- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
ZAŠTITA KULTURNE BAŠTINE
Mesto na kome je kuga zaustavljena
Posle 64 godine spomenik „Kipovi”, koji su građani Rume podigli još u 16. veku u znak zahvalnosti što su bili pošteđeni opake bolesti konačno je obnovljen
Foto Milan Janković
Uz magistralni put M21, između opština Irig i Ruma, nalazi se jedinstven spomenik te vrste u Evropi, na mestu gde je zaustavljena kuga, koja je krajem 16. veka desetkovala stanovništvo Iriga i okolnih naselja. Spomen obeležje su podigli građani Rume u znak zahvalnosti što su bili pošteđeni strašne bolesti.
Epidemija kuge je tokom istorije više puta pogađala Evropu,Velika moraja čovečanstva zahvatila je 1795. godine i Srem. Najviše je besnela u Irigu i njegovoj okolini, zbog toga se u literaturi i pominje kao „iriška kuga”.
Kugu su iz Turske u Beograd preneli turski trgovci i vojnici, a odatle su je begunci pred strašnom bolešću proširili na Frušku Goru.
Ova zarazna bolest nastupala je iznenada i kratko potrajala, a obično se završavala smrću. Kod obolelog bi se prvo javila groznica, nesvest i vrtoglavica, a po telu bi iskočile modre ili crne boginje. Bolesnik bi izdržao najviše tri-četiri dana i onda bi preminuo. Nekog efikasnog leka u ono doba protiv kuge nije bilo. Lekari su mogli da učine samo toliko da bolesnicima ublaže bol. Oni kojima je za vreme glavobolje sprečeno izbijanje boginja, obično bi ozdravili.
Ćilimi krivi za epidemiju
Bolest je najpre zahvatila neka mesta blizu Vojne granice, ali je brzo ugašena preduzimanjem energičnih mera koje su primenile austrijske vojne vlasti.
Kugu je u Irig prenela izvesna Anđelija koja je bila na sahrani sestre u Krnješevcima odakle je za uspomenu donela ćilime, a sa njima i kugu. Ubrzo potom se i sama razbolela i umrla, 14. jula 1795. godine (po starom kalendaru), što se smatra zvaničnim početkom epidemije. Ostalo je zabeleženo da je prosjakinja Sara prenela zarazu u Jazak preko svilene marame koju je dobila na daći u Irigu. Ona je maramu prodala za rakiju jednoj ženi, a ova je od te svile napravila deci kapice, pa je za kratko vreme u ovoj kući umrlo 10-12 ukućana. Neradin je zarazio jedan Krnješevčanin koji je tu imao vinograd. Na sličan način kuga se prenela i u ostala naselja iriške opštine, kao i u ostale delove Srema, pa čak i u Vukovar.
Da se kuga ne bi dalje širila, bečka vlada je naredila da se stražama zatvore sva zaražena mesta i blokira celo zaraženo područje. Oko Iriga, Jaska, Kamenice i još nekih mesta bili su iskopani i široki rovovi. Naročito je jaka straža bila na granici rumskog okruga. Ko je pokušao da beži i bio uhvaćen, osuđivan je na smrt.
Sa Peštanskog univerziteta i bečke Vojne akademije upućeno je 15 lekara da se bore protiv zaraze. Ali su stanovnici Srema prema njima bili nepoverljivi, pa su bolesne od njih skrivali i zbog toga ih je mnogo stradalo. Lekari su u izveštaju zapisali da su Irižani ispoljavali retko nežnu ljubav između muževa i supruga, roditelja i dece, koja nije zabeležena kod drugih naroda, u doba ovako teških pomora.
Kuga je u Irigu prestala da hara u februaru 1796. godine. Da bi se naselje očistilo i dezinfikovalo i tako sprečilo dalje širenje ove opake bolesti srušeno je ili spaljeno 400 kuća, od dotadašnjih 912. Prema popisu koji je posle toga izvršen u Sremu je umrlo 3.240 lica, od čega najviše u Irigu. Pre izbijanja kuge ova „fruškogorska prestonica” , imala je više stanovnika nego tadašnji Beograd. Od 4.813 žitelja obolelo je 3.398, umrlo 2.548, a 841 je ozdravilo. Posle kuge se ovo, ekonomski jako i napredno mesto, u čijem ataru je osam manastira, do dana današnjeg nije oporavilo.
Po uzoru na Veneciju
Kada se vidi kako je Irig tragično stradao, postaje sasvim razumljivo da su rumljani imali snažan motiv da se na razne načine zahvale što je njih takva sudbina mimoišla. Spomenik je jedan od tih načina iskazivanja zahvalnosti.
„’Kipovi’su poslednji put renovirani 1937. godine zahvaljujući donaciji rumske porodice Volf. Zub vremena je učinio svoje tako da je rekonstrukcija ovog kulturnoistorijskog spomenika bila neophodna”, kaže Petar Dimitrijević, predsednik „Rotari” kluba Ruma.
– Vrednost radova na restauraciji premašuje dva miliona dinara. Veći deo je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za kulturu,deo opština Irig i Rotari klub Ruma, koji je inicijativu za obnovu Kipova pokrenuo još pre tri godine. U tom periodu su realizovane i neke akcije vezane za nabavku sredstava, kao što su aukcije slika.
– Velike zasluge za obnovu spomenika pripadaju profesoru dr Jovanu Maksimoviću, istaknutom rumskom lekaru i vrsnom poznavaocu istorije medicine. On je imao skice, nacrte čak i fotografije spomenika od pre 50 godina i više. Što je bilo od velike koristi prilikom obnove – naglašava Dimitrijević i dodaje da je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srem obezbedio uslove za obavljanje radova s ciljem da se sačuva prvobitni izgled ovog spomenika koji je podignut 1858. godine, iako neki istoričari govore i o nekoj vrsti obeležja na ovom mestu nakon dve godine od kuge.
– Sve je autentično čak i 800 cigli oko spomenika koje smo uzeli sa starih rušenih kuća. Obnovljeno je sve od temelja do raspeća, figure su rađene ispočetka. Zidovi su od postojanog materijala koji se koristi poslednjih 20 godina za obnovu građevina u Veneciji, ali zato i košta.
Radovi na „Kipovima” započeti su u septembru prošle godine, pre 20 dana su uklonjene skele, a za koji dan će i zvanično biti obeležen završetak radova.
– Svečane litije iz Rume i Iriga, su se pre 215 godina sastale na mestu gde je podignut spomenik i u prisustvu pravoslavnih i katoličkih sveštenikaspomenik je osveštan.Želja nam je da tu tradiciju nastavimo, kaže naš sagovornik napominjući da je tu i granica atara dve opštine, da do centra Rume ima osam, a do Iriga 10 kilometara, što je dug put za litiju ali bi se rešenje našlo.
Slavica Berić
Objavljeno: 08.05.2011.
Izvor: Politika magazin
Mesto na kome je kuga zaustavljena
Posle 64 godine spomenik „Kipovi”, koji su građani Rume podigli još u 16. veku u znak zahvalnosti što su bili pošteđeni opake bolesti konačno je obnovljen
Foto Milan Janković
Uz magistralni put M21, između opština Irig i Ruma, nalazi se jedinstven spomenik te vrste u Evropi, na mestu gde je zaustavljena kuga, koja je krajem 16. veka desetkovala stanovništvo Iriga i okolnih naselja. Spomen obeležje su podigli građani Rume u znak zahvalnosti što su bili pošteđeni strašne bolesti.
Epidemija kuge je tokom istorije više puta pogađala Evropu,Velika moraja čovečanstva zahvatila je 1795. godine i Srem. Najviše je besnela u Irigu i njegovoj okolini, zbog toga se u literaturi i pominje kao „iriška kuga”.
Kugu su iz Turske u Beograd preneli turski trgovci i vojnici, a odatle su je begunci pred strašnom bolešću proširili na Frušku Goru.
Ova zarazna bolest nastupala je iznenada i kratko potrajala, a obično se završavala smrću. Kod obolelog bi se prvo javila groznica, nesvest i vrtoglavica, a po telu bi iskočile modre ili crne boginje. Bolesnik bi izdržao najviše tri-četiri dana i onda bi preminuo. Nekog efikasnog leka u ono doba protiv kuge nije bilo. Lekari su mogli da učine samo toliko da bolesnicima ublaže bol. Oni kojima je za vreme glavobolje sprečeno izbijanje boginja, obično bi ozdravili.
Ćilimi krivi za epidemiju
Bolest je najpre zahvatila neka mesta blizu Vojne granice, ali je brzo ugašena preduzimanjem energičnih mera koje su primenile austrijske vojne vlasti.
Kugu je u Irig prenela izvesna Anđelija koja je bila na sahrani sestre u Krnješevcima odakle je za uspomenu donela ćilime, a sa njima i kugu. Ubrzo potom se i sama razbolela i umrla, 14. jula 1795. godine (po starom kalendaru), što se smatra zvaničnim početkom epidemije. Ostalo je zabeleženo da je prosjakinja Sara prenela zarazu u Jazak preko svilene marame koju je dobila na daći u Irigu. Ona je maramu prodala za rakiju jednoj ženi, a ova je od te svile napravila deci kapice, pa je za kratko vreme u ovoj kući umrlo 10-12 ukućana. Neradin je zarazio jedan Krnješevčanin koji je tu imao vinograd. Na sličan način kuga se prenela i u ostala naselja iriške opštine, kao i u ostale delove Srema, pa čak i u Vukovar.
