- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Zašto biramo pogrešne partnere?
M. Pavković | 22. novembar 2010. 14:06 | Večernje novosti
Britanski psiholozi ističu da je trka za “srodnom dušom” jedan od prioriteta savremenog čoveka, jednako važna kao i trka za uspešnom karijerom
Nikako da dođe onaj pravi - često uz uzdah konstatuju dame. A ni savremeni muškarci odavno ne veruju da će naći pravu i sa njom ostvariti bajkovitu ljubav... Pa gde se to kriju naše srodne duše, neko ko je rođen samo da bi usrećio nas kao i mi njega, i da li tako nešto uopšte postoji?
Britanski psiholozi ističu da je trka za “srodnom dušom” danas jedan od prioriteta savremenog čoveka, jednako važna kao i trka za uspešnom karijerom. Ali problem je što se u većini slučajeva za srodnom dušom traga na pogrešnom mestu. I to je najčešće uzrok problema u emotivnim vezama kod osoba koje tragaju za “nekim pravim”. Ambicija da bračnu i porodičnu sreću možete da ostvarite isključivo sa osobom koju ste apostrofirali kao srodnu dušu, može vas koštati porodice, dece i braka – tvrde ovi stručnjaci.
Naime, istraživanja pokazuju da žene i muškarci koji beskompromisno i uporno traže savršenog pratnera za sebe i skloni su da odbiju svakoga sa kojim ne osećaju jaku bliskost već na prvi pogled, one prepoznatljive “leptiriće u stomaku” ili podrhtavanje u kolenima, imaju najviše šansi da završe sa pogrešnim! I tada je razočarenje neminovno. I potraga se nastavlja, odnosno praktično kreće od početka kao da nikada nije ni počela. A isto pitanje se nameće iznova i iznova: zbog čega uvek završim sa pogrešnim?
Psiholozi smatraju da je pogrešan izbor posledica naše podsvesti I da za to postoje određeni razlozi...
STRAH OD PATNJE
Postoji li neko ko nikada nije patio zbog ljubavi? Ko nije iskusio bol u duši, suze, razočarenje, prevelika očekivanja ili zahlađenje emocija prema partneru... To su samo neki od simptoma “slomljenog srca”. Oni koji su to doživeli znaju da nije nimalo prijatno, ljubavni problemi su često praćeni i tugom, ljubomorom, depresijom – osećanjima koje deluju destruktivno na naše psihičko i emotivno stanje. Problem je utoliko veći što “taj prtljag iz emotivne prošlosti” neminovno unosimo u svaku narednu vezu, a on s godinama i brojem partnera postaje sve veći i teži. U njemu se nalaze i naši strahovi, kao i kompleksi, zatim strepnja da ne ponovimo greške iz prethodne veze ili ne završimo ponovo sami.
I dok mnogi uspešno izlaze na kraj sa tim svojim prtljagom, ima i onih koji su skloni da ga odbace i tako pokušaju da se distanciraju od njega. Da im se loše iskustvo ne bi ponovilo, oni podsvesno biraju pogrešne, odnosno one koji su pre svega, sa aspekta društvenih načela, “podobni” za vezu, brak i zasnivanje porodice. Biraju one sa kojima će moći da drže sve konce u svojim rukama... Partnere prema kojima ne gaje duboke emocije, da bi bili sigurni da u slučaju rastanka neće mnogo patiti.
PONAVLJANJE ISTIH GREŠAKA
Emotivna zrelost uglavnom je posledica iskustva, učenja na sopstvenim greškama i na osnovu toga izvođenja adekvatnih zaključaka. Britanski psiholozi ističu da ukoliko ne savladate prethodne veze, nećete uspeti da postignete ni sreću u narednim. Odnosno, pravićete iste greške u svakom odnosu sa partnerom. I biraćete pogrešnu osobu po “šablonu“. Na primer, postoje osobe koje stalno ulaze u emotivnu vezu sa zauzetima, sa problematičnima, sa znatno mlađim ili znatno starijim od sebe. Iako se partneri menjaju, njihove veze veoma nalikuju jedna na drugu, donose iste probleme, emocije i iskušenja. Jureći za “pravim” u tom pogrešnom pravcu, nikada nećete stići do cilja. Da biste izbegli ponavljanje istih grešaka, stručnjaci savetuju da posle svakog raskida malo zastanete, ako možete usporite ritam života. Da priznate sebi da osećate bol zbog raskida ili razočarenje ili nevericu, a zatim “povučete ručnu kočnicu” i preispitate u čemu ste vi, a u čemu je partner grešio u vezi, i gde je zapravo bio kamen spoticanja među vama? Ukoliko požurite da uđete u novu vezu, da li zbog toga da bi zaboravili prethodnu ili zato što vam se neko drugi u međuvremenu dopao, do preispitivnja neće doći, a to će usporiti emocionalno sazrevanje. I najverovatnije ćete nastaviti da emotivno tapkate u mestu, ponavljajući iste greške iz prethodnih veza.
