Zašto Bog dopušta zlo?

Učlanjen(a)
30.12.2009
Poruka
354
izvor: katolički:
HTML:
http://krscanstvo.net/
Zašto Bog dopušta zlo?

Na svijetu se događaju grozne stvari! Zbog takovih stvari i događaja rađaju se u ljudskim mislima pitanja: "Pa gdje je onda Bog, zar ne vidi sve to?

Zašto šuti?

Zašto Bog dopušta zlo?

Neki luđak uleti u osnovnu školu i bacačem plamena pobi dvanaestero male djece.

I opet se pred nas postavlja pitanje: "Gdje je bio Bog?

Zašto je On to dopustio?" postoji mnogo ljudi koji bi nam mogli ispričati slične priče i na kraju, s pravom, postaviti to pitanje.

Njemački pisac Friedrich Schiller napisao je pjesmu koju nazva: "Pjesma radosti". U njoj je i ovaj stih: "Braćo, nad zvjezdanim šatorom sigurno stanuje ljubljeni Otac!"

Nasuprot tome, čovjek današnjice je sklon reći: "Braćo, nad zvjezdanim šatorom ne stanuje nikakav ljubljeni Otac!"

Kad netko tako počne razmišljati, kad dođe do pitanja kao: "Gdje je Bog? Zašto On to dopušta?" vjerovatno će doći do točke kada će se u njegovu umu pojaviti opasne sumnje da Bog možda ni ne postoji?!

Možda ne postoji ni nebo?!

Možda je ateizam ipak u pravu?!

*

Dragi prijatelji, onaj u čijem umu nastanu takve misli, trebao bi se uplašiti.

Bilo bi užasno kada bi bila istina da Bog ne postoji.

Tada, bi mi ljudi, bili poput životinja - sami i napušteni.

Tada bi bili poput izgubljene djece koja ne mogu pronaći put do kuće.

- Da ne postoji Bog? To bi bilo grozno!


Kad mi netko kaže: "Ja sam ateist!" ja mu kažem: "Nemate pojma što ste time izrekli!"

- Da ne postoji ništa iznad nas?
- Da smo napušteni?
- Da smo sami jedan s drugim?

Kao pastora često mi postavljaju pitanje: "Zašto Bog sve to dopušta?"

Prije svega, znajte da ja nisam Božji ministar unutarnjih poslova.

On mi nije povjerio svoje planove ili mi ih izdiktirao u stenogram.

Razumijete li to?

Osim toga glupo je postavljati takva pitanja - kao da mi možemo razumjeti Boga.

Jednog dekana ili vrhovnog crkvenog poglavara bih još mogao razumjeti, ali Boga teško da mogu pravilno razumjeti.

Bog kaže: "Moje misli nisu vaše misli, i moji puti nisu vaši puti."

To dovoljno jasno govori.

Ali u Bibliji naiđoh na još neke spoznaje, pa bih vam htio odgovoriti.


Ono što bih želio naglasiti u svezi tog pitanja je to da je to pitanje krivo postavljeno. ono, je postavljeno na ovakav način: U sudnici na sudačkoj stolici sjedi pastor Busch.

Na mjestu optuženika sjedi Bog.

Tada mu kažem: "Optuženi Bože, kako možeš dopustiti da se sve to događa? Zašto šutiš na sve to?"

Da vam iskreno kažem, takav Bog koji bi nas ostavio u sudačkoj stolici, a da

On sjedi na mjestu za optužene, ne postoji.

Jednom, jedan čovjek na rudarskom štrajku mi kaže:

"Čuj me pope! Ako postoji Bog, u što ja nisam siguran, ali možda nekakav postoji, tada ću kad umrem stati pred njega i reći mu:

- i tada je počeo urlati -

"Zašto si dopuštao da ljudi umiru na bojištima? Zašto si dopuštao da djeca gladuju? Zašto si dopuštao bolesti? Zašto? i tada ću mu reći; "Bože gubi se! Nestani!"

