zar nije pakao "namesten" nekima

[JokerMMA]

po hriscanskom verovanju nevernici ce zavrsiti u paklu, kao i ljudi koji slave druge bogove, ali bog je morao da zna da ce se mnogi ljudi roditi u delovima sveta gde se ne slavi ta vera, kao i u delovima gde za tu veru nisu ni culi, zar to ne znaci da nekima je bukvalno namesten pakao od rodjenja, oni ce goreti zauvek jer su se rodili na pogresnom mestu, jel gresim?

 

[infamous111]

kad su umirali indijanci ili maje i te civilizacije, po ovim religiskim fanaticima verovatno im je bog rekao znate niste imali "srece" da vam hriscani dodju mnogo ranije da vam siluju zene (i tako stvore latino ljude) i da vas maltretiraju i razapinju i pale pa zbog toga idete u pakao, to su sve gluposti i glupe price

 

[JokerMMA]

i jos nesto, svi govore kako je isus razapet za nase grehe i tako dalje, ja licno mislim da i nije bila neka posebna zrtva, u to vreme mnogo ljudi je zavrsavalo na krstu sa ekserima u rukama i nogama, ali hrist je znao da ce da se vrati posle 3 dana i da bude desna ruka boga zauvek posle toga, tako da nije isto kao kad neko da svoj zivot za nekoga i stvarno rizikujes

 

[infamous111]

pa vise su propatili oni sto su ih ovi religiski fanatici nazivali jereticima i mucili do besvesti i potom spaljivali zive na krstu, isusa nisu spoalili a ovi su jos spaljeni

 

[Milan M 2012]

po hriscanskom verovanju nevernici ce zavrsiti u paklu, kao i ljudi koji slave druge bogove, ali bog je morao da zna da ce se mnogi ljudi roditi u delovima sveta gde se ne slavi ta vera, kao i u delovima gde za tu veru nisu ni culi, zar to ne znaci da nekima je bukvalno namesten pakao od rodjenja, oni ce goreti zauvek jer su se rodili na pogresnom mestu, jel gresim?

Plan spasenja, prirodno, obuhvata celo čovečanstvo, i to tako što postoje različiti nivoi suđenja, od kojih je prvi i osnovni - savest:

2:11 Jer Bog ne gleda ko je ko.
2:12 Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i izginuti; i koji u zakonu sagrešiše, po zakonu će se osuditi
2:13 (Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore;
2:14 Jer kad neznabošci ne imajući zakona sami od sebe čine šta je po zakonu, oni zakona ne imajući sami su sebi zakon:
2:15 Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli među sobom tuže se ili pravdaju)

i jos nesto, svi govore kako je isus razapet za nase grehe i tako dalje, ja licno mislim da i nije bila neka posebna zrtva, u to vreme mnogo ljudi je zavrsavalo na krstu sa ekserima u rukama i nogama, ali hrist je znao da ce da se vrati posle 3 dana i da bude desna ruka boga zauvek posle toga, tako da nije isto kao kad neko da svoj zivot za nekoga i stvarno rizikujes

Hristova žrtva - neko je morao da umre​

Žrtva Veličanstva Neba za spas izgubljenog sveta - o kojoj govori Sveto Pismo, ma šta o Njoj mislili protivnici Hrišćanstva, kao i neupućeni, koji su znanja o Božjoj Reči crpeli samo iz pristrasnih i pogrešnih izvora - centralni je događaj u povesti ne samo ovog našeg malog sveta - sićušne tačke u beskrajnim prostranstvima neba, već i celog Svemira, čiji nepali svetovi, u kojima je greh nepoznat, sa posebnom pažnjom prate ispunjavanje veličanstvenog Plana spasenja, zasnovanog na Utelovljenju, savršenom životu, smrti i vaskrsenju Samog Cara Svemira - Gospoda Isusa Hrista, jer je za prestup Božjeg Zakona - Deset svetih Zapovesti, neko morao da umre. “Jer je plata za greh smrt, a dar Božji život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.” (Rimljanima 6,23) “Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju, i opravdaće se za badava, blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista.” (Rimljanima 3,23.24)

Nažalost, žrtva koju je Spasitelj položio za grehe sveta je oduvek izazivala i uporno protivljenje onih kojima je greh miliji od Njegovih Zapovesti, datih radi dobra i harmonije svih svetova, zbog čega je ovaj veličanstveni događaj postajao predmet otvorenog prezira i izrugivanja. Tvrdnja da je žrtva osnov paganskih religija, jedna je od osnovnih primedaba na račun Hristove nauke jer je, kako pobornici neistine vole da naglašavaju, žrtvovanje nehuman čin i samim tim dokaz da nijedna religija koja je zasnovana na njemu ne može biti Božanska. Međutim, kada znamo da je Hristos položio život za grehe celog sveta, da bi svi koji dođu u pokajanje mogli da žive večnim životom, tada Svetlost spasenja blista puninom svog veličanstvenog sjaja. “Jer Bog Koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista.” (2. Korinćanima 4,6) “Jer Bog beše u Hristu i svet pomiri sa Sobom.” (2. Korinćanima 5,19)

