bilo kakve vremenske okvire”. On je dodao da će Britanija učestvovati u akciji “onoliko koliko to bude potrebno” i da će to zavisiti i od reagovanja Libijaca, kako ustanika, tako i Gadafijevih snaga.
*
Uoči donošenja odluke o intervenciji ti isti zvaničnici su uveravali skeptično biračko telo da će sav posao obaviti za nekoliko dana. Ono što se dešava u praksi, po mišljenju Šašanka Džošija, analitičara Kraljevskog instituta združenih službi, nije tako jednostavno, kao što pokazuju iskustva iz prošlosti: u Iraku ‘90-ih usledilo je patroliranje vazdušnog prostora dugo preko deset godina uz godišnje troškove od milijardu i po dolara; u Avganistanu protivnici režima digli su se na ustanak dug jednu deceniju, dok je posle tromesečne intervencije na Kosovu došlo do daljeg cepkanja i destabilizacije Balkana.
Nik Harvi je ranije već rekao da nije isključeno da će u perspektivi, pored vazdušnih udara, u Libiju biti poslate i kopnene snage, ali je dodao da se ne planiraju kopnena dejstva širokih razmera. Slične izjave zabrinjavaju i zbog pitanja troškova učešća svake zemlje u ovoj operaciji. Na primer, Britanija dnevno troši 3,2 miliona funti samo na kontrolu zone zabrane letenja iznad Libije. Po rečima Zaka Kupera, analitičara iz američkog Centra za strateške i budžetske procene, početni troškovi uklanjanja protivvazdušne odbrane Libije iznose od 400 do 800 miliona dolara, a troškovi patroliranja zonom zabranjenog leta dostižu između 30 i 100 miliona dolara sedmično, ali bi mogli da premaše milijardu dolara mesečno ako misija potraje više od dva meseca. Američka vojska nema zvanične podatke o troškovima intervencije, ali Kuper, poređenja radi, navodi da troškovi rata u Avganistanu mesečno iznose više od devet milijardi dolara.
I bez tih zvaničnih procena analitičari zaključuju da se ne treba nadati skorom ishodu operacije. Postoji realna mogućnost da će se Gadafi svim silama truditi da ostane na vlasti, što nagoveštava dugotrajnu i žestoku konfrontaciju. Kako podseća Asošijeted pres, Gadafi se održao 42 godine i već je preživeo američke vazdušne udare po Tripoliju 1986. Svojim protivnicima je, u utorak uveče, poručio: “Nećemo se predati i nećemo se bojati. Mi se rugamo njihovim raketama. Pobedićemo ih i kratkoročno i dugoročno”.
Dok Britanci već sada raspravljaju o strategiji okončanja sukoba, pokušaji da se vojna misija stavi u nadležnost NATO prilično su haotični, iako se o tome nekoliko dana vodi žučna debata. Francuska se protivi tome da se NATO ustupi komanda nad međunarodnom kampanjom, s obrazloženjem da bi to otuđilo arapske zemlje. Iako Francuska, Britanija i SAD predvode vojna dejstva u Libiji, nekoliko zemalja je zatražilo da se kompletna operacija izvodi pod zastavom 28-člane Alijanse. Na kraju je zaključeno da će NATO imati operativnu ulogu u uspostavljanju zone zabrane letenja nad Libijom, ali da neće preuzeti političko rukovođenje operacijom. “NATO će biti uključen kao instrument za planiranje i operativne akcije i neće obavljati funkciju političkog rukovođenja akcijama koalicije”, rekao je Alen Žipe na konferenciji za novinare. Uloga upravljanja operacijama, rekao je on, trebalo bi da pripadne komisiji sačinjenoj od ministara spoljnih poslova zemalja koje su uključene u intervenciju, uz zemlje Arapske lige. U skladu sa tim, brodovi NATO počeli su juče da patroliraju duž libijske obale kako bi kontrolisali poštovanje embarga na oružje Libiji, uz podršku Katara, Kuvajta i Jordana.
Inače, Hilari Klinton, američka državna sekretarka, izjavila je juče za Ej-Bi-Si da su Gadafijeve akcije predstava i taktiziranje, ali on ipak možda traži izlaz iz situacije u kojoj se našao i stavlja na vagu moguće opcije. Klintonova je odbila da spekuliše o ishodu vojne intervencije, niti je htela da kaže da je sigurna da će diktator biti uklonjen sa vlasti.
Intervencija: za i protiv
ZA: SAD, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Danska, Norveška, Belgija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak, Italija*, Španija*
PROTIV: Kina, Alžir, Turska, Uganda
ZABRINUTI I ŽALE: Srbija, Brazil, Indija
* pod uslovom da akciju vodi NATO
Klinton: Gadafi taktizira
Gadafijeve akcije su predstava i taktiziranje, ali on ipak možda traži izlaz iz situacije u kojoj se našao i stavlja na vagu moguće opcije, izjavila je Hilari Klinton, američka državna sekretarka za Ej-Bi-Si. Klintonova je odbila da spekuliše o ishodu vojne intervencije, niti je htela da kaže da je sigurna da će diktator biti uklonjen sa vlasti.
Žena pilotira „tajfunom”
U operaciji “Zora Odiseje”, rame uz rame sa još devetoricom kolega, učestvuje i jedna žena: ona je pilot Britanskog ratnog vazduhoplovstva i upravlja najsavremenijim lovcem tipa “tajfun”, koji se kreće brzinom od 2.500 km/h, u stanju je da se popne na 12.000 km za samo dva minuta i košta 125 miliona dolara.
Obama: Neće biti kopnene invazije
Zbog troškova rata u Libiji Zapad već u panici
Izvor: Blic Jasna Stojković | 24. 03. 2011. - 00:02h | Foto: AFP
TRIPOLI - Britanski zvaničnici su juče priznali da ne znaju koliko će trajati vojna intervencija protiv libijskog vođe Moamera Gadafija, nakon što su poslanici vladajuće Konzervativne partije izrazili bojazan da bi međunarodna operacija mogla da preraste u 30-godišnji rat. Kada je zamoljen da iznese svoju procenu, Nik Harvi, ministar oružanih snaga Britanije, odgovorio je: “Ko to zna? Ne znamo koliko će ovo trajati.
Francuski vazduhoplovci proveravaju opremu
Ne znamo koliko će se brzo smanjivati njegovi kapaciteti. Pitajte me opet za nedelju dana”. Nimalo utešna nije bila ni izjava Vilijama Hejga, ministra spoljnih poslova, koji je kazao: “Rano je za spekulacije. Sve će zavisiti od razvoja situacije. Mislim da ne možemo da postavljamo bilo kakve vremenske okvire”. On je dodao da će Britanija učestvovati u akciji “onoliko koliko to bude potrebno” i da će to zavisiti i od reagovanja Libijaca, kako ustanika, tako i Gadafijevih snaga.
*
Uoči donošenja odluke o intervenciji ti isti zvaničnici su uveravali skeptično biračko telo da će sav posao obaviti za nekoliko dana. Ono što se dešava u praksi, po mišljenju Šašanka Džošija, analitičara Kraljevskog instituta združenih službi, nije tako jednostavno, kao što pokazuju iskustva iz prošlosti: u Iraku ‘90-ih usledilo je patroliranje vazdušnog prostora dugo preko deset godina uz godišnje troškove od milijardu i po dolara; u Avganistanu protivnici režima digli su se na ustanak dug jednu deceniju, dok je posle tromesečne intervencije na Kosovu došlo do daljeg cepkanja i destabilizacije Balkana.
Nik Harvi je ranije već rekao da nije isključeno da će u perspektivi, pored vazdušnih udara, u Libiju biti poslate i kopnene snage, ali je dodao da se ne planiraju kopnena dejstva širokih razmera. Slične izjave zabrinjavaju i zbog pitanja troškova učešća svake zemlje u ovoj operaciji. Na primer, Britanija dnevno troši 3,2 miliona funti samo na kontrolu zone zabrane letenja iznad Libije. Po rečima Zaka Kupera, analitičara iz američkog Centra za strateške i budžetske procene, početni troškovi uklanjanja protivvazdušne odbrane Libije iznose od 400 do 800 miliona dolara, a troškovi patroliranja zonom zabranjenog leta dostižu između 30 i 100 miliona dolara sedmično, ali bi mogli da premaše milijardu dolara mesečno ako misija potraje više od dva meseca. Američka vojska nema zvanične podatke o troškovima intervencije, ali Kuper, poređenja radi, navodi da troškovi rata u Avganistanu mesečno iznose više od devet milijardi dolara.