Čovjek je ogorčeno urlao.

Tada i ja počeh vikati: "Tako je! Dolje s takvim Bogom!"

On odjednom potpuno ušuti. Sav u čudu me upita:

"Samo trenutak! Pa vi ste pastor? Ne možete vi vikati: dolje s takvim Bogom!"

Na to mu ljutito odgovorih: "Slušaj! Bog pred kojega bi ti mogao na ovaj način doći, bog na kojeg se možeš derati i koji bi ti dopustio da ga izvedeš na optuženičku stolicu, takav bog postoji samo u tvojoj mašti." Takav bog ne postoji! Ali postoji stvarni Bog pred kojim ćeš ti stajati kao osuđenik, pred kojim nećeš moći ni usta otvoriti. Postoji samo Bog koji će tebe pitati:

"Zašto me nisi proslavljao? Zašto me nisi prizivao? Zašto si lagao? Zašto si živio nečistim životom? Zašto si mrzio? Zašto si se svađao? Zašto si...?"

To će te on pitati. Tada će ti zastati riječ u grlu. Nećeš moći dati ni jedan odgovor! Ne postoji Bog kojemu bi mi mogli reći: "Gubi se!" Ali postoji živi Bog koji je stvaran i svet, i koji bi tebi jednoga dana mogao reći: "Nestani, gubi se!"

*

Danas kad ljudi prebacuju Bogu: "Kako to Bog može dopustiti?" mogu im reći:

"Takav budalasti bog koji bi nam dopustio da ga optužujemo i da mu predbacujemo ne postoji.

Postoji samo jedan svet i pravedan Bog koji optužuje mene, odnosno vas.

Jeste li dosad poštovali sve Božje zapovjedi, ne prekršivši ni jednu?

Dobro promislite!

Bog se nije nimalo šalio predajući ljudima svoje zapovjedi.

Dakle, mi smo ti koji smo optuženi - ne Bog!


 
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Kad netko tako počne razmišljati, kad dođe do pitanja kao: "Gdje je Bog? Zašto On to dopušta?" vjerovatno će doći do točke kada će se u njegovu umu pojaviti opasne sumnje da Bog možda ni ne postoji?!

Možda ne postoji ni nebo?!

Kada dodje taj momenat da covek sam postavi sebi to pitanje, to ce ustvari biti momenat kada je covek odlucio da koristi ono sto mu je "Bog" dao a to je razum. Razum koji moze iskoristiti da pogleda stvari, prirodu i ljude oko sebe i da skonta sta je prava istina a da je kasnije i duhovno spozna. Svako ostalo prihvatanje Boga bez prethodne provere bi bilo samo prihvatanje tudjeg misljenja radi kontrolisanja istih.

Nauka ne kaze da postoji nebo ali objasnjava zasto vidimo nebo. Ono predstavlja rezultat nekoliko razlicitih uticaja. Ljudi su mu dali naziv "nebo" kao jednom posebnom antitetu radi lakseg sporazumevanja ali zapravo nebo kao poseban antitet ne postoji vec je rezultat spajanja nekoliko cinioca. Nisam naucnik i ne bavim se time pa da se ne bacam sa strucnim terminima. Uvek postoji uzrok i posledica ali nista ne postoji zasebno od svega ostalog.

Tada, bi mi ljudi, bili poput životinja - sami i napušteni.

Tada bi bili poput izgubljene djece koja ne mogu pronaći put do kuće.

- Da ne postoji Bog? To bi bilo grozno!


Kad mi netko kaže: "Ja sam ateist!" ja mu kažem: "Nemate pojma što ste time izrekli!"

- Da ne postoji ništa iznad nas?
- Da smo napušteni?
- Da smo sami jedan s drugim?


Da, to je tacno. Ljudi veoma tesko prihvataju istinu i za pojedince je i bolje da smatraju da takav Bog postoji gore jer ce mnogo lakse i mirnije ziveti. Nije svako sposoban da vidi istinu.
 