Najjasniji izražaj svrsishodnosti Hristove žrtve, na slavu Njegovom svetom imenu, izašao je upravo iz usta jednog od Njegovih najvećih neprijatelja, svešteničkog poglavara Kajafe, koji je - hoteći da kaže kako će, navodno, Hristova nauka postati uzrok nacionalnoj propasti - izjavio: “Vi ne znate ništa, i ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, nego li da sav narod propadne.” (Jovan 11,49.50)

Ima i onih koji, sledeći ljudsku logiku, smatraju da je Hristova žrtva nepotrebna jer je Bog, navodno, mogao da samo oprosti grehe. Istina je, međutim, da važnost Božjeg Zakona, kojim je određena smrt prestupnicima, u tom slučaju nikada ne bi bila shvaćena u meri koja bi za sva vremena obezbedila savršenu harmoniju Svemira. Zato je - Hristovim Utelovljenjem, savršenim držanjem Božjeg Zakona, koje se pripisuje svim pokajanim grešnicima (što je uslov oproštenja greha jer se moraju i mogu otkupiti samo bezgrešnom poslušnošću Spasitelja), i na kraju i Njegovom smrću, kojom je zadovoljen zahtev pravde - ispunjen, i ispunjava se veličanstveni Plan spasenja.


Referenca:

http://samobiblija.blogspot.com/p/spasenje.html

...u to vreme mnogo ljudi je zavrsavalo na krstu sa ekserima u rukama i nogama, ali hrist je znao da ce da se vrati posle 3 dana i da bude desna ruka boga zauvek posle toga, tako da nije isto kao kad neko da svoj zivot za nekoga i stvarno rizikujes

“Jer nemamo Poglavara svešteničkog Koji ne može postradati sa našim slabostima, nego Koji je u svačemu iskušan kao i mi, OSIM GREHA.” (Jevrejima 4,15)

Ovo, dakle, znači da je - budući potreba jednakih našim, bio Iskušan u svemu u čemu se i mi iskušavamo, što, dalje, znači da je, sa psihofizičkim snagama jednakim našim, bio Iskušan gladovanjem, žeđu, smrzavanjem, umorom, bolom, itd - ukratko, svim fizičkim i duševnim patnjama, usled čega je mogao da padne u bilo koji greh (nemir, neverstvo, obeshrabrenje, nemilost, sebičnost, itd), s tim što su Njegova iskušenja bila srazmerna snazi Njegovog karaktera.

Osim toga, On je, kao što znamo, veliku borbu protiv zla vodio i pod teretom iskušenja da Svoje Božanske sile, prilikom iskušavanja, upotrebi u Sopstvenu korist, pri čemu je imao i druga iskušenja koja mi nemamo, jer je kao Stvoritelj, isključivo našim snagama (sjedinjenim sa silom koju je, kao i mi, primao isključivo od Oca), morao da se suoči sa strašnim duševnim patnjama usled odbacivanja od onih koje je stvorio, za koje je položio i sam život.

Nešto od veličine samo ovog iskušenja, kojem niko nije niti može biti izložen u punini, iskusio je Isak, naš patrijarh, kada je njegov i otac Starog i Novog Izraela, Avram, bio pozvan da sopstvenom rukom oduzme život onome kome bi ga, da je mogao, daleko radije dao (Isak je, dakle, kao što je poznato, zbog spremnosti da i pored vernosti bude prinesen na žrtvu, bio Hristova predslika).

Stoga možemo, sa punim pravom, reći da je objektivna prednost, koju je Gospod stekao neprimanjem i sklonosti pale ljudske prirode, i više nego anulirana ovim iskušenjima, od kojih je, opet, nesagledivo veće iskušenje odbacivanja Njega – PRAVEDNIKA – i od Samog Boga, Koji Ga je, jer je nas radi bio “Učinjen grehom” (2. Korinćanima 5,21), prirodno ostavio!!!

“I u devetom satu povika Isus glasno govoreći... BOŽE MOJ! BOŽE MOJ! ZAŠTO SI ME OSTAVIO?”(Marko 15,34)

TO je, dakle, ta više nego gorka čaša, za koju se naš Divni, Dobri i Silni Gospod molio da Ga, AKO je moguće, mimoiđe!

Kao što znamo, On je, kao naša Zamena, morao da umre drugom smrću (Otkrivenje 20,6.14) – smrću kojom će umreti Sotona i svi nepokajani grešnici iz svih vremena, pošto će, u drugom vaskrsenju (vaskrsenju za nepokajane grešnike), stati pred Sveti Božji Sud (Otkrivenje 20,4-6.12-15).

