Član
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009
- Poruka
- 381
Zasto bi se vernici sluzili sa toliko spletki, lazi, gresaka u razmisljanju, nepotvrdjenih argumenata, vredjanja, izmisljanja i falsifikovanja dokaza o postojanju boga? Zasto zamisljaju da za njihovo razmisljanje vasi jedan set pravila, i da oni imaju puno pravo na takav set pravila, koji SAMI izmisljaju, a kada im se sa tim istim setom pravila odgovori, onda taj set pravila ne vazi? Ovo je kompleks razmazenog deteta, koje za poznatu igru izmislja svoja pravila, i onda kada je pobedjeno, vice da je ono pobednik, ili prevrne tablu sa igrom.
Uopste ne razumem kako da shvatim takvo ponasanje, mogu da razumem neobrazovanje, te da covek trazi dopune u svom neobrazovanju. Ali ne mogu da razumem namerno laganje, samo da bi se njima poverovalo, te izmisljanje pravila igre koji oni odrede, da bi se sve nekako uklopilo u nesto sto ni sami ne mogu da objasne.
Da li zaista zelite da budete neiskreni prema sami sebi?
Ateistima to nije od tolikog znacaja, koliko je vama od znacaja, da se poveruje u to sto pricate.
Da li je moguce da ste toliko uplaseni smrti, da cete ceo zivot provesti lazuci sebe i druge?
Zasto?
Zbog cega je ta prica o raju za vas toliko umirujuca, te se oslanjate na nju svim svojim bicem?
Sta je potrebno od dokaza da vas uveri da je religija licemerstvo, kukavicluk, prevara, pokusaj da se izadje na 'mala' vrata? Da zapravo niste bolji ljudi, zato sto verujete slepo, vec se hvatate za slamku, i mislite da ce vas ta slamka spasiti?
Laz vas ne oslobadja, ma koliko lepa i sarena ona bila. Laz vas zarobljava, i vuce na dno.
Kako moze laz da vam daje bilo kakav komfort? Bilo kakvu stabilnost? Vasa samoprojektovana slika boga, i sve reci kojima opisujete one koji se ne slazu sa vama, ste zapravo vi... jedini je problem, sto vi to ne prepoznajete.
Probudite se, zivot nije san, iz kojeg cete se probuditi na nekakvim oblacima.
On je sad, i ovde, jednom, i nikada vise. Cenite to sto imate.
Ne odbacujte tu cinjenicu, ma kako zivot bio tezak. Da nije tezak, ne bi bilo izazova, ne bi bilo nicega cemu bi smo stremili, bio bi dosadan i uzasan, a upravo je to vas opis raja. Dosadan, uzasno dosadan. Neizbalansiran. Nezamislivo, beskonacno dosadan.
Uopste ne razumem kako da shvatim takvo ponasanje, mogu da razumem neobrazovanje, te da covek trazi dopune u svom neobrazovanju. Ali ne mogu da razumem namerno laganje, samo da bi se njima poverovalo, te izmisljanje pravila igre koji oni odrede, da bi se sve nekako uklopilo u nesto sto ni sami ne mogu da objasne.
Da li zaista zelite da budete neiskreni prema sami sebi?
Ateistima to nije od tolikog znacaja, koliko je vama od znacaja, da se poveruje u to sto pricate.
Da li je moguce da ste toliko uplaseni smrti, da cete ceo zivot provesti lazuci sebe i druge?
Zasto?
Zbog cega je ta prica o raju za vas toliko umirujuca, te se oslanjate na nju svim svojim bicem?
Sta je potrebno od dokaza da vas uveri da je religija licemerstvo, kukavicluk, prevara, pokusaj da se izadje na 'mala' vrata? Da zapravo niste bolji ljudi, zato sto verujete slepo, vec se hvatate za slamku, i mislite da ce vas ta slamka spasiti?
Laz vas ne oslobadja, ma koliko lepa i sarena ona bila. Laz vas zarobljava, i vuce na dno.
Kako moze laz da vam daje bilo kakav komfort? Bilo kakvu stabilnost? Vasa samoprojektovana slika boga, i sve reci kojima opisujete one koji se ne slazu sa vama, ste zapravo vi... jedini je problem, sto vi to ne prepoznajete.
Probudite se, zivot nije san, iz kojeg cete se probuditi na nekakvim oblacima.
On je sad, i ovde, jednom, i nikada vise. Cenite to sto imate.
Ne odbacujte tu cinjenicu, ma kako zivot bio tezak. Da nije tezak, ne bi bilo izazova, ne bi bilo nicega cemu bi smo stremili, bio bi dosadan i uzasan, a upravo je to vas opis raja. Dosadan, uzasno dosadan. Neizbalansiran. Nezamislivo, beskonacno dosadan.
Poslednja izmena: