Zbog krize 70.000 ljudi bez posla
27. novembar 2010. | 00:06 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Od početka ekonomske krize, broj zaposlenih u Srbiji je smanjen za oko 70.000, odnosno oko 7,2 odsto, a profit preduzeća je realno manji za oko 15,5 procenata.
Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Eždenci kaže da je u Evropskoj uniji broj radnih mesta smanjen za trećinu u odnosu na period do 2008.
On je podsetio da sektor malih i srednjih preduzeća ima dominatnu ulogu u ukupnom privrednom razvoju zemlje.
"U ukupnom broju preduzeća, MSP sektor učestvuje sa 99,8 odsto, zapošljava 66,7 odsto zaposlenih u nefinansijskom sektoru, odnosno 42,3 odsto ukupno zaposlenih" , rekao je Eždenci i podsetio da je u malim i srednjim preduzećima zaposleno 842.540 radnika.
Eždenci je podsetio da je, prema do sada sprovedenim istraživanjima i anketama, prosečan preduzetnik u Srbiji srednje obrazovan, potiče iz radničke porodice, imao je manje od 35 godina kada je započeo biznis, početni kapital mu je bila lična ušteđevina, radi u proseku više od 40 sati nedeljno, smatra da je prosečno uspešan i ocenjuje da će u naredne tri godine ili proširiti delatnost ili se zadržati na istom nivou.
Prema njegovim rečima, ta preduzeća ostvaruju 50,5 odsto izvoza i 60,9 odsto uvoza. Više od 50 odsto takvih firmi obavlja delatnost u dva sektora - prerađivačkoj industriji (17,2 odsto) i trgovini na veliko i malo (34,4 procenta).
Eždenci je naglasio da su u Srbiji prisutne velike disproporcije u geografskoj raspoređenosti malih i srednjih preduzeća, jer većina posluje u Beogradu i Južno-bačkom okrugu. Osim toga, firme se suočavaju sa ozbiljnim teškoćama na lokalnom nivou, jer opštinske samouprave, povećavanjem odredjenih taksi, opterećuju njihovo poslovanje.
Postoje mesta u kojima između 10 i 11 odsto prihoda firme odlazi na plaćanje firmarine , ukazao je Eždenci i kao primer gradova u kojima se plaćaju visoke firmraine naveo Bor, Leskovac i Negotin.
Eždenci je naveo da su preduzetnici kao uporno prisutne probleme identifikovali nedostatak sredstava za održavanje likvidnosti i finansiranje izvoza, administrativne prepreke, nedostatak kvalifikovane radne snage, nedostatak informacija o tržistima, neusklađenost sa standardima i nepoznavanje tehnoloških inovacija.
On je rekao da, i pored svih teškoća, mesta za optimizma ima, jer je anketa 3.000 malih i srednijih preduzeća, sprovedana u julu ove godine, pokazala da više od polovine njih planira nove investicije u naredne tri godine.
Najveći deo ulaganja odnosi se na ulaganja u opremu, a od ukupnog broja anketiranih preduzetnika, 57 osto smatra da uspešno posluje, oko 37 odsto planira proširenje poslova, a većina firmi planira i da angažuje stručnjake za promociju, istraživanje tržišta i poslovno povezivanje.
27. novembar 2010. | 00:06 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Od početka ekonomske krize, broj zaposlenih u Srbiji je smanjen za oko 70.000, odnosno oko 7,2 odsto, a profit preduzeća je realno manji za oko 15,5 procenata.
Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Eždenci kaže da je u Evropskoj uniji broj radnih mesta smanjen za trećinu u odnosu na period do 2008.
On je podsetio da sektor malih i srednjih preduzeća ima dominatnu ulogu u ukupnom privrednom razvoju zemlje.
"U ukupnom broju preduzeća, MSP sektor učestvuje sa 99,8 odsto, zapošljava 66,7 odsto zaposlenih u nefinansijskom sektoru, odnosno 42,3 odsto ukupno zaposlenih" , rekao je Eždenci i podsetio da je u malim i srednjim preduzećima zaposleno 842.540 radnika.
Eždenci je podsetio da je, prema do sada sprovedenim istraživanjima i anketama, prosečan preduzetnik u Srbiji srednje obrazovan, potiče iz radničke porodice, imao je manje od 35 godina kada je započeo biznis, početni kapital mu je bila lična ušteđevina, radi u proseku više od 40 sati nedeljno, smatra da je prosečno uspešan i ocenjuje da će u naredne tri godine ili proširiti delatnost ili se zadržati na istom nivou.
Prema njegovim rečima, ta preduzeća ostvaruju 50,5 odsto izvoza i 60,9 odsto uvoza. Više od 50 odsto takvih firmi obavlja delatnost u dva sektora - prerađivačkoj industriji (17,2 odsto) i trgovini na veliko i malo (34,4 procenta).
Eždenci je naglasio da su u Srbiji prisutne velike disproporcije u geografskoj raspoređenosti malih i srednjih preduzeća, jer većina posluje u Beogradu i Južno-bačkom okrugu. Osim toga, firme se suočavaju sa ozbiljnim teškoćama na lokalnom nivou, jer opštinske samouprave, povećavanjem odredjenih taksi, opterećuju njihovo poslovanje.
Postoje mesta u kojima između 10 i 11 odsto prihoda firme odlazi na plaćanje firmarine , ukazao je Eždenci i kao primer gradova u kojima se plaćaju visoke firmraine naveo Bor, Leskovac i Negotin.
Eždenci je naveo da su preduzetnici kao uporno prisutne probleme identifikovali nedostatak sredstava za održavanje likvidnosti i finansiranje izvoza, administrativne prepreke, nedostatak kvalifikovane radne snage, nedostatak informacija o tržistima, neusklađenost sa standardima i nepoznavanje tehnoloških inovacija.
On je rekao da, i pored svih teškoća, mesta za optimizma ima, jer je anketa 3.000 malih i srednijih preduzeća, sprovedana u julu ove godine, pokazala da više od polovine njih planira nove investicije u naredne tri godine.
Najveći deo ulaganja odnosi se na ulaganja u opremu, a od ukupnog broja anketiranih preduzetnika, 57 osto smatra da uspešno posluje, oko 37 odsto planira proširenje poslova, a većina firmi planira i da angažuje stručnjake za promociju, istraživanje tržišta i poslovno povezivanje.