- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Zašto su srpski putevi puni rupa
Izvor:
B92.net
Decenija eksploatacije pokazala je da su radovi na brojnim putevima debelo preplaćeni. Oštećenja na kolovozu se pojavljuju već za dve-tri godine.Srbija je u prethodnoj deceniji za gradnju puteva dala 1,5 milijardi evra. Hrvati su dali tri puta više. Međutim, razlika u kvalitetu saobraćajnica sa onima u regionu, definitivno, ne može da se opravda narodnom - “koliko para toliko muzike”.
Standardi za auto-puteve su isti, što znači da je dobar deo radova izvedenih u Srbiji preplaćen, odnosno za uloženi novac dobili smo loš kvalitet, a zakonski okvir je takav da krivca nema.
Od Rijeke do Batrovaca nema nijednog kolotraga, gotovo nijedne zakrpe. Odlična vertikalna i horizontalna signalizacija. Tuneli besprekorni. Posle ugodnih gotovo 600 kilometara auto-puta, prelazi se granica. Trese se auto na deonici Šid - Beograd, koja je pre pet-šest godina obnovljena. Zakrpa do zakrpe.
Kroz rehabilitaciju auto-puta ne menjaju se geometrijske karakteristike, već se radi zamena dotrajalih slojeva asfalta. Ako se posao odradi kako nalažu propisi, onda pukotina, udarnih rupa i kolotraga ne sme da bude u periodu od deset godina. To je, naime, vek trajanja rehabilitovanog auto-puta. Ali, ako se već posle tri godine pojave oštećenja, onda je primenjena loša tehnologija, ugrađeni nekvalitetni materijali ili loše izvedeni radovi.
Garantni rok koji se predviđa ugovorima je dve do tri godine i u tom periodu svaku nepravilnost koja se uoči na putu uklanja izvođač, a nakon isteka tog roka održavanje preuzimaju “Putevi Srbije”. I tako posle pet godina mogu da se pojave pukotine, udarne rupe, a da odgovornih nema.
"Održavanje puteva u Hrvatskoj ili Mađarskoj se radi po najvišim normativima tako da saobraćajnice ne izgledaju kao zakrpljene pantalone, već pružaju sigurnost i udobnost. Kod nas se sanacija na dobrom delu putne mreže vrlo loše radi. Firme koje izvode te radove su pretežno nereferentne ili rade kao podizvođači firmama koje su ugovorile poslove po damping cenama, što se odmah odrazi na kvalitet radova, probijanje rokova i dodatne troškove. Samo sedam odsto puteva u Hrvatskoj su radili stranci, a sve ostalo domaća operativa, a kod nas je suprotno", kaže Goran Rodić iz PKS..
Najbolji primer loše izvedenih radova je leva traka auto-puta od Beške do Beograda. Izgradnja ovog dela Koridora 10 završena je 2003. godine, a habajući sloj asfalta udaren je godinu dana kasnije. I nakon samo dve godine pojavile su se pukotine, koje su izvođači zakrpili takozvanim grafitnim trakama. Za ovu sramotu niko nije odgovarao, a nadležni su se pravdali time da izvođač nije mogao da popravi sve ono što je prethodni - konzorcijum “Rast” nestručno odradio na trasi.
"Oko 30 odsto vrednosti Srbije je u putevima. Niko ne može da ugovori radove tako da put ne bude ravan. Dakle, za sve što se ne odradi kako je ugovoreno, izvođača treba naterati da posao radi iznova, naravno o svom trošku. Ulica kralja Milana u Beogradu je najbolji primer kako se poštuju propisi i kako domaća operativa zna posao", kaže prof. dr Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta.
Izvor:
B92.net
Decenija eksploatacije pokazala je da su radovi na brojnim putevima debelo preplaćeni. Oštećenja na kolovozu se pojavljuju već za dve-tri godine.Srbija je u prethodnoj deceniji za gradnju puteva dala 1,5 milijardi evra. Hrvati su dali tri puta više. Međutim, razlika u kvalitetu saobraćajnica sa onima u regionu, definitivno, ne može da se opravda narodnom - “koliko para toliko muzike”.
Standardi za auto-puteve su isti, što znači da je dobar deo radova izvedenih u Srbiji preplaćen, odnosno za uloženi novac dobili smo loš kvalitet, a zakonski okvir je takav da krivca nema.
Od Rijeke do Batrovaca nema nijednog kolotraga, gotovo nijedne zakrpe. Odlična vertikalna i horizontalna signalizacija. Tuneli besprekorni. Posle ugodnih gotovo 600 kilometara auto-puta, prelazi se granica. Trese se auto na deonici Šid - Beograd, koja je pre pet-šest godina obnovljena. Zakrpa do zakrpe.
Kroz rehabilitaciju auto-puta ne menjaju se geometrijske karakteristike, već se radi zamena dotrajalih slojeva asfalta. Ako se posao odradi kako nalažu propisi, onda pukotina, udarnih rupa i kolotraga ne sme da bude u periodu od deset godina. To je, naime, vek trajanja rehabilitovanog auto-puta. Ali, ako se već posle tri godine pojave oštećenja, onda je primenjena loša tehnologija, ugrađeni nekvalitetni materijali ili loše izvedeni radovi.
Garantni rok koji se predviđa ugovorima je dve do tri godine i u tom periodu svaku nepravilnost koja se uoči na putu uklanja izvođač, a nakon isteka tog roka održavanje preuzimaju “Putevi Srbije”. I tako posle pet godina mogu da se pojave pukotine, udarne rupe, a da odgovornih nema.
"Održavanje puteva u Hrvatskoj ili Mađarskoj se radi po najvišim normativima tako da saobraćajnice ne izgledaju kao zakrpljene pantalone, već pružaju sigurnost i udobnost. Kod nas se sanacija na dobrom delu putne mreže vrlo loše radi. Firme koje izvode te radove su pretežno nereferentne ili rade kao podizvođači firmama koje su ugovorile poslove po damping cenama, što se odmah odrazi na kvalitet radova, probijanje rokova i dodatne troškove. Samo sedam odsto puteva u Hrvatskoj su radili stranci, a sve ostalo domaća operativa, a kod nas je suprotno", kaže Goran Rodić iz PKS..
Najbolji primer loše izvedenih radova je leva traka auto-puta od Beške do Beograda. Izgradnja ovog dela Koridora 10 završena je 2003. godine, a habajući sloj asfalta udaren je godinu dana kasnije. I nakon samo dve godine pojavile su se pukotine, koje su izvođači zakrpili takozvanim grafitnim trakama. Za ovu sramotu niko nije odgovarao, a nadležni su se pravdali time da izvođač nije mogao da popravi sve ono što je prethodni - konzorcijum “Rast” nestručno odradio na trasi.
"Oko 30 odsto vrednosti Srbije je u putevima. Niko ne može da ugovori radove tako da put ne bude ravan. Dakle, za sve što se ne odradi kako je ugovoreno, izvođača treba naterati da posao radi iznova, naravno o svom trošku. Ulica kralja Milana u Beogradu je najbolji primer kako se poštuju propisi i kako domaća operativa zna posao", kaže prof. dr Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta.