Zašto se prva ljubav ne zaboravlja

[sendi]

Zašto se prva ljubav ne zaboravlja

Svi će se složiti da "prva ljubav zaborava nema", ali da li znate zašto je tako?

Istraživanja su dokazala da je pamtimo zato što se, u stvari, radi o traumatičnom iskustvu. Prva ljubav aktivira posebne veze u neuronima koje izazivaju mešavinu straha i teskobe.

Ono što nazivamo "leptirićima u stomaku" zapravo je koktel osećanja kao što su nervoza, strah i opsesivnost. Kad se tome dodaju strast i fizička privlačnost, dobijamo "mešavinu" koju zovemo prva ljubav.

Taj prvi, intenzivni osećaj ljubavi izaziva specifične neuronske reakcije koje su drugačije, ali ne i manje snažne od reakcija do kojih dolazi prilikom drugog, trećeg i svakog sledećeg zaljubljivanja, pišu "Novosti".

Ipak, prva ljubav ostaje urezana duboko u nama zato što se tom prilikom aktiviraju delovi mozga koji su odgovorni za upravljanje mehanizmima zavisnosti i mentalne uravnoteženosti. Zanimljivo je, međutim, da se prva ljubav prilično razlikuje od "prave". Naime, kod prave ljubavi aktiviraju se sasvim drugačiji delovi mozga koji su povezani sa motivacijom. Zbog toga je ona uvek manje opsesivna od prve.

Psihijatar Donatela Maraciti, autorka knjige "Priroda ljubavi", potvrđuje ove rezultate. Ona kaže kako se sa prvim snažnim osećajem aktiviraju delovi međumozga pod uticajem amigdale, što bukvalno opija neurone i rezultira, kako kaže "biohemijskom olujom".

Prva ljubav ponekad pređe u pravu za šta je "kriv" oksitocin koji gasi zone amigdale i aktivira delove mozga povezane sa užitkom. Ukratko, osećaj teskobe i napetosti vremenom se pretvara u uživanje.

Ipak, mnogo češće prva ljubav ostane samo prva, a dr Mariceti to objašnjava činjenicom da naš mozak nije spreman za takve promene pre 19. ili 20. godine.

(MONDO)

 

[Golden red]

Prava ljubav traje decenijama







Zna se da je sentimentalna, ali magična nervoza na početku nove veze rezultat uzburkanih hormona. Ali ljubav kojoj ona vodi - i intenzivno osećanje zaljubljenosti - je dugotrajna emocija.

Novo istraživanje je otkrilo da čak i posle deset godina braka, nivo ljubavi može biti intenzivan kao na početku veze. U studiji su bili anketirani 274 oženjenih/udatih pojedinaca.

Četrdeset procenata subjekata koji su bili u braku duže od deset godina rekli su istraživačima da su još uvek "vrlo intenzivno zaljubljeni". Drugih 13,4 posto su rekli da su "intenzivno zaljubljeni", a 26,2 posto se složilo sa izjavom da su "vrlo zaljubljeni".

Osećanja su definisana kombinacijom ponašanja kao što su pozitivno razmišljanje o partneru, međusobna privlačnost, seksualno opštenje i uopštena životna sreća.

Autori studije kažu da su njeni rezultati u suprotnosti sa opštim mišljenjem da ljubavna osećanja opadaju vremenom.

Ovo je još više istina za parove koji su odavno prešli decenije, kako se čini. Dok su otkrića pokazala pad u vrlo intenzivnim osećanjima ljubavi za one venčane preko 20 godina, to se podiže ponovo do 40 posto za parove venčane preko 30 godina.

Ipak, postojale su razlike među polovima kada je u pitanju ponašanje koje predstavlja intenzivni osećaj ljubavi.

Za muškarce, razmišljanje o njihovom partneru svo vreme je ključni znak duboke ljubavi, ali to ne važi i za žene.

Ženski učesnici, nasuprot tome, su povezali jaka osećanja sa strašću prema faktorima nevezanim za vezu, otkrili su autori studije.

Ova ideja da je ženama potreban prostor da bi bile srećne objasnila je autorka Iris Krasnov, koja je u svojoj knjizi napisala: "Da bi se održalo obećanje "dok nas smrt ne rastavi" bez toga da se neko ubije prvo, žena mora imati posao i hobije koje voli".






Izvor: S media