Član
- Učlanjen(a)
- 17.12.2009
- Poruka
- 7
Pošto ne poznajem nijednog profesora književnosti koji bi me predstavio, predstaviću se sam.
Ime znate, nick znate, a ono što ne znate je da od osnovne škole pišem poeziju.
Ovde ipak neću da postujem te pesme već one koje su relativno skorijeg datuma.
Sebe bih najtačnije opisao kroz svoje stihove koji glase:
Grešan i smešan pred vama stoji
pesnik što piše rime u boji,
dajem vam poljsko šareno cveće,
odsjaje moje tuge i sreće.
Ljude ne menjam, niti ih kudim,
sem srca ništa drugo ne nudim,
opsene ,varke nek drugi nude.
Ja ću da volim Boga i ljude.
Na proleće izlazi moja zbirka pesama, ali ja još nisam siguran koje pesme da odaberem za svoju prvu zbirku pa vas sve molim za pomoć.
Svoje pesme ću objavljivati po jednu u svakom postu.
Sve kojima to nije opterećenje zamoliću da ocene pesmu onako kako to žele.
To će mi biti merilo koje pesme ću objaviti, a koje ne.
Koga ne mrzi može da mi uputi i pokoju reč pohvale ili kritike. I jednom i drugom ću dati isto pažnje.
Za upoznavanje ovo je sasvim dovoljno.
Svima koji su ovo pročitali želim sve najbolje od Boga.yes3
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Prvih nekoliko pesama koje ću postovati pripadaju delu zbirke:
" Pesme inspirisane verom u Boga".
Sreća
Nekada davno živeše čovek
što beše srećan jako
i svi su se ljudi čudili čudom:
"Kako on može to tako?"
Svi se hteli upoznat' s njime,
saznati tajnu sreće
i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće.
Za njim su pošli sreće tragači,
hteli su tajnu znati.
Maštali su o čudu
koje će on njima dati.
Dani su tekli, a niko nije
krenuo njegovim tragom.
Protivno želji nemir su stekli
žudeći za njegovom snagom.
Jednoga dana svi su mu rekli:
" Odgovor daj nam sada!"
Želimo snažno da i u nama
sreća k'o tvoja vlada."
"U redu." Reče čovek sa mirom.
"Otkrivena biće tajna,
ali znajte bez Boga nije
ni tako jaka, ni tako sjajna.
Svakoga jutra otvorim oči,
zapitam se: " Želim li sreću?"
pa sebi kažem: " Želim je jako,
nikad je odbiti neću."
"Kako to može tajna da bude?
Varaš nas!" Viknuše svi.
"Nismo mi neke bez mozga lude.
Odlazimo jer lažeš ti."
Srećni ih čovek gledao s mirom
dok nije ostao sam,
nad domom njegovim opet se novi
rađao božiji dan...
21.4.2009. Treći dan Uskrsa.
Belobrđanin Nenad.
Život i smrt jednog seljaka
U velikom domu, u malenom selu
živeo je čovek i sudbinu kleo:
" Proklet nek je život i sudbina kleta
i dan onaj kad sam ovde se obreo.
Što se lepo nisam rodio u gradu
da uživam život, a ne da se mučim.
Zašto svima Bože višak sreće dade,
a meni imanje. Hoću da dokučim.
Dosta mi je njive, dosta mi je štale
i traktora starog što se stalno kvari.
Kad bi neko hteo imanje da kupi
pa da sunce sreće i mene ozari."
Anđeli sa neba slušaše te reči,
al' u tvrdo srce nisu mogli ući
te rešiše da mu ispune sve želje,
da na teži način on život nauči.
Poslali su kupca njemu za imanje,
dobio je cenu baš koju je hteo.
Sa novcem u ruci siguran je bio
da na bolje kreće njegov život ceo.
Pri polasku pogled na krušku mu pade,
ispod nje je uvek najsrećniji bio,
bila je u cvasti kao i nekada
kad je prvi jednu Lenku poljubio.
Dok je roditelje svoje sahranjiv'o
udala se Lenka za nekog u gradu,
tada je i sebe snjima sahranio
jer je izgubio i veru i nadu.
S džepom punim para, ali duše prazne
krenuo je najzad da k'o čovek živi.
Sa novcem je hteo da kupi svet ceo
i njemu moćnome svako da se divi.
Ipak, želje nisu ono što i java
otkrio je i sam kad se razboleo,
bolnice su brzo pojele bogatstvo
i svet mašte njegove, srušio se ceo.
Obreo se zatim na seoskom groblju,
za oproštaj pretke došao da moli,
potrošio sve je što je nasledio
i zbog čeg' su oni išli bosi, goli.
Plakao je gorko kao dete malo,
a anđeli videše da se promenio.
Suzama je svoje očistio grehe
i na grobu očevom dušu ispustio.
Na dan 24. 04. 2009.
Belobrdjanin Nenad
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Pitanje za modove.
Da li je moguće objaviti pesme jednu za drugom, a da svaka bude u zasebnom postu da bi se mogle pesme pojedinačno ocenjivati?
Ime znate, nick znate, a ono što ne znate je da od osnovne škole pišem poeziju.
Ovde ipak neću da postujem te pesme već one koje su relativno skorijeg datuma.
Sebe bih najtačnije opisao kroz svoje stihove koji glase:
Grešan i smešan pred vama stoji
pesnik što piše rime u boji,
dajem vam poljsko šareno cveće,
odsjaje moje tuge i sreće.
Ljude ne menjam, niti ih kudim,
sem srca ništa drugo ne nudim,
opsene ,varke nek drugi nude.
Ja ću da volim Boga i ljude.
Na proleće izlazi moja zbirka pesama, ali ja još nisam siguran koje pesme da odaberem za svoju prvu zbirku pa vas sve molim za pomoć.
Svoje pesme ću objavljivati po jednu u svakom postu.
Sve kojima to nije opterećenje zamoliću da ocene pesmu onako kako to žele.
To će mi biti merilo koje pesme ću objaviti, a koje ne.
Koga ne mrzi može da mi uputi i pokoju reč pohvale ili kritike. I jednom i drugom ću dati isto pažnje.
Za upoznavanje ovo je sasvim dovoljno.
Svima koji su ovo pročitali želim sve najbolje od Boga.yes3
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Prvih nekoliko pesama koje ću postovati pripadaju delu zbirke:
" Pesme inspirisane verom u Boga".
Sreća
Nekada davno živeše čovek
što beše srećan jako
i svi su se ljudi čudili čudom:
"Kako on može to tako?"
Svi se hteli upoznat' s njime,
saznati tajnu sreće
i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće.
Za njim su pošli sreće tragači,
hteli su tajnu znati.
Maštali su o čudu
koje će on njima dati.
Dani su tekli, a niko nije
krenuo njegovim tragom.
Protivno želji nemir su stekli
žudeći za njegovom snagom.
Jednoga dana svi su mu rekli:
" Odgovor daj nam sada!"
Želimo snažno da i u nama
sreća k'o tvoja vlada."
"U redu." Reče čovek sa mirom.
"Otkrivena biće tajna,
ali znajte bez Boga nije
ni tako jaka, ni tako sjajna.
Svakoga jutra otvorim oči,
zapitam se: " Želim li sreću?"
pa sebi kažem: " Želim je jako,
nikad je odbiti neću."
"Kako to može tajna da bude?
Varaš nas!" Viknuše svi.
"Nismo mi neke bez mozga lude.
Odlazimo jer lažeš ti."
Srećni ih čovek gledao s mirom
dok nije ostao sam,
nad domom njegovim opet se novi
rađao božiji dan...
21.4.2009. Treći dan Uskrsa.
Belobrđanin Nenad.
Život i smrt jednog seljaka
U velikom domu, u malenom selu
živeo je čovek i sudbinu kleo:
" Proklet nek je život i sudbina kleta
i dan onaj kad sam ovde se obreo.
Što se lepo nisam rodio u gradu
da uživam život, a ne da se mučim.
Zašto svima Bože višak sreće dade,
a meni imanje. Hoću da dokučim.
Dosta mi je njive, dosta mi je štale
i traktora starog što se stalno kvari.
Kad bi neko hteo imanje da kupi
pa da sunce sreće i mene ozari."
Anđeli sa neba slušaše te reči,
al' u tvrdo srce nisu mogli ući
te rešiše da mu ispune sve želje,
da na teži način on život nauči.
Poslali su kupca njemu za imanje,
dobio je cenu baš koju je hteo.
Sa novcem u ruci siguran je bio
da na bolje kreće njegov život ceo.
Pri polasku pogled na krušku mu pade,
ispod nje je uvek najsrećniji bio,
bila je u cvasti kao i nekada
kad je prvi jednu Lenku poljubio.
Dok je roditelje svoje sahranjiv'o
udala se Lenka za nekog u gradu,
tada je i sebe snjima sahranio
jer je izgubio i veru i nadu.
S džepom punim para, ali duše prazne
krenuo je najzad da k'o čovek živi.
Sa novcem je hteo da kupi svet ceo
i njemu moćnome svako da se divi.
Ipak, želje nisu ono što i java
otkrio je i sam kad se razboleo,
bolnice su brzo pojele bogatstvo
i svet mašte njegove, srušio se ceo.
Obreo se zatim na seoskom groblju,
za oproštaj pretke došao da moli,
potrošio sve je što je nasledio
i zbog čeg' su oni išli bosi, goli.
Plakao je gorko kao dete malo,
a anđeli videše da se promenio.
Suzama je svoje očistio grehe
i na grobu očevom dušu ispustio.
Na dan 24. 04. 2009.
Belobrdjanin Nenad
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Pitanje za modove.
Da li je moguće objaviti pesme jednu za drugom, a da svaka bude u zasebnom postu da bi se mogle pesme pojedinačno ocenjivati?
Poslednja izmena:
