Zasto verujem?

[Jurivaka]

Dobro, sada kada ste se izružili i nahvalili, hajde da se piše o temi, a ona glasi: ZAŠTO VERUJEM.

 

[Big Moca]

Verujem u Boga.. desi se da mi se vera poljulja, da se ljutim i da ga kudim.. ali moja vera je ono sto me čini ovakvim kakav jesam. Nisam vernik koji obilazi crkvu, osim za velike pravoslavne praznike.. možda onda i nisam vernik po pravim merilima. Moja vera se nalazi u mom srcu i bole me brige šta drugi misle.

Ne znam da li da verujem u život posle smrti. Pruža mi lepu utehu da znam da ću otići možda na neko lepše mesto kad me ovde više ne bude. Pruža mi utehu da znam da su neki moji tamo gore.. da žive i posle mene, na nekom drugom nivou, koji je meni nedodirljiv još uvek, ali da znam da postoje. Doduse, postojaće sve dok ih se sećam, dok sam ja živ.A onda se možda i sretnemo tamo smile3 sa druge strane, veliki sam materijalista i nije mi logično da tako nešto postoji, do same zemlje koja će me jednog dana prekriti i da isto tako neću umreti dok god ima neko ko će me spomenuti ili će me se setiti. Naučio sam da veru ne dovodim u pitanje.

 

[seheresada]

Postoji jedno seme koje je duboko posejano u svakom čoveku.i ono tamo čuči i čeka da dođe povoljan trenutak da proklija da počne da raste ...i tako svojim rastom ulepša nam život..unese poseban miris u jutra u ..u svakodnevicu..olakša probleme..postakne nadu...osmisli ceo život...
Jedan težak trenutak u mome životu naterao me je da se zagledam dubokou sebe..i sve što je duboko i mračno je..ali u tom mraku našla sam seme koje sam zagrlila..zagrejala zalila suzama i eto nikla je vera duboka iskrena bez filozofiranja..mudrovanja..prava Pravoslavna...vera...i tako čovek nikada ne zna zašto je neko "zlo" dobro!!

 

[Jevrejin]

Verujem u Boga.. desi se da mi se vera poljulja, da se ljutim i da ga kudim.. ali moja vera je ono sto me čini ovakvim kakav jesam. Nisam vernik koji obilazi crkvu, osim za velike pravoslavne praznike.. možda onda i nisam vernik po pravim merilima. Moja vera se nalazi u mom srcu i bole me brige šta drugi misle.

Za ovo imas veliku pohvalu od mene! (ako ti nesto znaci smile3)

Ne znam da li da verujem u život posle smrti. Pruža mi lepu utehu da znam da ću otići možda na neko lepše mesto kad me ovde više ne bude. Pruža mi utehu da znam da su neki moji tamo gore.. da žive i posle mene, na nekom drugom nivou, koji je meni nedodirljiv još uvek, ali da znam da postoje. Doduse, postojaće sve dok ih se sećam, dok sam ja živ.A onda se možda i sretnemo tamo smile3 sa druge strane, veliki sam materijalista i nije mi logično da tako nešto postoji, do same zemlje koja će me jednog dana prekriti i da isto tako neću umreti dok god ima neko ko će me spomenuti ili će me se setiti. Naučio sam da veru ne dovodim u pitanje.

Znam da ne postoji ni jedna rec kojom bih te uverio da postoji zivot posle smrti, potrebno je da dublje udjes u Boziju volju (ajde tako da kazem) i da sam steknes poverenje u Boga, da i sam vidis da sve sto je Rekao da je i ispunio, i da sve sto se danas desava, desava se sa razlogom....Mene licno, (s obzirom da sam mnogo puta iskusio u zivotu Boziju volju) nemoze niko ubediti da Bog nece izvrsiti ono sto nam je obecao!
A kakav nas zivot tek ocekuje, mislim da je glupo recima opisivati (jer je nemoguce) smile3

 

[exolosar]

Ako je neko u duševnoj pustinji, ako luta, ako je razočaran u život, ako je izgubio smisao života, ako je izgubio nadu, ako ne nalazi ispunjenje ni u čemu... tada mu priđi, pokaži ljubav, pruži prijateljsku ruku, osmeh, ohrabri ga, pokaži mu pravi put - ono što je tebi pomoglo kada si možda bio u sličnom stanju... A ako vidiš da čovek ima izgrađeno verovanje i principe, nemoj da se namećeš, nemoj pokušavati da ga nadgovoriš, nadmudriš, ismeješ njegovo verovanje... možeš samo napraviti još veću štetu, da ga gurneš duboko u bedak, jer možda tvoj odgovor nije onaj pravi za njega.

Čemu ovakvo prepucavanje? Zašto jednostavno ne odgovorimo na temu, i ne pročitamo sa zanimanjem odgovore drugih? Možemo puno toga naučiti, samo ako smo spremni malo da slušamo druge, a ne samo da ih omalovažavamo, i njih i njihova verovanja/ubeđenja.

Moj odgovor: verujem u trojedinog Boga i sve što Biblija govori jer ne bih mogao da zamislim moj život bez Boga. Verujem da je čovek stvoren da uživa u Božijoj prisutnosti, i samo Bog može da zadovolji tu glad duše svakog čoveka. Zato težim sve više ka tome da Bog bude centar mog života, da se odričem sebe i svake sebičnosti, samoživosti, i da volim Boga i ljude oko mene, jer što je više to stvarnost u mom životu, što sam više s Njim, ja sam sretniji, mirniji, manje se brinem, i sve ide lakše.

 

[besherat]

Vjerujem, jer znam za Boga i njegovo postojanje.

 

[zjovan29]

Da bi verovanja bilo

Mora biti
1.želje
2.potrebe
3.htenja
Sve ovo je potrebno kako bi verovanje u veru šta bilo iskreno i temeljeno na svesnom verovanju,verovanju koje neće biti pokolebano nekim nedaćama ili neočekivanim stvarima koje nas mogu zadesiti svakodnevno kao sled ovozemaljkog življenja.Verovanje obogaćuje naš život.
Gospod nam donosi mir u našu dušu koja kao pokretač svega lepoga u nama uz Njegovu pomoć ima veću inspiraciju za sve šta je dobro i šta ima vrednosti kako za nas osobno tako i za sve one koji nas okružuju.
Za sve pa tako i za veru čovek mora biti pripremljen da bi u takvu vezu sa Gospodom ušao netražeći ništa za sebe a dajući puno Gospodu.
Čovek kada se daje drugima a netržeći ništa zauzvrat on se tako daje Gospodu i svakim dobrim činom je sve bilže i bliže Svevišnjem.
To i jeste velika pobuda u mom verovanju koje nema ako,dali i masu takvih pitanja već samo iskrenost i nešta šta me ispunjava potrebom da ga čujem,slušam i od Njega učim.
Koliko ću naučiti ovisi o želji za učenjem koja je velika a dali dovoljna sam Gospod će mi pokazati.
Verujem da mi nikada nije i da mi nikada neće odmoći u ničemu,već samo pomagati.

 

[Jokshir]

Rodio sam se bez ikakavih predpostavki i kao dete rastao bez predrasuda o svom postojanju i postojanju ‚‚viših sila". Jedina vera koju sam imao bila je lepo vreme i igra. Čak i kada to nije bilo ostvarivo i dalje je opstajla jer je bila usmerna na ‚‚bolje sutra" jer je bila totalno iskrena. Kada sam (konačno) odrastao još jednom sam osetio iskrenost vere. Međutim sada je bila usmerena ka nečemu što više ne uključuje želje deta za igrom već za upoznavanje jastva. I ja sam jednom verovao da Bog postiji. Ali to je bilo nedovoljno. Sve dok se odgovor jednom nije sam ukazao. Desio se baš onog trenutka kada sam se pitao otkud ja ovde, na zemlji, zašto baš ja a ne neko drugi. Da li će nakon ovog života doći jedno veliko ništa, a ako dođe, čemu onda sav ovaj trud da se nađem na Zemlji, u ovom okruženju, kao sin svojih roditelja, kao pripadnik ove nacije... Da li je moguće da sve ovo nestane i rasprši se brže od svetlosti kao da nikada nije ni bilo. Osetio sam da vera nije upotpunila ili dala odgovore da li ipak postiji nešto posle života. Sada sam čak postao i skeptik svojih stavova. Da li sam bio upravu kada sam rekao sebi ‚‚da, verujem da Bog postiji" ili je to ipak bila navika da nešto malo ‚‚prekrijem". U moru ovih (za mene teskobnih) pitanja, odgovor se ukazao dok sam se šetao tako zamišljen šetalištem, gde je vrvelo od naroda, razigrane dece, cvrkuta ptica, pasa lutalica, mačaka koje su se vrzmale oko kiosaka sa hranom... i odgovor je prosto bio ‚‚da li je ti je potrebno još dokaza". Posle toga, sve se promenilo. Sada je vera zamenjena sa znanjem. Moja početna stanica je bila Pravoslavna religija. Upoznavanje sa njom je nastalo kada sam se upitao zašto sam rođen tu gde jesam i okružen Pravoslavljem. Na put sam krenuo bez ikakvih znanja o Pravoslavlju ali i o drugim religijama. Krenuo sam da tražim svoje ‚‚dvorište". Jedino sam u Pravoslavlju spoznao šta znači Utočište i Apsolutna i bezuslovna Ljubav samo kada sam pročitao rečinicu koja je glasila: ‚‚Oprosti im Oče jer ne znaju šta čine". Nigde drugde nisam video (osetio- je možda adekvatna reč) šta znači prihvatanje. Samo ova rečenica je bila tako dobar putokaz. Taj uput, ta Istina je možda i najviše uticala da se korenito promenim. Sve ovo sam otkrio u zenu i budizmu, samo drugačije izrečeno ali sa istom poentom. Istim smerom.

Ja znam da nisam nikakav vernik, ali ono što sam osetio je za mene svetla tačka na koju ću (kada za to dođe vreme) doći i to je moja Istina.

Cela ova govorancija bila je usmerena na kompleksnost pitanja kao i na kompleksnost pojmova od kojih je sagrađena. Mnogo drugačije doživljavam reči, tako da je za mene pojam vera nestabilan i prolazan jer nemože biti svršen čin. Vera se uvek ispituje, proširuje ili skuplja, nekako je sva u kalkulacijama. Spoznaja (znanje koje je postalo odgovor Bića) je rezultat kada vera sazri u svom postojanju. Onda kada osetite spokoj, Mir. Tada vera više nije potrebna. Tada i da imate ceo svet u ruci ili da nemate ništa, viste i dalje spokojni. Više ne verujete da ste u miru, Vi ste sada Mir.

I opet ću se nadovezati na rečenicu vladike Nikolaja: ‚‚Ja u Boga ne verujem. Verujem da ću poživeti sutrašnji dan, a znam da Bog postoji". Ja znam da postoji Bog ili Priroda ili Energija ili Svetlost ili Univerzum ili Jedinstvo ili kako god neko TO naziva.

 

[simi]

davno sam jednom procitao. Jedan covek je pitao Svestenika da li veruje u Boga, a on mu odgovori NE. Covek sav iznenadjen pita kako je moguce da svesteno lice ne veruje u Boga, a on mu odgovori JA NE VERUJEM U BOGA JA ZNAM DA ON POSTOJI.

Mislim da svaki covek u jednom trenutku u zivotu oseti plamen vere. Neki taj plamicak poliju vodom i odmah ga ugase, drugi taj plamicak odrzavaju tek toliko da se on ne ugasi, dok treci od plamicka naprave ogromnu vatru koju ne moze ugasiti ni najveci talas vode. Na zalost u danasnje vremu ta vatra se moze loziti sa mnogo razlicitih vrsta materijala, pa i njen dim moze i da ne smeta, a moze i da gusi samo tako.