Zaštićeno bilje

[Nostradamus]

Žuta lincura (Gentiana lutea)


Žuta lincura - Gentiana lutea

Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je rizom kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.
Pripada familiji lincura (Gentianaceae) u koju pored žute spada više vrsta lincura i sve su zaštićene. U II veku pre n. e. ilirski vladar Gencij je lincuru preporučivao kao lek protiv kuge i trajno po tome ostao zapamćen kroz ime ove biljke. Žuta boja cveta objašnjena je lat. luteus=žut.

 

[Nostradamus]

Pančićeva omorika (Picea omorika)


Pančićeva omorika - Picea omorika

U ovoj grupi zaštićenih biljaka ovo je jedina biljka koja nije skrivenosemenica. Pripada razdelu golosemenica (Gymnospermae), a među njima četinarima (f. Pinaceae). Raste samoniklo samo u kanjonu Drine i na planini Tari. Zaštićena je vrsta jer je ostatak biljnog sveta davne prošlosti; preživela je ledeno doba samo na ovom malom području. Tako je ova čudnovata biljka, što bi rekli biolozi, endemit i relikt.
Josif Pančić, naš čuveni biolog, je omoriku otkrio 1875. g. na Tari. Retka je i po svom imenu koje je kombinacija latinskog i srpskog: picea od lat. pix=smola i omorika (srpski naziv za vrstu smreke).

 

[Nostradamus]

Runolist (Leontopodium alpinum)



Runolist - Leontopodium alpinum

Runolist je veoma retka i zaštićena biljka ne samo kod nas već i u čitavoj Evropi. Može se naći samo na veoma nepristupačnim, kamenitim, planinskim liticama (otuda ime alpinus=planinski) pa je često njeno branje dovodilo do stradanja planinara. Kod nas se može naći samo na Kopaoniku i Mučnju.
Pripada familiji glavočika (Asteraceae) sa vrlo uočljivom i karakterističnom cvasti koja je glavno obeležje ove biljke. Cvast izgledom podseća na šapu pa otuda i ime biljke (gr. leon=lav i podion=nožica).

 

[Nostradamus]

Sasa velika (Pulsatilla grandis)


Sasa velika - Pulsatilla grandis

U martu i aprilu, kada velika sasa cveta, livade Deliblatske peščare i Fruške gore su prošarane ovim prelepim cvetovima. Privučeni tom lepotom izletnici je neštedimice beru i time dovode do njenog proređivanja.
Pripada familiji ljutica (Ranunculaceae).

 

[Nostradamus]

Srpska ramonda (Rhamondia serbica)

Srpska ramonda - Rhamondia serbica

Još jedan srpski endemit, biljka koja je opstala jedino u Srbiji za vreme ledenog doba, što uostalom i govori samo njeno ime. Ime roda ove biljke dato je u čast francuskog botaničara L. F. Ramonda. Pripadnik je familije ramondije (Gesneriaceae).
Može se naći u okolini Zlotske pećine, Sićevackoj klisuri i drugim krečnjackim masivima pored Srbije još i u Grckoj, Bugarskoj i Albaniji.

 

[Nostradamus]

Stepski božur (Paeonia tenuifolia)


Stepski božur - Paeonia tenuifolia

Prelepi, upadljivo crveni cvetovi su ukras ne samo ove biljke već i suvih, peskovitih staništa Deliblatske peščare. Istovremeno su i razlog ugrožavanja njenog opstanka. Po ko zna koji put isti razlog ugrožavanja opstanka i po ko zna koji put biljka iz porodice ljutića!
Lekovitost ove biljke poznata je od davnina tako da i njeno ime odatle vodi poreklo. Po Homeru lekar bogova zvao se Paian koji je izlečio Plutona biljkom nazvanom Paonia. Tanki, nežni listovi objašnjeni su u latinskom imenu vrste - tenuifolius = tankolistan

 

[Nostradamus]

Zlatni, divlji ljiljan (Lilium martagon)


Zlatni, divlji ljiljan - Lilium martagon

Veoma retka vrsta i veoma lepog cveta, pripadnik familije ljiljana (Liliaceae). Raste u vlažnim bukovim i bukovo-grabovim šumama i šikarama. Lukovice ove biljke u svežem ili sušenom obliku se u nekim evropskim zemljama koriste za jelo. Cvetovi su specifičnog mirisa koji se pojačava uveče i noću.
Nežni cvetovi opisani su u samom imenu (gr. leiros= nežan), kao i lukovica koja je zlatno žute boje (martagon=zlatna lukovica).

 

[Nostradamus]

Molika (Pinus peuce)


Molika (Pinus peuce)

Zimzeleno drvo visoko 40-50 m koje može da doživi starost 200-300 godina, što uopšte nije retkost medu cetinarima pogotovo kada se radi o familiji borova (Pinaceae).
Ostatak je flore cak iz tercijera (relikt) i endemit centralnog dela Balkana. Cetine (iglicasti listovi) su sivozeleni, nežni i grupisani su po pet u jednom rukavcu.
Rod pinus je naziv dobio prema smoli koju sadrži (lat. pix= smola), a naziv vrste po gr. peuke = smrca.

 

[Nostradamus]

Munika (Pinus heldreichii)

Endemit balkanskog poluostrva kao i njegov srodnik molika. Naseljava mesta na planini gde je klima najsurovija. Zbog toga je i 'obučen u pancir', odnosno kod starijih predstavnika kora je ispucala tako da gradi mnogougaone pločice koje imaju izgled pancira.
Stablo može dostićæi visinu od 30 m, a debljinu 1 m u prečniku i ka dnu je često sabljasto savijeno. Četine su tamnozelene, krute i grupisane na vrhu grančica.
Munika je pocčastvovana imenom grčkog botaničara T. Heldreich - a (1822-1907).

 

[Nostradamus]

Bor krivulj (Pinus mugo)

Bor krivulj - Pinus mugo

Za razliku od ostalih svojih srodnika korenov sistem ovog bora je sa brojnim bocnim korenovima koji se zrakasto šire zauzimajuci površinu i do 10 m. Zahvaljujuci tome ova biljka je od izuzetnog znacaja za sprecavanje erozije zemljišta pogotovo u nižim predelima kada krenu bujice i snežene lavine.
Visina i izgled ovog bora može jako da varira: od poleglog žbuna (što je najcešce) do drveta visine 10 m. Grane su jako guste i povijene su na gore u vidu sablje. Cetine su sakupljene po dve u kožnom, belom rukavcu i ostaju na granama od 5 - 10 godina.
Naziv mugo potice od narodnog naziva 'mughus' kao se ovaj bor naziva u Alpima.