I bez tih zvaničnih procena analitičari zaključuju da se ne treba nadati skorom ishodu operacije. Postoji realna mogućnost da će se Gadafi svim silama truditi da ostane na vlasti, što nagoveštava dugotrajnu i žestoku konfrontaciju. Kako podseća Asošijeted pres, Gadafi se održao 42 godine i već je preživeo američke vazdušne udare po Tripoliju 1986. Svojim protivnicima je, u utorak uveče, poručio: “Nećemo se predati i nećemo se bojati. Mi se rugamo njihovim raketama. Pobedićemo ih i kratkoročno i dugoročno”.
Dok Britanci već sada raspravljaju o strategiji okončanja sukoba, pokušaji da se vojna misija stavi u nadležnost NATO prilično su haotični, iako se o tome nekoliko dana vodi žučna debata. Francuska se protivi tome da se NATO ustupi komanda nad međunarodnom kampanjom, s obrazloženjem da bi to otuđilo arapske zemlje. Iako Francuska, Britanija i SAD predvode vojna dejstva u Libiji, nekoliko zemalja je zatražilo da se kompletna operacija izvodi pod zastavom 28-člane Alijanse. Na kraju je zaključeno da će NATO imati operativnu ulogu u uspostavljanju zone zabrane letenja nad Libijom, ali da neće preuzeti političko rukovođenje operacijom. “NATO će biti uključen kao instrument za planiranje i operativne akcije i neće obavljati funkciju političkog rukovođenja akcijama koalicije”, rekao je Alen Žipe na konferenciji za novinare. Uloga upravljanja operacijama, rekao je on, trebalo bi da pripadne komisiji sačinjenoj od ministara spoljnih poslova zemalja koje su uključene u intervenciju, uz zemlje Arapske lige. U skladu sa tim, brodovi NATO počeli su juče da patroliraju duž libijske obale kako bi kontrolisali poštovanje embarga na oružje Libiji, uz podršku Katara, Kuvajta i Jordana.
Inače, Hilari Klinton, američka državna sekretarka, izjavila je juče za Ej-Bi-Si da su Gadafijeve akcije predstava i taktiziranje, ali on ipak možda traži izlaz iz situacije u kojoj se našao i stavlja na vagu moguće opcije. Klintonova je odbila da spekuliše o ishodu vojne intervencije, niti je htela da kaže da je sigurna da će diktator biti uklonjen sa vlasti.
Intervencija: za i protiv
ZA: SAD, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Danska, Norveška, Belgija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak, Italija*, Španija*
PROTIV: Kina, Alžir, Turska, Uganda
ZABRINUTI I ŽALE: Srbija, Brazil, Indija
* pod uslovom da akciju vodi NATO
Klinton: Gadafi taktizira
Gadafijeve akcije su predstava i taktiziranje, ali on ipak možda traži izlaz iz situacije u kojoj se našao i stavlja na vagu moguće opcije, izjavila je Hilari Klinton, američka državna sekretarka za Ej-Bi-Si. Klintonova je odbila da spekuliše o ishodu vojne intervencije, niti je htela da kaže da je sigurna da će diktator biti uklonjen sa vlasti.
Žena pilotira „tajfunom”
U operaciji “Zora Odiseje”, rame uz rame sa još devetoricom kolega, učestvuje i jedna žena: ona je pilot Britanskog ratnog vazduhoplovstva i upravlja najsavremenijim lovcem tipa “tajfun”, koji se kreće brzinom od 2.500 km/h, u stanju je da se popne na 12.000 km za samo dva minuta i košta 125 miliona dolara.
Obama: Neće biti kopnene invazije
- Juče je američki predsednik Barak Obama odlučno odbacio mogućnost kopnene invazije čiji bi cilj bio da se svrgne sa vlasti libijski lider
- Libijsko vazduhoplovstvo više ne postoji posle intervencije međunarodne koalicije, izjavio je juče britanski general Greg Bagvel.
- Turska je ponudila juče pet brodova i podmornicu za operaciju nadziranja poštovanja embarga na oružje Libiji, javno izrazivši rezerve u vezi s vazdušnim udarima
- Snage lojalne Gadafiju pokrenule su juče kontraofanzivu u nameri da očiste zapad zemlje od pobunjenika. Žestoke borbe između režimskih plaćenika i ustanika vodile su se u Misrati i Zintanu, na zapadu, ali i Adždabiji, na istoku