NEDOSTATAK SAMOPOUZDANJA
Nezadovoljstvo svojim fizičkim izgledom, nesigurnost u sopstvenu inteligenciju ili šarm, odnosno zavodničke sposobnosti prema suprotnom polu, jedan su od najčešćih razloga zbog čega stalno tražimo pravog, a uporno završavamo u vezi sa pogrešnim. Ponekad svesni, ali češće nesvesni toga dok ne dođe do raskida. Usled nedostatka samopouzdanja podsvesno snižavamo kriterijume prilikom izbora partnera, odustajemo od onih za koje pretpostavljamo da nas “neće ni pogledati” ili da ne bi mogli da budu postojani u ljubavi i verni u vezi, odnosno da nam pruže ono što želimo od partnera. Nesigurnost tako može da nas skrene sa prave staze u trci za srodnom dušom na pogrešan kolosek. A to najčešće rezultira partnerom koji se po pitanju izgleda nimalo ne uklapa u “tip” koji volimo, ili ne može da nam intelektualno, emotivno i seksualno parira, položaj u društvu mu je ispod naših očekivanja. I takva veza je unapred osuđena na neuspeh, jer su u njoj oba partnera nezadovoljna. Onaj koji je snizio kriterijume oseća konstantno nezadovoljstvo i podsvesno upoređuje partnera sa svojim idealom za kojim traga čitav život, dok drugi u vezi je prinuđen da trpi konstantne kritike na svoj račun ili pritajeno nezadovoljstvo partnera koje često iskrsava, naročito tokom svađe.
NEREALNA OČEKIVANJA
Za razliku od onih koji snižavaju kriterijum u izboru partnera, zbog nedostatka samopouzdanja ili nekog drugog razloga, postoje i oni koji ga podižu. Ne mali broj ljudi precenjuje sebe i svoje mogućnosti, a to ima različite posledice u ljubavno-seksualnom životu. Tako se zaljubljuju u osobe koje su mnogo lepše od njih ili uspešnije u životu i karijeri, u poznate ličnosti, najveće zavodnike i zavodnice, bogate i moćne persone. A, pri tom, sami ne pripadaju tom miljeu, već takvim izborom nastoje da potvrde sebe.
Nerealnim očekivanjima sklonije su pripadnice nežnijeg pola, posebno one koje su detinjstvo provele maštajući o svom princu i nikada nisu odustale od namere da se udaju za takvoga. Takve žene mogu da budu uspešne i realne kada je karijera u pitanju, ali u emotivnom životu, odnosno u odabiru partnera kod njih preovlađuje infantilna crta. Stručnjaci upozoravaju da "sindrom princeze" češće imaju žene u razvijenim zemljama koje su odrasle uz prezaposlene roditelje, pa su sigurnost tražile u tom princu iz bajke.
POTRAGA ZA RODITELJIMA
I mada to većina ljudi negira, psiholozi tvrde da mnogi u partneru traže jednog od roditelja. Muškarci uglavnom majku, a žene oca. To je zato što smo prve naše muško-ženske odnose ostvarili sa roditeljima, pa podsvesno tragamo za takvim šablonom koji nas čini da se osećamo lepo, voljeno i spokojno. Na primer, dame koje su imale prisan i nežan odnos sa ocem, sklone su da biraju starije i zrelije partnere koji će ih na sličan način tretirati, sa ogromnom ljubavlju i poštovanjem. Ukoliko ste, pak, živeli bez jednog od roditelja ili imali nesuglasice sa njim, tu prazninu ćete nastojati da popunite "adekvatnim" partnerom. Ali, takav partner možda uopšte nije adekvatan za vas, možda vam ni po čemu ne odgovara, osim što podseća na nekog od roditelja. Takođe, deca koja su rasla u porodicama gde su se roditelji divno slagali, skloni su da traže partnera nalik njihovim roditeljima, nekoga ko se slično ponaša kao oni ili ima slično mišljenje, karijeru ili navike, jer podsvesno misle da će i oni imati harmoničan odnos. A to je često pogrešan pravac jer moguće je da sa takvom osobom ne možete da uspostavite kvalitetnu vezu. Britanski psiholozi naglašavaju da uvek kada su jedan ili oba roditelja polazna tačka u traženju partnera, postoji velika verovatnoća da završite sa pogrešniim.