Učlanjen(a)
30.12.2009
Poruka
354
Super je i ta fora - al' ima miševa i bez skrola ;-) - a ctrl-a ima 2 kao i +-a
 
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Super je i ta fora - al' ima miševa i bez skrola ;-) - a ctrl-a ima 2 kao i +-a

Da, kada sam stisnuo pošalji odgovor, setio sam se da postoje miševi i bez 3-eg dugmića iliti skrola, ali opet, dobar predlog, zar ne (?)

Dodato posle 2 Sati 54 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Po meni (iako sam pravoslavac) Bog je totalna Ljubav i kao takav on nema mogućnost da kažnjava i da sudi. Bog se i u hrišćanstvu i u ostalim (istočnjačkim religijama) poistovećuje sa Suncem i to u kazivanju ‚‚Sunce na nebu Sija za Sve". Sunce=Bog/Ljubav na nebu Sija=daje apsolutno podjendaku ljubav za Sve= svima (i neprijatelju i mnogobošcu i sektašu i ubici...). Pa patrijarh Pavle je odgovorio na pitanje doktora sa VMA koji ga je lečio i koji ga je upitao kada će svet biti bolji, a on mu je odgovorio kada LJUDI budu bili bolji. Jer je na čoveku izbor. Da čovek nema izbor onda bi svi izgledali kao marionete. I bilo bi dosadno, niko nikada ništa ne bi pogrešio jer ne bi imao izbora. Ne bi bilo ni kajanja. Ljubav niko nikada ne bi spoznao jer bi bila ‚‚po difoltu".

Bog je itekako sa namerom podario čoveku izbor jer jedino Istinska Ljubav može da nikne iz Istinskog izbora. Onda kada vi svesno osetite da to JESTE ljubav. Zato i postoji kajanje, jedn od najvišeg ali i najlepšeg vida pripreme za primanje apsolutne Ljubavi. Onda kada ste uvideli da ste bili okovanim sopstvenim pogrešnim izborom. Najviša bol jeste odsustvo Boga ili ti odsustvo ljubavi na Boga. To jest, kada uvidite koliko ste bili okrenuti ka nekim materijalnim zadovoljstvima gde ste nešto postizali silom i rđavim postupcima i ponašanjem.

Ne mora da znači, možda sam u krivu, ali tamo gde nema Boga možda ima Zloga. ‚‚Odbijanje" ljubavi od Boga rezultiraće posledice koje će se manifestovati kao neprijatne situacije ali to ne znači da je Bog dopustio te loše situacije. To naprosto znači da smo ih mi izabrali. To samo znači da smo odlučili uživati u nekim stvarima gde smo u potpunosti odustali i zaboravili na Boga. I onda kada se javila kritična situacija (po promisli božjoj) nas zaboli praznina oko duše jer je naveliko bila ispunjena kojekakvim glupostima. Što je praznina veća kajanje je bolnije. Što je praznina veća to će Istinska Ljubav veće mesto ispuniti. I tada, tada.... to je već za drugu temu.

Bog ne dopušta zlo, jer to nije u njegovoj biti. Dopustiti zlo to u prevodu znači da je poseduje. Posedovati u pevodu znači da je Bog dualitet, nekog voli i njega će da poštedi a nekog ne voli pa će ga kazniti. ‚‚Bog će te kazniti" je rezultat vere iz straha.

Pitanje bih pre postavio zašto čovek širi zlo
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Evo jedne interesantne price, moze svima da bude poucna...ako se iko od nas, ikada, bude nasao u situaciji da bude oklevetan i da se pita zbog cega ga je to snaslo.

