Internet je prava stvar, ako se pametno koristi...
Razvojem interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji, 1995. godine prvi put je upotrebljen izraz "Internet zavisnost" odnosno Internet Addiction Disorder (IAD) po simptomima, kako neki stručnjaci smatraju, identičan zavisnosti od narkotika, alkohola, kocke i slično.
Naši stručnjaci definisali su zavisnost od interneta kao klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. Kineski doktori dali su dijagnostičku definiciju zavisnosti od interneta i odredili njene simptome: potreba za čestim vraćanjem na mrežu, mentalne ili fizičke poteškoće, problemi sa koncentracijom i spavanjem. Navodi se da 80% zavisnika može biti izlečeno za tri meseca. Kina bi mogla da postane prva zemlja u svetu koja će zavisnost od interneta proglasiti kliničkim oboljenjem, stavljenim u istu ravan sa kompulsivnim kockanjem ili alkoholizmom, objavio je Tajms.
Britanska agencija Rojters nedavno je objavila frapantne podatke o internet zavisnosti u ovoj zemlji prema kojima od novodefinisanog poremećaja nazvanog diskomguglejšn, koji se javlja usled nemogućnosti pristupa internetu, "boluje" čak 44% ostrvljana, a dodatnih 27% priznaje da je pod većim stresom kada ne mogu da se priključe na Internet...
Prema ovim podacima, 76% Britanaca ne može da živi bez interneta, 19% provodi više vremena na internetu nego sa svojim porodicama, 47% veruje da je internet u ljudskom životu važniji od religije, dok 20% poklanja više pažnje internetu nego svom partneru.
Neophodno je ljudima ukazati na opasnosti od prekomerne upotrebe Interneta, uključujući sve servise koje ova tehnologija omogućava. To nije ograničeno samo na web i elektronsku poštu. Postoji niz drugih aktivnosti koje dovode do bolesti zavisnosti. Najupečatljivije u periodu iza nas su pričaonice i „mesindžeri“ (IRC, MSN, Yahoo!, ICQ), ali nikako ne treba zanemariti mnogo opasnije kategorije poput mrežnih igara i društvenih mreža.
Posledice svake bolesti zavisnosti, bila ona zavisnost od alkohola, narkotika, hrane ili Interneta, dovodi do narušavanja ličnosti, psihofizičkog stanja i društvenog života individue. Upotreba bilo čega u prekomernoj meri je opasna za konzumenta. Stoga treba težiti ka samokontroli i razumevanju sopstvenih grešaka.
Simptomi:
Preterano korišćenje kompjutera, odnosno interneta, koje se često povezuje sa gubljenjem osećaja za vreme ili zanemarivanjem osnovnih potreba (spavanje, hrana, toalet...)
- „Kriziranje“ – osećanje gneva, napetosti i/ili depresije kada je kompjuter nedostupan
- Stalna potreba za što boljom „mašinom“, naprednijim softverom ili potreba da se više vremena provodi uz kompjuter
- Razne vrste negativnih posledica – svadljivost, laganje, loši rezultati na poslu ili u školi, nedruštvenost, hronični umor...
Realno gledano, u našim uslovima svako ko uz aktivnosti vezane za Internet provede svakodnevno "svega" 4 sata, što je tek 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost. Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne može se uzeti u obzir samo OnLine boravak na mreži, već i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom - odgovaranje i pisanje elektronske pošte, OffLine rasprave na juznet grupama, čitanje preuzetih vesti, časopisa, članaka, tekstova uopšte, testiranje preuzetog softvera, podešavanje klijenata za pristup Internet servisima, impresije koje se doživljavaju samom pomisli na Internet i slično. Ako ovo analiziramo, doći ćemo do sledećeg zaključka:
1. Od 24 časa, prosečno 8 sati se provede u snu i odmoru uopšte. To ostavlja još 16 sati.
2. Pretpostavimo da osoba ima radne ili školske obaveze 8 sati devno. To ostavlja još 8 sati za sve ostalo.
3. Uzmimo da minimalno za ishranu i fiziološke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Znači, ukupno prosečno slobodno vreme je 7 sati.
4. Od tih 7 sati na Internetu se provede 4 sata.
To datoj osobi ostavlja "čitava" 3 sata za sve ostalo od čega se sastoji život, a šta to "sve" može da bude, razmislite sami, a takođe i o tome šta sve može, odnosno, ne može, da se uradi za ta 3 sata slobodnog vremena.
