Чак је и Данте као нејвећи злочин окарактерисао издају. У данашња времена се издаја сматра нечим нормалним и разумним. Ситне душе зарад неке користи су спремне да издају све што се може сматрати вредним. Отуда се умањује издаја и карактерише као нешто нормално у људском животу. Сетимо се да је и Петар издао Христоса, али не због користи и манипулације као Јуда (да натера Христоса да се супротстави фарисејима и Римљанима - искушавање Бога), већ из страха. Покајао се због тога и доказао верност страдалничким животом. Сведочењем и страдањем за то сведочанство.
Шта тачно Јудино јеванђеље поручује? Да је Исус наговорио Јуду да одигра "улогу" издајника. Када је Јуда схватио да је изманипулисан, он се обесио. Дакле, по тој лажи, Исус је манипулатор који користи сиротог и доброг Јуду. Не морамо много да трошимо речи откуд таква прича.
Друга црта је гностички поглед на Исусову мисију. Написано је од стране гностика крајем другог века и дато му је име Јудино.
[h=1]Jevanđelje po Judi[/h] Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на:
навигација,
претрага
Prva stranica Evanđelja po Judi (strana 33 od
Codex Tchacos)
Jevanđelje po Judi je
apokrifno gnostičko
jevanđelje na koptskom jeziku pronađeno krajem
20. veka, i koje se sastoji od dijaloga između
Isusa i
Jude Iskariotskog.
Procenjuje se da je nastalo između 130. i 180. godine. [SUP]
[1][/SUP] i veruje se da je napisano od strane gnostičkih sledbenika
Isusa, a ne od strane samog
Jude. 180. g. n. e.,
Иринеј, episkop lionski, napisao je dokument u kome grdi ovo Jevanđelje, ukazujući na to da je ova knjiga bila u upotrebi. Jedini poznati primerak Jevanđelja po Judi je tekst napisan na
koptskom jeziku koji prema analizama potiče iz 280. g. n. e. ili 60 godina ranije ili kasnije. Bilo je i mišljenja da proizilazi iz ranije grčke verzije. Prevod teksta prvi je put objavljen početkom 2006. godine od strane
Nacionalnog geografskog društva.
U suprotnosti sa
Jevanđeljem koje oslikava
Judu koji je izdao
Hrista i doveo ga do raspeća, Jevanđelje po Judi prikazuje Judinu akciju kao izvršenje naredbe zadane od
Hrista. Jevanđelje takođe govori da je
Hrist planirao sled događaja koji su ga vodili u smrt. Ovaj prikaz se podudara sa pojmovima nekih gnostičkih struja, da je ljudski oblik duševni zatvor i da je Juda pomogao Hristu da se oslobodi fizičkih ograničenja te da postoje dve vrste ljudi: ljudi namešteni sa besmrtnom dušom koja je "oblik večnih carstava" i koja će "večno da trpi" ("jaka i sveta generacija bez ikoga da vlada njome", kojoj
Juda pripada) i većinski dio ljudske vrste koji je smrtan i ne može da dosegne spasenje. Jevanđelje po Judi ne tvrdi da su drugi Učenici znali za pravo
Hristovo učenje. S druge strane tvrdi da oni nisu naučili pravo Jevanđelje, ono koje je
Hristos podučio samo
Judu Iskariotskog, jedinog učenika koji pripada "svetoj generaciji".
Таквих објава има много, а тренутно је најмоћније оно које су муслимани прихватили.