Bog popušta bedu na pravednike, da ih što jače proslavi. Jer savladana beda najjače objavljuje slavu Božju i slavu pravedničku. Grigorije sveti Akragantski beše u svemu pravednik i ugodnik Božji. No Bog popusti bedu na nj, sličnu bedi, koja nekad postiže sv. Atanasija i sv. Makarija. Naime dva sveštenika, Savin i Kriskent, kojima Grigorije mnogo dobra učini, ne mogoše nikako podnositi dobrodetelji Grigorijeve. Jer takva je osobina poročnosti, da nikako ne može da podnosi dobrodetelj. Savin i Kriskent, dakle, nađoše neku javnu ženu bludnicu i potplatiše je, da okleveta Grigorija, da je on imao veze sa njom. Jednom kada Grigorije beše u crkvi, žena se ta uvuče u njegovu spavaću sobu; a kada on dođe s narodom iz crkve, ta žena se pojavi iz njegove sobe. Tada ona dvojica sveštenika počeše vikati na Grigorija kao na bludnika. Grigorije beše priseban i gotov na svako stradanje. Zatvoriše ga u tamnicu i sprovedoše u Rim. Papa poverova klevetnicima, te dve i po godine drža Grigorija u tamnici bez suda i osude. Tada se sazva sabor, na kome se imaše presuditi stvar Grigorijeva. No pre nego ljudi presudiše, Bog presudi. Ona žena polude, i kao sumašedša bi dovedena pred sabor. Kao bezumna ona ne umede ništa odgovarati. Grigorije čudotvorac pomoli se Bogu za nju, i ona ozdravi, jer zli duh iziđe iz nje. I ona kroz plač posvedoči, da je potplaćena, da okleveta Božjeg čoveka, i da ju je odmah posle te klevete zli duh posednuo i držao u svojoj vlasti. A Savinu i Kriskentu, sa ostalim klevetnicima, – preko 100 njih na broj – najedanput lica pocrneše kao ugarak. I biše klevetnici kažnjeni progonstvom. Grigorije sveti bi vraćen na svoju eparhiju i sa velikim toržestvom primljen od naroda svoga.

(sv.Vladika Nikolaj, Ohridski Prolog)
 
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Kalista imam jedno pitanje za tebe, zanima me tvoj odgovor ili mišljinje.
Ako te neko optuži na poslu da si ukrala tabak spisa, a nisi, ali druga strana je uporna, kako ćeš ti rešiti ovu situaciju. Nemam nikakvu nameru podrugivanja ili ismejavanja, čitao sam neke tvoje postove i zanima me tvoj odgovor. Ako nećeš odgovoriti nema problema, na tebi je sloboda, pozz!
 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
Kalista imam jedno pitanje za tebe, zanima me tvoj odgovor ili mišljinje.
Ako te neko optuži na poslu da si ukrala tabak spisa, a nisi, ali druga strana je uporna, kako ćeš ti rešiti ovu situaciju. Nemam nikakvu nameru podrugivanja ili ismejavanja, čitao sam neke tvoje postove i zanima me tvoj odgovor. Ako nećeš odgovoriti nema problema, na tebi je sloboda, pozz!

Naravno da o podrugivanju nema ni reci!:)I ja izuzetno uvazavam tvoje misljenje i pokusacu da tiodgovorim zaista najiskrenije. Prvo, svako od nas se nasao u slicnim situacijama. Meni se jedna takva, u kojoj sam oklevetana, nedavno dogodila. Naravno, prvo sam bila jako iznenadjena i povredjena.A onda sam se zapitala:Boze, zbog cega dopustas da mi se ovo dogadja?
Podsecam te da mi,hriscani, sve sto nam se dogodi smatramo da je dopusteno od strane Boga, s nekim razlogom.Naravno, nemamo uvid u te razloge uvek, ali u ovakvim situacijama jedan od razloga moze biti upravo onaj koji sam dala u uvodu svog prethodnog posta.
Zbog toga, kako sebe smatram casnom osobom, ucinicu ono sto je potrebno da dokazem svoju ispravnost, ali ako me uprkos svemu i dalje nepravedno optuzuju, necu se svetiti, pozivati na linc, okupljati istomisljenike i voditi borbu da se moja "istina dokaze". Sacekacu da razumem lekciju kojom me Bog uci i istrpecu.Jer jedna od vaznih lekcija je i da ostanemo u miru, spokojni, uprkos onome sto se oko nas dogadja.Verujem da i budisti misle slicno.Jer sustinski preporod nase duse se ogleda upravo u postojanom miru u sebi uprkos burama oko nas;)
 
Učlanjen(a)
30.12.2009
Poruka
354
Dodatak na temu


Uvod u pisanije:

S'obzirom da se od mene očekuju moja razmišljanja na teme koje postavljam kako ne bi predstavljale samo ''spam'' - kakvim bi ga kakav jeretik ili šta već - nazvao - evo jednog mog - ''vlastitig'' razmišljanja koje mi je ''samo od sebe'' došlo.
Naravno - apostrofiranjem se ograđujem od prevelikog izdizanja sebe kao izvora mudrosti - čemu sam - kako gordosti sklona - jel' te - takođe sklona...

S'obzirom na sve ono u šta verujem a što je nemoguće tek tako lako i ukratko ikome predočiti - želim da naglasim još samo trenutno 2 bitne stvari za ovu temu.

Za svojih uskoro 31 godinu sam proživela i preživela život prebogat iskustvima koja su ujedno i temelj svih mojih razmišljanja, stavova, uverenja i ubeđenja...

Takođe - bitno za one koji su skloni da me napadaju bez pokrića - naglašavanje reči u rečenicama praktikujem oduvek - otkad ih sastavljajući u rečenice pišem...

Prvenstveno ih naglašavam sebi jer nakon što nešto zapišem i prođe neko vreme - apsolutnu jasnoću nečega koja je tokom zapisivanja meni samoj bila evidentna - makar i delimično - vremenom mogu smesti s'uma - a to je luksuz - po pitanju životnih spoznaja - makar...

Jer - ipak - pitanja su često bitnija od samih odgovora...

Pa da krenemo sa jednom mojim razmišljanjem na ovu temu po imenu:


Noć 28. juna 2004.

Videl' dan VIDOVDAN?

Moja TRUĆANjA i ‘‘PRAZNA’’(?) NAGLABANjA,

U pisanoj (kucanoj) formi, … Vrsta ispovesti, ko zna kakve osobe ... možda iz najgore – možda i iz najbolje shvatanih pobuda … možda i krajnje sebičnih potreba mojih - koja inače jesam jako loša osoba - u globalu gledano. Glupo bi bilo nešto takvo ne priznavati.

Lošak sam jer sam nepreduhvatljiva po pitanju dobrih, pravih stvari u životu, a tako jadna po samu sebe ne mogu biti dobra ni prema prirodnim remekdelima u sveživotnoj sredini koja me okružuje;

rekoh ti ja – truć, truć

Najgore u svemu tome je … šta li – svest ili podsvest koja me za to osuđuje ili praštaUzalud li je praštati‘‘kao’’ drugima, a ne praštati samom sebi, kao i naravno, na 1.mestu u obrnutoj verziji, ukoliko si u stanju neuspešnog sprovođenja poštovanja samo ta 2 VALjANA životna pravila? … Mada, ko zna šta je uopšte, i u čemu najvažnije? … nesvesno, samopodsvesno indirektno? samokažnjavanje? … kako ga god okreneš – sistematsko. Hm !!!

Uzmimo u obzir da čovek definitivno nije razumno već isključivo misaono biće, i uz to a s’obzirom na misaoni rad - ko radi taj i greši. Tu, na startu (po)stoji greška zbog koje bi svi sami od sebe trebali da načine svoju prvu grešku, koja će pak biti jedina prva očita spasonosna staza - iz razloga pravila po kome bi svako ko želi težiti (ne pravom) već ispravnom, istinitom putu dobra, da bi došao do istine, valjalo da primeni pravilo duple negacije kao izlaz iz pogrešnog starta pogrešnim prvim korakom, načinjenim pri misaonom radu (u ovom slučaju jasnom kao pogrešno, loše zaljučivanje) koji - pak, iz ko zna kakvih razloga - tim činom opet postaje ispravan. . . . rekoh ti ja, bla, bla, . . .

U slučaju zaista teškog bedaka~kod one grupe moždanih misaonih procesa koju doktori -zaključujući- ustanovljuju kao pojam->bol-est (=bol je ->ste) šizofreniju ~kada se individua tj. jedan od onih koji su imali tu priliku da im se takav stav -jednog takvog misaonog radnika, pak poznatijeg kao psihijatar- dodeli, ~je taj da: kada mu na pamet “padne” ona stara narodna –‘‘ko je lud ne budi mu drug’’ – onda taj dodeljeni otpočne razmišljati o ovoj izreci – i u njegovoj glavi počinje raspad moždanog sistema jer takav-do/deljeni čovek dolazi u dodatni komflikt sa samim sobom. I to sve – ni kriv ni dužan(?), a takođe i ne povezano sa mirisnim i digestivnim organskim procesima u dodeljenoj ljudskoj jedinki koja se cepa. I ? Onda se jedna od tih istih – bukvalno pocepa, ako ništa – onda od smeha – da ne rečem plača.

Eto, nije lako biti uvek valjan radnik. Uvek se tu negde uz kvantitet pojavi i taj kvalitet, i ko ih uošte IZ/S/ZA/POmisli ? Ma nije ni to – nego i KAKO
tj.

kakvo ?

Šta smo mi -ja ili ti- jeli i mirisali – ne znam, tek - eto tebi da čitaš ovakve, i ko zna sve kakve, moje zapisane misaone procese, koje pak ja, eto, pokušavam da sa’vatam u svoj njihovoj ovozemaljski-najbržoj brzini. A tu sve ide u (ko zna kakav) krug, pa nije ni čudo da nam se svima vrti u glavama.

Ako je vreme zaista relativan pojam, i, ako je ispravno, valjano pravilo - ‘‘NE BRŽE OD ŽIVOTA’’, ko nam onda, usred sve te relativnosti, može sa tvrdnjom izneti zamisao da je vremensko trajanje života zaista duže od trajanja samo jedne od ZA/PO-misli? Naravno da se odmah tu pojavljuje i pitanje kvaliteta za bilo koju od ZA/PO misli naših vlastitih - kako za bilo koga od nas, tako i za svakog od nas.

Kako tumačiti onda večnost merenu našim pojmovnim, moždanim poimanjem vremena?

Perpetum mobile se ko zna kad pojavio u ljudskim zamislima, a – u obzir uzevši onu staru ZA/POmisao da ‘‘sve što ljudskoj jedinci na um pa’ne, to -kroz pojam sveobuhvatnosti postojanja- već postoji’’, kao nekakvo - ko zna kakvo, do, u svakom slučaju – remekdelo – onda, pak, nije teško zamisliti meru večnosti kao meru neuništivosti bilo kakve materije među koju spada i energija. Između ostalog i energija procesa nastajanja nervnog impulsa koji, samim svojim energetskim postankom, postaje krajnje neuništivo večan, pa samim tim i veći od pojma - ljudskoj vrsti poznatog kao - vremenski interval trajanja životnog veka nas samih.

Naravoučenije basne je to da je ne samo svaki ljudski nervni impuls, već i svaki impuls bilo koje jedinke ili množine svih oblika koji se javljaju u sveobuhvatnosti postojanja, jedan perpetum mobile na svojoj putanji kroz večnost . . .
Onda ćemo u obzir uzeti pravilo uzročnosti i posledičnosti, potom kvaliteta i t.d., i onda - kvantitet konačnosti se naravno dovodi u pitanje. Da li je kraj kao odredište moguć u jednom takvom okruženju koje se, ne zaboravimo, zapravo kreće u ne/izvesnim, relativno pravilno utvrđenim kružnim, ili elipsastim putanjama? Pokretanje u krug koje je ljudskoj vrsti relativno pojmljivo. Elipsa=ne pravilan krug. Nepravilnost dovodi do: sudaranja, uzročnosti, posledičnosti, traumatskih impulsa prilikom istih . . .


Zašto li se uopšte bilo koja od nas, ljudskih jedinki, trudi i pokušava da shvati kakav to Valjani Zakonodavac -- koji trenutno (ha, ha, ha – trenutno za koga) dozvoljava da nekakva -> nikako i nikakvo valjana impulsivna jedinka/množinka - kriveći pri tom sliku ispravne, valjane, istinite stvarnosti kroz elipsičnost - postoji u takođe nam nepojmljivoj sveobuhvatnosti postojanja -- i kakvu to moć On Ima da tu nevaljalu, nevaljanu (takođe takozvanu – nikako dobru = nikakvu) silu, zaustavi, i - zašto ako već ima tu moć već jednom

to i ne uradi ???

Ha, ha, ha, eto tu već (ne moram ni da poimam išta o ikakvim silama) leži odgovor kako u sveopštoj večnosti sveobuhvatnog postojanja postoji i način da se perpetum mobile koji je pošao/krenuo stranputicom, pogrešnim, nevaljanim putem, ali isključivo u neparnom kvantitetu, zaustavi u svom haotičnom pohodu - Nikakvošću u ništavilu kakvo i zaslužuje, uz pomoć Sile Koja Je svojim najiskrenije moguće dobrim impulsom iz sveobuhvatnosti svega i u sveobuhvatnost postojanja - sve ovo i Stvorila. Ona Beše Početak=Prvi Impuls Koji Je Nastao, i Koji Je, u svojoj usamljenosti, Krenuo negde u svojoj potrazi za parom. On je bio Prvi Uzrok sveobuhvatnosti postojanja.

Jedan impuls je sledio drugi u svoj svojoj remekdelosti postojanja. Ali, svaki impuls koji se po/javio-rodio - bivao je to po prvi put, da bi se potom, kroz svoju putanju, ponovo pojavljivao, ali uvek kao izmenjen, drugačiji, a samim tim i veći.
Svaki od tih prvih impulsa se po prvi put rađao, pojavljivao, pa i samo zaključivanje koje je tek posle posledičnog, ponovnog pojavljivanja kroz beskonačnost i dovelo do prvog zaključka.
Međutim, ako uzmemo da je prvi impuls bio valjan, te da su potom, za njim, kroz večnost usledili impulsi koji su takođe prvobitno bili ispravni i valjani, onda je jasno da je:


Prvi Pojam-Prvi Zaključak ujedno dvojan jer je istovetan pojmu valjanog zaključka. Time dobijamo prvi pojam koji je pri tom prvi i naizgled (tj. prvi pogled) pojmovno jedan, ali već odmah potom i ujedno - jasno trojan pojam:

- PRVI VALjANI ZAKLjUČAK.

Eto, tako smo u startu dobili sve jasno kao na dlanu.

Postanak sveobuhvatnosti u svom dvojakom postanku kroz trostruko sveobuhvatno postojanjedva vida tri lica (kao i kod čoveko-Boga - Oca, Sina i Svetoga Duha).

I tada se dogodilo to - još jedan impuls u nizu drugih koji se rodio i otisnuo na svoje putešestvije NESAGLEDIVIH RAZMERA, uz prvi impuls sveobuhvatnosti pojmova:

‘‘SVE ŠTO MOŽE POĆI NAOPAKO ĆE i POĆI NAOPAKO’’. (Opako=loše=nevaljano)

Postade, i bi/beše dobro, ali, pođe na opako, po prvi put, jer ne beše pojma sagledivosti usled, do tada, sveobuhvatne valjanosti, jer usled sveobuhvatne valjanosti nije postojala potreba za sagledivošću pojma nevaljanosti.

Tek potom se pojavi impulsna potreba i za poznavanjem i za razumevanjem pojma nevaljanosti, a samim tim i za tada Najstarijoj, Prvoj i Najsveobuhvatnije moćnoj Sili novopotrebnim pojmom sveobuhvatne sagledivosti.


‘‘Dobar i lud – dva rođena brata’’, ali, ko je iz naivne dobrote načinio impuls (do tad) nesagledivo loših posledica – njemu se prašta jer je po pitanju kvalitetnosti izvora impulsa, usled njegove sveobuhvatne valjanosti, istinski=iskreno i ispravno, naivno nevin.

Na greškama se uči .


... Bogatstvo čoveka leži u njegovoj sposobnosti da oprosti.

Kad padneš, u grešci svojoj, ili pri bilo kakvoj i čijoj grešci – boli.

Bol je izvor negativnih impulsa koji se potom dalje rađaju, i to - sa sada već isključivo NAMA nesagledivim razmerama, a sa kojima se mi sami moramo hvatati u koštac da bi se i sa greškama, i sa bolom i sa eventualno pojmljivim uzrocima i relativno sagledivim i pojmljivim posledicama uopšte mogli uhvatiti u koštac (opet haotičnu, i svakako eliptičnu, ako ne već ispravno kružnu kretnju), i ne bi li nekako sa njima izašli na - tek rečima donekle pojmljivi i sagledivi nam - kraj.

Mi, ljudska vrsta, nismo ti koji imaju dovoljno razvijenu moć ikakvog sveobuhvatnog poimanja ičega.
...
Gordo
preuveličavajući silu naših shvatanja sveobuhvatnih impulsa i pojmova koji nas okružuju, zloupotrebljavamo datu nam moć nad potčinjenim nam izvorima pak pozitivnih impulsa, time nanoseći bol Sveobuhvatnosti Svega što postoji. Samim tim, u toj sveobuhvatnoj sveobuhvatnosti, mi=ljudska vrsta, predstavljamo jedan od glavnih izvora negativnih impulsa.


Jedini lek za to je - ne bežanje od nas samih - već naše suočeljavanje i suočavanje nas samih sa nama samima, priznavanje nama samima bolne istine o sebi samima kojom sebi priznajemo i ispovedamo svoje loše impulse i pogreške, nakon čega sebi - izlazeći sa svim tim negativim impulsima u nama, na kraj - praštamo, jer je to ipak jedini način povratka na istiniti, pravi, valjani put dalje - kroz večnost.


Na tom nesagledivom putu nam niko ne garantuje da nas neka prepreka opet negde ne čeka, a ona će svakako naći način da prodre u nas same i naše dotad prikupljene pozitivne impulse.

ALI :

Život se ogleda kroz konstantnu (perpetum mobile) borbu

dok svaki negativni impuls u sveobuhvatnosti postojanja ne dođe do svog konačnog odredišta=konačišta, tj. svog kraja u kom će - u ništavilu nepostojanja - ipak postati jedno sa pozitivnim pojmom za sve izvore impulsa
mirom.

Verujem da zato u narodu i postoji još jedna od svih tih starih izreka, a glasi:

BOL PREČIŠĆAVA !!!

Ono što će nam u toj borbi pomoći je:

PRE SVIH ISTA, ČISTA ISTINA ŠTO SE JAVLJA .


autor - ja - lično i personalno (koliko je to ikom i bilo kom tj. svakom od nas uopšte i moguće :) )

Dodato posle 52 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Po smilu značenja naslova slične teme koje postavih a prebačena su na:
http://serbianforum.org/religija/93626-naravoucenije-stradanja.html
su:
O Neznanim Sudovima Božijim - Iz knjige Starac Kleopa - Veliki je Bog (razgovori, pouke , besede),

i

Zašto je Bog, unapred znajući sve, stvorio one, koji greše i ne kaju se?- Sv. Damaskin

A moje razmišljanje je i:
http://serbianforum.org/religija/93626-naravoucenije-stradanja.html
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top