Šta je novo?

Zaraženi HIV-om: Mrtvi i pre smrti

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Zaraženi HIV-om: Mrtvi i pre smrti

Novosti


Za više od 1.600 ljudi u Srbiji koliko ih je zvanično zaraženo HIV virusom , život je pravi pakao. Procene da ima oko 6.000 inficiranih. Žive duže i od 15 godina



ŽIVOT HIV pozitivnih ljudi u našoj zemlji izuzetno je težak. Za mnoge od njih i pravi pakao! Socijalna smrt stigne ih pre biološke.

U Srbiji danas, prema zvaničnim podacima, oko 1.600 ljudi je zaraženo HIV. Poslednjih 25 godina od side je preminulo 1.100 osoba. To, međutim, nisu stvarne brojke, jer procene govore da ovaj virus ima mnogo više ljudi - čak i do 6.000 inficiranih.

- Period inkubacije može da bude od sedam do 12 godina i ne zna se tačan broj osoba koje žive sa HIV - priča prof. dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. - Ova bolest predstavlja epidemiloški, ekonomski, socijalni i etički problem. U svetu oko 60 miliona ljudi ima HIV, od kojih je 23 miliona već umrlo. Većina i ne zna da je inficirana. A kod pacijenta zaraženost nije ista u svakom trenutku.

Srbija, inače, spada u kategoriju zemalja gde je najčešći put prenosa bolesti seksualni odnos. Otkrivanje bolesti u ranoj fazi od izuzetnog značaja je za tok lečenje. Kod nas, međutim, većina na Kliniku stigne tek kad se jave komplikacije.

- U početku je prosek preživljavanja osoba sa HIV bio 12 meseci - objašnjava prof. dr Delić. - Poslednjih godina primenjuje se kombinovana terapija, pa različiti lekovi deluju na organizam. Uz pomoć njih, imuni sistem se oporavlja. Sada imamo pacijente koji već 15 godina žive sa HIV. Neke procene ukazuju da bi uz ove lekove bolesnik mogao da živi i do 50 godina. Jednostavno, dovedeno je do toga da HIV postane hronična infekcija. Samim tim, znatno je poboljšan kvalitet života.

Na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nalazi se 14 lekova za lečenje zaraženih HIV i obolelih od side. Godinama nijedan novi lek nije uveden.

- Nedostaju nam još nekih pet medikamenata koji bi bili novi za nas, ali ne i za svet - ističe prof. dr Delić. - Oni bi naročito bili bitni za skoro 10 odsto pacijenata koji razviju rezistenciju na postojeće lekove. KOd nas se trenutno leči 850 bolesnika, a za njih 100 bi bila potrebna nova terapija. Nestašica je i PSR testova, kojima se određuje rezistencija virusa na pojedini lek, određuje imuni status bolesnika, koncentracija virusa u krvi i stepen razmnožavanja.

Samo prošle godine u ambulanti za AIDS urađeno je 8.176 pregleda. Na lečenju je bilo 145 bolesnika, od kojih je 14 umrlo. Stručnjaci objašnjavaju da je smrtnost nekada bila mnogo veća.

I dok se nekada HIV dovodio u vezu samo sa narkomanima i homoseksualcima, već odavno je poznato da niko nije pošteđen.

- Imali smo pacijente koji imaju više od 80 godina - priča prof. dr Delić. - Zaražene, od profesora, pa do žene sa Šar planine. Njoj je, recimo, HIV preneo suprug koji je radio u inostranstvu. Ima i dece. Jednostavno, niko nije bezbedan. I nema rizičnih grupa, i rizičnog ponašanja. Najgore od svega je što ima lekara koji neće da pregledaju pacijente sa HIV. Na svu sreću, imamo doktore sa kojima sarađujemo i onda upućujemo pacijente kod njih.

Šesto odeljenje Klinike za infektivne i tropske bolesti ubedljivo ima najmanje poseta. Većina pacijenata diskriminisana je od porodice i prijatelja. Pozitivan nalaz krvi raskida sve kontakte - kumovske, bratske, rođačke...

- Volimo, nažalost, da budemo sudije - zaključuje prof. dr Delić.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

ISPOVEST: ŽIVIM NA SILU


rep-sida-MALAAAA.jpg


SRUŠILI su se svi moji snovi. Teško je naći sebe u ovakvom društvu. Sada živim na silu.

Gotovo drhtavim glasom, sitnih očiju i prikrivenog osmeha, ovako počinje svoju priču V. T. (56) iz Beograda. Pozitivna je na HIV već 12 godina, a virus joj je preneo partner s kojim je tada bila. Nikad ga nije krivila. Samo sebe. A onda je shvatila da od toga nema koristi.

- On je kasnije otkrio da ima virus - kaže V. T., dok sedi na raspadnutom krevetu Odeljenja za HIV u KCS. - Lečimo se sada zajedno ovde, ali smo prekinuli svaki kontakt. Kad on dođe, ja odem u drugu prostoriju. Ne želim da ga vidim.

V. T. je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i imala je svet pod nogama. Privatnu firmu u vlasništvu, dobar posao i putovanja bilo je sve što je u to vreme želela. A onda se preko noći sve promenilo.

- Otekle su mi sve limfne žlezde - kaže V. T. - Uradili su sva ispitivanja. Vadili koštanu srž. I tek na kraju me testirali i na HIV. Rezultat je bio pozitivan.

Kaže, nikad neće zaboraviti taj trenutak. A onda, jedva čujno, dodaje:

- Mislila sam da se neću oporaviti i da ću umreti - objašnjava V. T. - To je za mene bilo teško psihičko stanje, jer nije lako čoveku da se nosi sa ovom bolešću. Da nisu lekari tako divni prema nama, pola ljudi ovde bi se ubilo. Prvih šest godina imala sam teške psihičke krize. Danas je drugačije. Trudim se da razmišljam kako postoje i gore stvari.

Nema decu. Nikad se nije udavala. O tome nije sanjala. Ali je želela da stalno radi i da putuje. Toga više nema.

- Sada sam u penziji i gajim cveće - tužno objašnjava V. T. - Vreme provodim na internetu. Nekad mi je kompjuter bio sredstvo za rad, a sada samo za zabavu. Teško se mirim s time. Nemam potrebu da pričam o svojoj bolesti. Znaju samo moje sestre i brat. A zahvaljujući divnim ljudima u bolnici, meni ostaje samo da se borim.

PRAVA RUINA

Koliko samo saznanje da je HIV pozitivan uništi čoveka, izgled Klinike za infektivne i tropske bolesti može samo da ga dokrajči! Sobe u kojima leže pacijenti prave su ruine. Ogoljeni i razvaljeni zidovi, dotrajali prozori i mračni hodnici samo su deo prizora Odeljenja gde se leče zaraženi HIV. Zgrada ima više od 90 godina, pa ovakvo stanje i ne začuđuje mnogo.
 
Top