Da se kuga ne bi dalje širila, bečka vlada je naredila da se stražama zatvore sva zaražena mesta i blokira celo zaraženo područje. Oko Iriga, Jaska, Kamenice i još nekih mesta bili su iskopani i široki rovovi. Naročito je jaka straža bila na granici rumskog okruga. Ko je pokušao da beži i bio uhvaćen, osuđivan je na smrt.
Sa Peštanskog univerziteta i bečke Vojne akademije upućeno je 15 lekara da se bore protiv zaraze. Ali su stanovnici Srema prema njima bili nepoverljivi, pa su bolesne od njih skrivali i zbog toga ih je mnogo stradalo. Lekari su u izveštaju zapisali da su Irižani ispoljavali retko nežnu ljubav između muževa i supruga, roditelja i dece, koja nije zabeležena kod drugih naroda, u doba ovako teških pomora.
Kuga je u Irigu prestala da hara u februaru 1796. godine. Da bi se naselje očistilo i dezinfikovalo i tako sprečilo dalje širenje ove opake bolesti srušeno je ili spaljeno 400 kuća, od dotadašnjih 912. Prema popisu koji je posle toga izvršen u Sremu je umrlo 3.240 lica, od čega najviše u Irigu. Pre izbijanja kuge ova „fruškogorska prestonica” , imala je više stanovnika nego tadašnji Beograd. Od 4.813 žitelja obolelo je 3.398, umrlo 2.548, a 841 je ozdravilo. Posle kuge se ovo, ekonomski jako i napredno mesto, u čijem ataru je osam manastira, do dana današnjeg nije oporavilo.
Po uzoru na Veneciju
Kada se vidi kako je Irig tragično stradao, postaje sasvim razumljivo da su rumljani imali snažan motiv da se na razne načine zahvale što je njih takva sudbina mimoišla. Spomenik je jedan od tih načina iskazivanja zahvalnosti.
„’Kipovi’su poslednji put renovirani 1937. godine zahvaljujući donaciji rumske porodice Volf. Zub vremena je učinio svoje tako da je rekonstrukcija ovog kulturnoistorijskog spomenika bila neophodna”, kaže Petar Dimitrijević, predsednik „Rotari” kluba Ruma.
– Vrednost radova na restauraciji premašuje dva miliona dinara. Veći deo je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za kulturu,deo opština Irig i Rotari klub Ruma, koji je inicijativu za obnovu Kipova pokrenuo još pre tri godine. U tom periodu su realizovane i neke akcije vezane za nabavku sredstava, kao što su aukcije slika.
– Velike zasluge za obnovu spomenika pripadaju profesoru dr Jovanu Maksimoviću, istaknutom rumskom lekaru i vrsnom poznavaocu istorije medicine. On je imao skice, nacrte čak i fotografije spomenika od pre 50 godina i više. Što je bilo od velike koristi prilikom obnove – naglašava Dimitrijević i dodaje da je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srem obezbedio uslove za obavljanje radova s ciljem da se sačuva prvobitni izgled ovog spomenika koji je podignut 1858. godine, iako neki istoričari govore i o nekoj vrsti obeležja na ovom mestu nakon dve godine od kuge.
– Sve je autentično čak i 800 cigli oko spomenika koje smo uzeli sa starih rušenih kuća. Obnovljeno je sve od temelja do raspeća, figure su rađene ispočetka. Zidovi su od postojanog materijala koji se koristi poslednjih 20 godina za obnovu građevina u Veneciji, ali zato i košta.
Radovi na „Kipovima” započeti su u septembru prošle godine, pre 20 dana su uklonjene skele, a za koji dan će i zvanično biti obeležen završetak radova.
– Svečane litije iz Rume i Iriga, su se pre 215 godina sastale na mestu gde je podignut spomenik i u prisustvu pravoslavnih i katoličkih sveštenikaspomenik je osveštan.Želja nam je da tu tradiciju nastavimo, kaže naš sagovornik napominjući da je tu i granica atara dve opštine, da do centra Rume ima osam, a do Iriga 10 kilometara, što je dug put za litiju ali bi se rešenje našlo.
Slavica Berić
Objavljeno: 08.05.2011.
Izvor: Politika magazin