VEROVANJE U STEREOTIPE
“Žena bi trebalo da se uda i rodi dete do 30 godine“, "najgore je ostati usedelica", "muškarac koji se nije oženio do 40 je nezreo"... To su sve sterotipi koje nameću društvene norme. Ovakve i slične predrasude samo predstavljaju opterećenje u traganju za srodnom dušom. Ali, problem je što ih nije lako izbaciti "iz sistema" jer smo okruženi njima. Njih čujemo u razgovoru sa prijateljima, roditeljima, vidimo kao poruke u filmovima, reklamama, knjigama... I na osnovu njih stičemo o sebi predstavu kao o gubitniku.
Istraživanja pokazuju da je neudatim ženama najstresniji 30. rođendan, jer ga u glavi doživljavaju kao nekakvu prekretnicu. Kao najpogodniji trenutrak za podvlačenje crte i sabiranje šta se postiglo u životu. A čak i ako je ostvarila zavidnu karijeru, najčešće se oseća neostvareno jer stereotipi nalažu da je dotle već "morala" da se uda i dobije makar jedno dete. I trudeći se da pošto-poto "uspeju u životu", često nesmotreno uleću u brak sa partnerom koji se "zadesio" u tom trenutku u njihovom životu.
A što se tiče muškaraca, prema mišljenju psihologa, njihov ključni rođendan je 40-ti. Posebno je "bolan" za neženjene muškarce jer tada shvataju da im je mladost prošla, a mnogi upadaju i u paničan strah da ne ostare sami. I pod takvom psihološkom tenzijom, skloni su da nepromišljeno uleću u veze i brakove što pre, a to najčešće vodi u pogrešan izbor.
M. Pavković | 22. novembar 2010. 14:06 | Večernje novosti
Britanski psiholozi ističu da je trka za “srodnom dušom” jedan od prioriteta savremenog čoveka, jednako važna kao i trka za uspešnom karijerom
Nikako da dođe onaj pravi - često uz uzdah konstatuju dame. A ni savremeni muškarci odavno ne veruju da će naći pravu i sa njom ostvariti bajkovitu ljubav... Pa gde se to kriju naše srodne duše, neko ko je rođen samo da bi usrećio nas kao i mi njega, i da li tako nešto uopšte postoji?
Britanski psiholozi ističu da je trka za “srodnom dušom” danas jedan od prioriteta savremenog čoveka, jednako važna kao i trka za uspešnom karijerom. Ali problem je što se u većini slučajeva za srodnom dušom traga na pogrešnom mestu. I to je najčešće uzrok problema u emotivnim vezama kod osoba koje tragaju za “nekim pravim”. Ambicija da bračnu i porodičnu sreću možete da ostvarite isključivo sa osobom koju ste apostrofirali kao srodnu dušu, može vas koštati porodice, dece i braka – tvrde ovi stručnjaci.
Naime, istraživanja pokazuju da žene i muškarci koji beskompromisno i uporno traže savršenog pratnera za sebe i skloni su da odbiju svakoga sa kojim ne osećaju jaku bliskost već na prvi pogled, one prepoznatljive “leptiriće u stomaku” ili podrhtavanje u kolenima, imaju najviše šansi da završe sa pogrešnim! I tada je razočarenje neminovno. I potraga se nastavlja, odnosno praktično kreće od početka kao da nikada nije ni počela. A isto pitanje se nameće iznova i iznova: zbog čega uvek završim sa pogrešnim?
Psiholozi smatraju da je pogrešan izbor posledica naše podsvesti I da za to postoje određeni razlozi...
STRAH OD PATNJE
Postoji li neko ko nikada nije patio zbog ljubavi? Ko nije iskusio bol u duši, suze, razočarenje, prevelika očekivanja ili zahlađenje emocija prema partneru... To su samo neki od simptoma “slomljenog srca”. Oni koji su to doživeli znaju da nije nimalo prijatno, ljubavni problemi su često praćeni i tugom, ljubomorom, depresijom – osećanjima koje deluju destruktivno na naše psihičko i emotivno stanje. Problem je utoliko veći što “taj prtljag iz emotivne prošlosti” neminovno unosimo u svaku narednu vezu, a on s godinama i brojem partnera postaje sve veći i teži. U njemu se nalaze i naši strahovi, kao i kompleksi, zatim strepnja da ne ponovimo greške iz prethodne veze ili ne završimo ponovo sami.
I dok mnogi uspešno izlaze na kraj sa tim svojim prtljagom, ima i onih koji su skloni da ga odbace i tako pokušaju da se distanciraju od njega. Da im se loše iskustvo ne bi ponovilo, oni podsvesno biraju pogrešne, odnosno one koji su pre svega, sa aspekta društvenih načela, “podobni” za vezu, brak i zasnivanje porodice. Biraju one sa kojima će moći da drže sve konce u svojim rukama... Partnere prema kojima ne gaje duboke emocije, da bi bili sigurni da u slučaju rastanka neće mnogo patiti.
PONAVLJANJE ISTIH GREŠAKA
Emotivna zrelost uglavnom je posledica iskustva, učenja na sopstvenim greškama i na osnovu toga izvođenja adekvatnih zaključaka. Britanski psiholozi ističu da ukoliko ne savladate prethodne veze, nećete uspeti da postignete ni sreću u narednim. Odnosno, pravićete iste greške u svakom odnosu sa partnerom. I biraćete pogrešnu osobu po “šablonu“. Na primer, postoje osobe koje stalno ulaze u emotivnu vezu sa zauzetima, sa problematičnima, sa znatno mlađim ili znatno starijim od sebe. Iako se partneri menjaju, njihove veze veoma nalikuju jedna na drugu, donose iste probleme, emocije i iskušenja. Jureći za “pravim” u tom pogrešnom pravcu, nikada nećete stići do cilja. Da biste izbegli ponavljanje istih grešaka, stručnjaci savetuju da posle svakog raskida malo zastanete, ako možete usporite ritam života. Da priznate sebi da osećate bol zbog raskida ili razočarenje ili nevericu, a zatim “povučete ručnu kočnicu” i preispitate u čemu ste vi, a u čemu je partner grešio u vezi, i gde je zapravo bio kamen spoticanja među vama? Ukoliko požurite da uđete u novu vezu, da li zbog toga da bi zaboravili prethodnu ili zato što vam se neko drugi u međuvremenu dopao, do preispitivnja neće doći, a to će usporiti emocionalno sazrevanje. I najverovatnije ćete nastaviti da emotivno tapkate u mestu, ponavljajući iste greške iz prethodnih veza.
NEDOSTATAK SAMOPOUZDANJA
Nezadovoljstvo svojim fizičkim izgledom, nesigurnost u sopstvenu inteligenciju ili šarm, odnosno zavodničke sposobnosti prema suprotnom polu, jedan su od najčešćih razloga zbog čega stalno tražimo pravog, a uporno završavamo u vezi sa pogrešnim. Ponekad svesni, ali češće nesvesni toga dok ne dođe do raskida. Usled nedostatka samopouzdanja podsvesno snižavamo kriterijume prilikom izbora partnera, odustajemo od onih za koje pretpostavljamo da nas “neće ni pogledati” ili da ne bi mogli da budu postojani u ljubavi i verni u vezi, odnosno da nam pruže ono što želimo od partnera. Nesigurnost tako može da nas skrene sa prave staze u trci za srodnom dušom na pogrešan kolosek. A to najčešće rezultira partnerom koji se po pitanju izgleda nimalo ne uklapa u “tip” koji volimo, ili ne može da nam intelektualno, emotivno i seksualno parira, položaj u društvu mu je ispod naših očekivanja. I takva veza je unapred osuđena na neuspeh, jer su u njoj oba partnera nezadovoljna. Onaj koji je snizio kriterijume oseća konstantno nezadovoljstvo i podsvesno upoređuje partnera sa svojim idealom za kojim traga čitav život, dok drugi u vezi je prinuđen da trpi konstantne kritike na svoj račun ili pritajeno nezadovoljstvo partnera koje često iskrsava, naročito tokom svađe.
NEREALNA OČEKIVANJA
Za razliku od onih koji snižavaju kriterijum u izboru partnera, zbog nedostatka samopouzdanja ili nekog drugog razloga, postoje i oni koji ga podižu. Ne mali broj ljudi precenjuje sebe i svoje mogućnosti, a to ima različite posledice u ljubavno-seksualnom životu. Tako se zaljubljuju u osobe koje su mnogo lepše od njih ili uspešnije u životu i karijeri, u poznate ličnosti, najveće zavodnike i zavodnice, bogate i moćne persone. A, pri tom, sami ne pripadaju tom miljeu, već takvim izborom nastoje da potvrde sebe.
Nerealnim očekivanjima sklonije su pripadnice nežnijeg pola, posebno one koje su detinjstvo provele maštajući o svom princu i nikada nisu odustale od namere da se udaju za takvoga. Takve žene mogu da budu uspešne i realne kada je karijera u pitanju, ali u emotivnom životu, odnosno u odabiru partnera kod njih preovlađuje infantilna crta. Stručnjaci upozoravaju da "sindrom princeze" češće imaju žene u razvijenim zemljama koje su odrasle uz prezaposlene roditelje, pa su sigurnost tražile u tom princu iz bajke.
POTRAGA ZA RODITELJIMA
I mada to većina ljudi negira, psiholozi tvrde da mnogi u partneru traže jednog od roditelja. Muškarci uglavnom majku, a žene oca. To je zato što smo prve naše muško-ženske odnose ostvarili sa roditeljima, pa podsvesno tragamo za takvim šablonom koji nas čini da se osećamo lepo, voljeno i spokojno. Na primer, dame koje su imale prisan i nežan odnos sa ocem, sklone su da biraju starije i zrelije partnere koji će ih na sličan način tretirati, sa ogromnom ljubavlju i poštovanjem. Ukoliko ste, pak, živeli bez jednog od roditelja ili imali nesuglasice sa njim, tu prazninu ćete nastojati da popunite "adekvatnim" partnerom. Ali, takav partner možda uopšte nije adekvatan za vas, možda vam ni po čemu ne odgovara, osim što podseća na nekog od roditelja. Takođe, deca koja su rasla u porodicama gde su se roditelji divno slagali, skloni su da traže partnera nalik njihovim roditeljima, nekoga ko se slično ponaša kao oni ili ima slično mišljenje, karijeru ili navike, jer podsvesno misle da će i oni imati harmoničan odnos. A to je često pogrešan pravac jer moguće je da sa takvom osobom ne možete da uspostavite kvalitetnu vezu. Britanski psiholozi naglašavaju da uvek kada su jedan ili oba roditelja polazna tačka u traženju partnera, postoji velika verovatnoća da završite sa pogrešniim.
VEROVANJE U STEREOTIPE
“Žena bi trebalo da se uda i rodi dete do 30 godine“, "najgore je ostati usedelica", "muškarac koji se nije oženio do 40 je nezreo"... To su sve sterotipi koje nameću društvene norme. Ovakve i slične predrasude samo predstavljaju opterećenje u traganju za srodnom dušom. Ali, problem je što ih nije lako izbaciti "iz sistema" jer smo okruženi njima. Njih čujemo u razgovoru sa prijateljima, roditeljima, vidimo kao poruke u filmovima, reklamama, knjigama... I na osnovu njih stičemo o sebi predstavu kao o gubitniku.
Istraživanja pokazuju da je neudatim ženama najstresniji 30. rođendan, jer ga u glavi doživljavaju kao nekakvu prekretnicu. Kao najpogodniji trenutrak za podvlačenje crte i sabiranje šta se postiglo u životu. A čak i ako je ostvarila zavidnu karijeru, najčešće se oseća neostvareno jer stereotipi nalažu da je dotle već "morala" da se uda i dobije makar jedno dete. I trudeći se da pošto-poto "uspeju u životu", često nesmotreno uleću u brak sa partnerom koji se "zadesio" u tom trenutku u njihovom životu.
A što se tiče muškaraca, prema mišljenju psihologa, njihov ključni rođendan je 40-ti. Posebno je "bolan" za neženjene muškarce jer tada shvataju da im je mladost prošla, a mnogi upadaju i u paničan strah da ne ostare sami. I pod takvom psihološkom tenzijom, skloni su da nepromišljeno uleću u veze i brakove što pre, a to najčešće vodi u pogrešan izbor.
