- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Zašto se krijemo iza mobilnih telefona?
Koliko puta ste videli u kafiću da svako zadubljeno zuri u svoj smartfon... Nikada nismo imali više sredstava za komunikaciju, a usamljeniji smo nego ikada
Nekada je telefon bio samo sprava koju koristimo kada želimo da se čujemo sa nekim. Danas, on nam je sve - oružje protiv dosade i usamljenosti, štit od neprijatnih sagovornika, bekstvo od neugodnih situacija i crnih misli, sredstvo za izolaciju u kafićima, čak i kada sedimo u društvu... Najbolji prijatelj i partner koji ne traži ništa, a daje sve.
Da li svemoćni Frankenštajn pomaže savremenom čoveku ili nam zapravo omogućava iluziju da smo pobegli od problema? A onda nas, kad se najmanje nadamo, kad se baterija ugasi i ostanemo bespomoćni, sustigne sve od čega smo, „zaštićeni“ pametnim telefonom, bežali. Tuga, usamljenost, strah. Bez njega smo razoružani i ostavljeni na „milost i nemilost“ drugim ljudima. I sebi.
Efekat droge osetio je svaki čovek kom je loše kad njegov "drugar" nije sa njim i koji ne bi mogao da živi bez njega. A prema podacima, takav je svaki drugi vlasnik. Dijagnoza ima i ime - nomofobija, odnosno strah od gubitka ili gašenja pametnog telefona. Kako i da se ne plašimo kad je on naš spasitelj. Pomaže nam da izgledamo "kul" i zauzeti dok u kafiću čekamo drugaricu koja kasni, da "ubijemo" tišinu koja nastupa u razgovoru sa poznanikom ili da se izvučemo iz neprijatne situacije. Sagovornica "Života plus" psiholog Olga Azarić primećuje da se u ovom pogledu, mobilni telefon ne razlikuje od staromodnijih zanimacija.
- Osoba koja sedi sama u kafiću i razgovara sa nekim preko telefona ne razlikuje se puno od čoveka koji čita novine. Ono što je novo jeste mogućnost da nas ljudi kontaktiraju gde god da se nalazimo, čime dobijamo pregršt novih izgovora za bežanje iz trenutne situacije - kaže psiholog.
Sa dolaskom pametnog telefona, ti izgovori su postali još brojniji. Podaci pokazuju da ih najmanje koristimo za razgovor. Kucanje poruka, odgovaranje na mejlove, krstarenje internetom, igranje igrica, slikanje selfija - mogućnosti je napretek.
- Moderna tehnologija nas menja, pa želimo da dobijemo sve brže i lakše. U slučaju pametnih telefona, hoćemo da budemo opremljeni svim što bi nas moglo zabaviti, od igara, preko informacija, do društvenih mreža. Sada kada možemo da imamo izvor razonode stalno uz sebe, teže podnosimo dosadu i pojačala se naša želja da budemo neprestano animirani. Gubimo strpljenje i koncentraciju, a u nekim slučajevima i kreativnost. Visoka dostupnost zabave smanjuje našu potrebu da je svojim naporima stvorimo - primećuje psiholog.
Gubimo i želju da istinski razgovaramo sa drugim čovekom. Koliko puta ste videli društvo u kafiću ili par na plaži dok svako zadubljeno zuri u svoj telefon? Čovek nije aplikacija na koju možemo da kliknemo kad hoćemo i dobijemo očekivani rezultat. I onda odustajemo od njega.
- Pametni telefoni jesu uticali na slabljenje kvaliteta razgovora. Održavanje razgovora iziskuje trud, interesovanje za drugu osobu i spremnost da se izloži deo sebe. A telefon ne traži od nas ništa, osim nekoliko pokreta prstima. Što se više navikavamo da tako lako posežemo za njim, manje ćemo pažnje posvetiti drugoj osobi i naše socijalne veštine će bivati slabije. Važno je napomenuti da se ovo pre svega odnosi na direktan razgovor, dok se indirektna komunikacija putem socijalnih mreža i aplikacija za poruke drastično poboljšala jer smo zahvaljujući pametnim telefonima češće u kontaktu sa većim brojem ljudi - ističe Azarićeva.
Kvantitet, ipak ne rađa kvalitet što potvrđuje i na prvi pogled paradoksalan podatak da nikada nismo imali više sredstava za komunikaciju, a opet smo usamljeniji nego ikada u istoriji. I tako će biti sve dok se ne setimo da su svi ti predmeti stvoreni da bi nam olakšali komunikaciju. Da su sredstvo, a ne cilj. Jer, ma koliko bio moćan, pametni telefon ne može da nam pruži istinsku podršku, ljubav i razumevanje koji su nam, uprkos napretju tehnologije, i dalje potrebni.
NUŽNO ZLO U SAVREMENOM ŽIVOTU
Prvi pametni telefon na tržištu se pojavio krajem devedesetih, ali je u našoj zemlji uzeo maha tek poslednjih nekoliko godina. Osobe koje ga ne poseduju, u očima okoline izgledaju kao čudaci, a nisu mu odoleli ni protivnici doživljavajući ga kao nužno zlo.
- Njihovu korisnost je nemoguće osporiti. Stalni pristup internetu, mapama i aplikacijama pospešio je naše snalaženje u svetu. Takođe, uštedeli smo sebi vreme, u periodima "praznog hoda", čekanja u redovima ili prevozu, možemo da odgovorimo na mejlove, nađemo film ili pročitamo vesti. Pametni telefoni nam omogućavaju dostupnost informacijama što savremeni život sve više traži od nas - podseća psiholog.