Kategorije Internet zavisnosti
1. Prezasićenost informacijama (Information overload) - patološko kompulzivno ponašanje okarakterisano intenzivnim surfovanjem i pretragom raznih baza podataka u cilju sakupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo počinje da posvećuje sve više vremena datim aktivnostima. Ovo je jedan od čestih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu (danas se posebno dovodi u vezu sajtova poput digg.com, youtube.com i sličnih). Ovde spadaju i problemi tkz. ego-surfinga (kada osoba često pretražuje veb u potrazi sa informacijama o sebi), Photolurking (obsesivno pregledavanje foto-albuma publikovanih na vebu osoba koje nikada nisu upoznali) ili Wikipedoholism (preterana privrženost pisanju ili uređivanju članaka za online enciklopedije poput Wikipedije, što od početne interne šale urednika enciklopedije postaje pravi problem za pojednice koji troše sve više vremena na to).
2. Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction ) - osobe koje pate od prekomernog korištenja “chat-room”' (sobe za ćaskanje) i učestvovanja u virtuelnim flertovanjima kada se često razvijaju u veze koje ozbiljno narušavaju privatan život. Naime, „prijatelji" s druge strane žice često postaju važniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika što dovodi do zapuštanja postojećih međuljudskih odnosa. Ovo sve češće dovodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici. Po istraživanjima na ovakve servise su dosta upućeni ljudi sa socijalnim fobijama koji imaju realnih poteškoća u ostvarivanju i održavanju kontakata u «stvarnom» svetu i koji doživljavaju jak stres prilikom upoznavanje ili komunikacije sa ljudima uživo. Naime primećeno je i da se on-line korisnici emocijalno «otvaraju» daleko brže nego u stvarnom svetu. Ono što u realnom svetu može trajati nedeljama, na internetu može samo nekoliko sati, dana. Kod takvih osoba percepcija prihvatanja, intimnosti i poverenja ima potencijal povećavanja korištenja internet servisa kao primarnih izvora druženja i zabave.
3. Opsednutost sajber-seksom (Cybersexual addiction) – kompulzivno korištenje Interneta za sajber seks i pornografske aktivnosti. Ovu grupu takođe karakteriše dosta toga ranije navedenog, samo što su ovaj put u pitanju erotski ili pornografski razgovori i dešavanja vezana na temu seksa. Trošenje sve više vremena na ovakve aktivnosti, zapostavljanje stvarnog partnera, odnosno stavljanje sajberseksa kao primarnog u seksulanom životu. Osnovni faktori koji utiču na ovo su: anonimnost, privatnost sopstvenog doma (što takođe pruža i mogućnost prelaska granice koje postoje u realnom svetu kroz daleko lakše pristajanje na ostvarivanje fantazija u realnosti), veća percepcija kontrole, niske cene (ili besplatne usluge), dostupnost 24 sata na dan, nepostojanje opasnosti od polno-prenosivih bolesti itd.
4. Opsednutost igranjem na mreži (Net compulsions) - igranje na mreži obuhvata širok spektar kategorija, uključujući opsesivno mrežno kockanje, igranje mrežnih igrara, kupovina klao i bavljenje berzama. Zapravo, pojedinci će koristi mrežne kockarnice, interaktivne igre, e-aukcije ili e-berze sve duže, beležeći pritom sve veće novčane gubitke i u krajnjoj liniji zapostavljajući dotadašnje obaveze generišući sve značajnije poremećaje socijalnih odnosa. Preterano korišćenje on-line igrara uglavnom je zabeleženo kod tinejdžera koji se preko preko igara uključuju u virtuelnu stvarnost gde uzimaju osobine i socijalne identitiete likova iz video-igara zbog kojih se osećaju dobro ili bolje nego u realnosti. O ovome se vodi dosta rasprava, a da na datu temu da daju komentar nisu odoleli ni autori South Park-a posvećujućii jednu epizodu serijala pitanju mrežnog igranja.
5. Patološki korisnici foruma i elektronske pošte (Mailholism) - osobe koje komuniciraju sa drugima putem Interneta, proveravajući elektronsku poštu ili se logujući na forume u sve kraćim vremenskim intervalima, proveravajući da li ima novopristiglih tema, odnosno komentarišući iste novim porukama. Prosleđivanje vesti šaljivog karaktera prijateljima i poznanicima. Neka istraživanja potvrđuju da nedostatak izraza lica i govor tela prilikom komuniciranja putem e-maila, pokušavamo nadoknaditi pisanjem ili previše emocijalnih ili previše intimnih poruka koje potom mogu izazvati nesporazume i stvore probleme koje nastojimo ispraviti pisanjem novih poruka. Tu spada i Blogstreaking (sve učestalije pisanje novih poruka po internet dnevnicima ali i otkrivanje ličnih informacija na blogovima, a koje kao podaci nikada ne bi bili izgovoreni prilikom kontakta uživo, što tim osobama stvara dodatne probleme pored već navedenih).
Pored problematičnog imena, mnogi, pa čak i oni koji podržavaju ozvaničenje ove zavisnosti kao zasebnog psihičkog poremećaja, se slažu da većina, ako ne svi, „zavisnici od interneta“ već potpadaju pod neke postojeće dijagnostičke kategorije.Za mnoge pacijente je tačno da prekomerna upotreba interneta predstavlja samo ispoljavanje njihove depresije, anksioznosti, poremećaja kontrole impulsa ili patološkog kockanja.Na taj način, prekomerno korišćenje interneta se poredi sa prekomernim jedenjem, u kojem pacijenti pronalaze lek za svoju depresiju, anksioznost itd. u zadovoljstvu koje pronalaze u hrani, dok zapravo ne možemo govoriti o konkretnoj zavisnosti od hrane.
Moguće je da osoba bude zavisna od konkretnih sadržaja na internetu, poput kockanja, gledanja pornografije, učestvovanja u onlajn aukcijama itd, ali to ne čini čoveka zavisnim od interneta, kao medijuma preko kojeg se to radi. Sedi spisak nekolicine čestih problema, koji se neopravdano svrstavaju u zavisnost od interneta:
* Patološki kockar je patološki kockar, bilo da se kocka preko interneta, uživo, ili na poker-aparatima.
* Osoba sa slabom kontrolom impulsa može imati loš ritam spavanja zbog dobre knjige, omiljene televizijske emisije, isto kao i zbog uzbudljive video-igre ili potrebe da klikne na još jedan link na veb stranici.
* Osoba koja je opsednuta seksom je opsednuta seksom, nevezano za to da li gleda pornografiju na ekranu ili na papiru.
* Osoba koja je opsednuta kupovinom je i dalje opsednuta kupovinom, bilo da naručuje telefonom, preko interneta, poštom ili ide lično.
Takođe, postoje značajne razlike između aktivnosti na internetu (čitanje elektronske pošte, ćaskanje, pregledanje veb strana) i patološkog kockanja, sa kojim zagovornici poremećaja zavisnosti od interneta ovu zavisnost često dovode u vezu. Internet je pretežno okrenut ka druženju, interaktivan i vođen informacijama, dok je kockanje antidruštveno ponašanje. Takozvani zavisnici od interneta ne pate od tako velikih posledica po zdravlje i međuljudske odnose koliko oni koji pate od već utvrđenih bolesti zavisnosti.
Uzročnici zavisnosti od Interneta
Zavisnost od Interneta je posledica raznih problema iz stvarnog sveta sa kojima se pojedinac svakodnevno susreće, i izlaz traži u Internetu, nasuprot "straše" mogućnosti suočavanja sa tim problemom i njegovog rešavanja.
Postoje razna objašnjenja uzročnika zavisnosti od Interneta. Navešćemo samo neke, a brojne preostale koje još ni ozbiljni svetski stručnjaci nisu ni delimično obradili ostavljamo za kasnije izveštaje koji će biti objavljivani na prezentaciji.
1. Bihejvioristički pogled
Da se ukratko podsetimo nekih osnovnih psiho-socioloških teza da neko ponašanje može uzrokovati "nagradu" ili "kaznu". oblik ponašanja koji donosi nagradu se favorizuje kod bukvalno svake jedinke. Ko se seća nastave psihologije, znaće o čemu se ovde zapravo radi.
Konkretno, stidljive osobe koje su oduvek izbegavale kontakt sa ljudima ili upoznavanje novih ljudi zbog anksioznosti i stresa koji im novi kontakt predstavlja, što se poistovećuje sa "kaznom", veoma lako postaju zavisnici od Interneta zbog prividne sigurnosti koju im Internet pruža - nema direktnog kontakta, osoba se ne stidi svoje pojave, može stvoriti novi identitet i ponašati se kako želi, lagati o godinama i slično, odnosno, izostaje "kazna" jer nema direktnog kontakta i neprijatnosti koje on donosi, a "nagrade" koju Net pruža su brojne i raznovrsne - zabava, informacije, uzbuđenja...
2. Biomedicinsko objašnjenje
Ovo tumačenje razmatra greške u funkcionisanju specifičnih naslednih i kongenitalnih faktora, odnosno, hromozoma i hormona, i poremećenu hemijsku ravnotežu, t.j. višak ili manjak drugih važnih jedinjenja i neurotransmitera koji regulišu aktivnost mozga i nervnog sistema. "Zahvaljujući" ovome, određene osobe su od rođenja podložne zavisnosti. Više ozbiljnih istraživanja je pokazalo da brojne droge ili hemikalije koje se luče pod čulnim uticajima uspevaju da "popune" sinaptičke šupljine među neuronima, odnosno, "ispale" impuls i nateraju mozak da pošalje lažne informacije. Smatra se da ovo može da bude jedan od razloga za nadrealistična osećanja koje neki ljudi doživljavaju prilikom npr. drogiranja, kockanja, ili trčanja. Ovo se može primeniti i na ZOI pošto su mnoge prilike na Netu slične - zabavne i uzbudljive, i uzrokuju iste reakcije.
3. Sociološko gledište
Internet je, po pomenutom Dr Groholu, adiktivan jer je socijalan - ljudi na njemu traže i nalaze ljude slične sebi i s njima komuniciraju gotovo kad god požele... On preneseno pominje problem koji se ogleda u sledećem: kad sa društvom tinejdžer ostane do kasno u kafiću, niko ga zbog toga ne šalje kod psihijatra. Takođe zamera istraživačima ZOI što nisu upoznati sa bihejviorizmom. Provera pošte nije isto što i povlačenje poluge na slot-mašini. Jedno je potreba za socijalizacijom, a drugo je ponašanje "traženja nagrade", a to su potpuno odvojene kategorije.
Iz ovoga se vidi da se socijološko gledište i bihejvioristička teorija sudaraju, što je još jedan dokaz izuzetne složenosti ZOI i opasnostima olakog shvatanja i tumačenja jedne ozbiljne i kompleksne društvene pojave.
4. ACE teorija
Ovu teoriju iznosimo u suženom obliku radi boljeg saživljavanja sa našim uslovima. Sastoji se od pristupačnosti, kontrole i uzbuđenja.
Pristupačnost - Accessibility
Pre pojave Interneta su zavisnost od kocke i kupovine izvorište nalazile u sledećim ekvivalentima:
kockanje = lokalne kockarnice, odlasci do Loto kioska, sportska prognoza, lutrijski listići...
kupovina = odlazak u radnju, svojevremeno višečasovno čekanje u redu, guranje za ulazak u radnju, današnje traženje neke sitnice po ogromnim rafovima sa gomilom proizvoda.
Sa pojavom Interneta se ekvivalenti zavisnosti od kocke i kupovine sele na mrežu, i to:
kockanje = veliki broj lako dostupnih kockarskih prezentacija.
kupovina = mrežne radnje sa svakakvom robom i momentalnim pristupom manje ili više neophodnoj robi.
Internet je tu NON-STOP, dostupan 24/7. Kad god se oseti potreba za bilo čim, u bilo koje doba dana i noći, dovoljno je nekoliko minuta da ta, možda i egzotična, stvar bude na dohvat ruke.
Kontrola - Control
Ova stavka se posebno odnosi na mrežne berze i aukcije, tako da još nije primenljiva za naše uslove, ali je ukratko predstavljamo zbog celovitosti priče.
Čovek sa računarom u posedu stiče utisak da je "sam svoj gazda" i olako ulazi u razne finansijske transakcije uživajući u osećaju da je "njegova poslednja", da može uložiti svoj novac gde želi i koliko želi, da svoje deonice može prodati kada hoće, ili da na aukciji u poslednjem trenurku može dati najvišu ponudu i ispasti "faca" pred ostalim aukcionarima.
Uzbuđenje - Excitement
Odnosi se na emocionalno uzbuđenje koje čovek doživljava, i to:
Na kockanju: Kada čovek dobije opkladu i zaradi novac, taj "dobitak" postaje izuzetan stimulans da se nastavi sa kockanjem. Mrežno kockanje, koliko je nama poznato, još nije zastupljeno u Srbiji, ali čim se otvori prva mrežna sportska kladionica, biće zagušenja mreže.
Na berzi: Čovek će ceo dan provesti u praćenju berzanskih izveštaja da bi video je li i koliko zaradio.
Na aukcijama: Mogućnost da nadglasa sve ostale u poslednjih nekoliko sekundi i osvoji navodno "željenu" stvar.
U sva tri slučaja: Dešavanja i uzbuđenje postaju izuzetno moćan stimulans da se nastavi dalje sa datim oblikom zavisnosti.
Zanimljivo je da na zapadu mrežno kockanje podiže veliku prašinu. Naime, primećeno je da tinejdžeri i studenti mogu slobodno da koriste prezentacije za mrežno kockanje jer niko ne proverava uzrast, dok u prave kockarnice pomenuti ne mogu da uđu. Obično probaju iz radoznalosti, a nakon toga izgube velike količine novca za vrlo kratko vreme. Profesori na koledžima negoduju jer zatiču studente kako u računskim centrima igraju rulet i ostale kockarske igre dostupne na mreži... Mrežni aukcionari često, samo da bi se dokazali odn. pokazali da imaju da ponude najviše novca, kupuju potpuno nepotrebne stvari. Ovo se donekle i može oprostiti, ali oni takođe često ulete u dugove, izgube hipoteku ili bankrotiraju da bi pokrili račune sa aukcija.
Mane zavisnika od Interneta
Zavisnici od Interneta najčešće pate od sledećih nedostataka:
* Nisu u stanju da kontrolišu vreme provedeno za računarom, odnosno na mreži, ako je u pitanju zavisnik koji računar koristi samo i isključivo za Internet.
* Podložni su laganju i obmanjivanju bližnjih o vremenu koje su proveli na mreži, te snose bilo socijalne, bilo psihološke posledice zbog tako proćerdanog vremena.
* Drže računar i Internet uopšte izuzetno visoko na listi životnih prioriteta.
* Dok koriste Internet, istovremeno su i euforični jer su trenutno na Netu, i frustrirani osećanjem krvice zbog neispunjenih i zanemarenih obaveza ili problema (mada je ovo dugo uglavnom manje bitno za "notorne" zavisnike od Interneta).
* Preokupirani su upotrebom računara i koriste ga u sprezi sa Internetom kao spas kada su depresivni ili tužni.
* Zavisnik od Interneta ne obraća pažnju na mogućnost gubitka ljubavne veze, posla, obrazovanja ili karijere zbog Interneta.
* Internet zavisnici, korisnici elektronske pošte, juznet i čet servisa, češće pokazuju pravu prirodu, pravo lice i skrivena osećanja, odnosno, ne mogu, ne uspevaju ili se dovoljno ne trude da kontrolišu svoje reakcije, pa često u afektu kažu ono što zaista misle i osećaju, dok bi u stvarnom životu to verovatno zadržali samo za sebe Ovo je samo još jedan dokaz o psihoaktivnoj prirodi zavisnosti od Interneta.
Prevencija zavisnosti od Interneta
Dr. Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko stručnih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na psihološko-naučnoj osnovi, predlaže način na koji trenutni hipotetički ili realan budući zavisnok može da pomogne sam sebi, i to:
* Čovek mora sam da prepozna prekomerno korišćenje Interneta i prizna samom sebi da postoji problem. Vrlo je važno biti svestan osnovnih simptoma od kojih je vreme provedeno za računarom, ali i vreme provedeno na Internetu ili aktivnostima vezanim za Internet ključno. Međutim, treba uzeti u obzir da samo vreme nije pokazatelj. Ovde se radi o relativnom vremenu, koje se uzima u obzir i posmatra spram drugih faktora, kao, na primer:
da li ste student - koji po pravilu, provodi više vremena na mreži nego osnovci i srednjoškolci,
da li je Net vezan za Vaš posao - ako ste administrator ili webmaster, 8h dnevno na mreži Vam je garantovano,
da li od ranije imate neke oblike uslovljenosti - neki mentalni poremećaj; osoba koja pati od depresije i učestvuje u mrežnim "družinama" za lečenje depresije sigurno provodi više vremena na netu od drugih,
da li bežite od odgovornosti - ponekad se može preterati s upotrebom Interneta upravo zbog bekstva od odgovornosti. Domaći primer je očigledan na pojedinim domaćim konferencijama koje većim delom godine "životare" sa po 10-ak postova nedeljno, dok neposredno pred ispitne rokove i u toku samih rokova prosto buknu i rasprave na njima se vode gotovo u realnom vremenu, sa desetinama poruka dnevno, da bi zatim ponovo splasle.
* Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu pronaći pravi uzrok; zavisnik bi trebao da se upita zbog čega želi da pobegne od svakodnevnog života.
* Treba osmisliti način na koji rešiti problem iz stvatrnog života, a ne kako pobeći od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na Internet ne rešava problem, već ga redovno pogoršava.
* Zavisnik bi lično trebao da preduzme korake ka samostalnom lečenju od zavisnosti. Jangova preporučuje postepeno smanjivanje upotrebe dok se ne dođe do prihvatljive količine vremena provedenog na Internetu. Ne preporučuje se metoda "sve ili ništa", odnosno, momentalno prelaženje na neko zacrtano "normalno" vreme, već se treba postepeno odvikavati od Interneta, tako da se svaki dan provedeno vreme skrati za po pola sata ili sat, dok se ne dođe do neke razumne granice koja ne uslovljava korisnika da zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.
Izvor:megaserbia.com