(Večernje novosti)
Koliko puta ste videli u kafiću da svako zadubljeno zuri u svoj smartfon... Nikada nismo imali više sredstava za komunikaciju, a usamljeniji smo nego ikada
Nekada je telefon bio samo sprava koju koristimo kada želimo da se čujemo sa nekim. Danas, on nam je sve - oružje protiv dosade i usamljenosti, štit od neprijatnih sagovornika, bekstvo od neugodnih situacija i crnih misli, sredstvo za izolaciju u kafićima, čak i kada sedimo u društvu... Najbolji prijatelj i partner koji ne traži ništa, a daje sve.
Da li svemoćni Frankenštajn pomaže savremenom čoveku ili nam zapravo omogućava iluziju da smo pobegli od problema? A onda nas, kad se najmanje nadamo, kad se baterija ugasi i ostanemo bespomoćni, sustigne sve od čega smo, „zaštićeni“ pametnim telefonom, bežali. Tuga, usamljenost, strah. Bez njega smo razoružani i ostavljeni na „milost i nemilost“ drugim ljudima. I sebi.
Efekat droge osetio je svaki čovek kom je loše kad njegov "drugar" nije sa njim i koji ne bi mogao da živi bez njega. A prema podacima, takav je svaki drugi vlasnik. Dijagnoza ima i ime - nomofobija, odnosno strah od gubitka ili gašenja pametnog telefona. Kako i da se ne plašimo kad je on naš spasitelj. Pomaže nam da izgledamo "kul" i zauzeti dok u kafiću čekamo drugaricu koja kasni, da "ubijemo" tišinu koja nastupa u razgovoru sa poznanikom ili da se izvučemo iz neprijatne situacije. Sagovornica "Života plus" psiholog Olga Azarić primećuje da se u ovom pogledu, mobilni telefon ne razlikuje od staromodnijih zanimacija.
- Osoba koja sedi sama u kafiću i razgovara sa nekim preko telefona ne razlikuje se puno od čoveka koji čita novine. Ono što je novo jeste mogućnost da nas ljudi kontaktiraju gde god da se nalazimo, čime dobijamo pregršt novih izgovora za bežanje iz trenutne situacije - kaže psiholog.
Sa dolaskom pametnog telefona, ti izgovori su postali još brojniji. Podaci pokazuju da ih najmanje koristimo za razgovor. Kucanje poruka, odgovaranje na mejlove, krstarenje internetom, igranje igrica, slikanje selfija - mogućnosti je napretek.
- Moderna tehnologija nas menja, pa želimo da dobijemo sve brže i lakše. U slučaju pametnih telefona, hoćemo da budemo opremljeni svim što bi nas moglo zabaviti, od igara, preko informacija, do društvenih mreža. Sada kada možemo da imamo izvor razonode stalno uz sebe, teže podnosimo dosadu i pojačala se naša želja da budemo neprestano animirani. Gubimo strpljenje i koncentraciju, a u nekim slučajevima i kreativnost. Visoka dostupnost zabave smanjuje našu potrebu da je svojim naporima stvorimo - primećuje psiholog.
Gubimo i želju da istinski razgovaramo sa drugim čovekom. Koliko puta ste videli društvo u kafiću ili par na plaži dok svako zadubljeno zuri u svoj telefon? Čovek nije aplikacija na koju možemo da kliknemo kad hoćemo i dobijemo očekivani rezultat. I onda odustajemo od njega.
- Pametni telefoni jesu uticali na slabljenje kvaliteta razgovora. Održavanje razgovora iziskuje trud, interesovanje za drugu osobu i spremnost da se izloži deo sebe. A telefon ne traži od nas ništa, osim nekoliko pokreta prstima. Što se više navikavamo da tako lako posežemo za njim, manje ćemo pažnje posvetiti drugoj osobi i naše socijalne veštine će bivati slabije. Važno je napomenuti da se ovo pre svega odnosi na direktan razgovor, dok se indirektna komunikacija putem socijalnih mreža i aplikacija za poruke drastično poboljšala jer smo zahvaljujući pametnim telefonima češće u kontaktu sa većim brojem ljudi - ističe Azarićeva.
Kvantitet, ipak ne rađa kvalitet što potvrđuje i na prvi pogled paradoksalan podatak da nikada nismo imali više sredstava za komunikaciju, a opet smo usamljeniji nego ikada u istoriji. I tako će biti sve dok se ne setimo da su svi ti predmeti stvoreni da bi nam olakšali komunikaciju. Da su sredstvo, a ne cilj. Jer, ma koliko bio moćan, pametni telefon ne može da nam pruži istinsku podršku, ljubav i razumevanje koji su nam, uprkos napretju tehnologije, i dalje potrebni.
NUŽNO ZLO U SAVREMENOM ŽIVOTU
Prvi pametni telefon na tržištu se pojavio krajem devedesetih, ali je u našoj zemlji uzeo maha tek poslednjih nekoliko godina. Osobe koje ga ne poseduju, u očima okoline izgledaju kao čudaci, a nisu mu odoleli ni protivnici doživljavajući ga kao nužno zlo.
- Njihovu korisnost je nemoguće osporiti. Stalni pristup internetu, mapama i aplikacijama pospešio je naše snalaženje u svetu. Takođe, uštedeli smo sebi vreme, u periodima "praznog hoda", čekanja u redovima ili prevozu, možemo da odgovorimo na mejlove, nađemo film ili pročitamo vesti. Pametni telefoni nam omogućavaju dostupnost informacijama što savremeni život sve više traži od nas - podseća psiholog.
(Večernje novosti)