Iz ove smrti, naravno, nema povratka; On je, pak, Vraćen jer Sam nije zgrešio, a ako ko, može biti, smatra da samim tim što je Vaskrsnuo nije i zaista umro drugom smrću, odgovor Biblije je da je nakon dokazane spremnosti da nas radi umre drugom smrću (dakle - zauvek!!), osuda greha, koju Sam nije zaslužio, OTKUPLJENA Veličanstvenom pobedom u svim iskušenjima (posebno u navedenim, koja niko nije niti može iskusiti), ČIME je stečen uslov da se osuda (a sa njom i kazna) prenese na onoga koji ju je zaslužio, koga je, u završnoj fazi očišćenja zemaljskog Svetilišta, predstavljao jarac “za Azazela” (Sotonu), na koga je prvosveštenik, kao predslika Velikog Prvosveštenika, simboličnim obredom prenosio osudu svih grehova spasenih (koje su pokajanjem položili na Hrista), usled čega je žrtva izagnavana u pustinju, gde bi, konačno, kao predslika začetnika greha, i preminula (3. Mojsijeva 16).

Pitanje koje takođe zahteva rasvetljenje, budući da Gospod nije umro zauvek, jeste pitanje specifičnosti druge smrti, kojom je, nesumnjivo, morao da umre. Jedini moguć odgovor jeste da je On - kada se Očeva Prisutnost odvajala od Njega, upravo da bi dokazao spremnost da umre večnom smrću - bio Lišen saznanja da će kao Pobednik nad grehom, biti i Pobednik smrti!Dakle, sigurnost Plana spasenja obezbeđena je činjenicom da je - i pored oslobođenja od okova druge (i večne) smrti, lišavanjem (tokom poslednjih iskušenja), saznanja da će zbog Sopstvene pravednosti ipak biti Vraćen u život – bio, po ovom pitanju, Iskušan u punini, što, suštinski (koliko dugo je bio mrtav je, dakle, nebitno), i jeste zahtev Plana spasenja, koji, ovakvim rešenjem ovog - višestrukog problema juridičke (zakonsko-sudske) prirode, čini posebno svedočanstvo o Božjem neizmernom Veličanstvu.

Stoga, kao što Pismo i razum jasno govore, zaključujemo da se naš Dobri, Divni, i Silni Gospod (Koji je učio da se ne bojimo onih koji mogu da ubiju telo), nije molio da Ga mimoiđu uobičajena iskušenja, niti je bio u strahu, slabosti, ili nekakvoj, kako i ..... ovde reče, borbi protiv Svoga Ja (pri čemu podrazumeva da je Gospod, navodno, imao izvesnu sklonost grehu), već se, sasvim prirodno, molio da Njega - Koji nije okusio greh, AKO je moguće*, mimoiđe čaša odvajanja od bezgranične ljubavi Onoga Koji je, od večnih vremena, u svemu Jedno sa Njim!

(* verovatno ne po cenu odustajanja od Plana spasenja, već po hipotetičkoj mogućnosti da se u njegovom ostvarenju izbegne nezasluženo i večno odvajanje od Oca, koja se, kao što smo videli, i pored činjenice da On, kao Otkupitelj, nije smeo da je vidi, ipak našla!)

Takva molitva je, dakle, prirodan izraz neizmerne agonije - vapaj za večnom ljubavlju i životom, kojih se nas radi dobrovoljno odrekao...

“Bože, Bože moj, zašto si me ostavio,
udaljivši se od spasenja mojega, od reči vike moje?”
“Koji me vide, svi mi se rugaju,
razvaljuju usta, mašu glavom, i govore:
oslonio se na Gospoda, neka mu pomože,
neka ga izbavi ako ga miluje.”
“Ali Ti, Gospode, ne udaljuj se, Silo moja...”
Psalam 22,1.7.8.19.


Ovo je, dakle, bio izvod iz teme "Bože Moj, Bože Moj, zašto Si Me ostavio?".

Referenca:

http://toadventpeople.blogspot.com/2012/08/boze-moj-boze-moj-zasto-si-me-ostavio.html

 

[JokerMMA]

ozbiljno me iznerviras kad stavis tako dugacak post u kojem ne objasnis nista, opet stoji da je mnogo ljudi umrlo i gorim mukama od njega bez znanja da ce biti bogovi posle, i hoces da kazes da musliman koji mrzi hrista moze da zavrsi u raju?

 

[Milan M 2012]

Nije toliko važna težina Hristovih patnji koliko činjenica da je umro za nas, i to je sve što bih rekao na ovu temu, uz primedbu da najverovatnije nisi pročitao drugu temu jer je u njoj napisano da je Hristos, upravo da bi dokazao spremnost da umre zauvek, u samim završnim iskušenjima bio, od strane Nebeskog Oca (kao, funkcionalno, Prve Ličnosti Božanstva) bio Lišen saznanja da će, kako sam napisao, "...kao Pobednik nad grehom biti i Pobednik smrti".

Pozdrav

 

[JokerMMA]

to mi je malo cudno jer kroz ceo novi zavet vise puta hrist spominje da ce da se vrati za tacno posle 3 dana od raspeca

 

[Nelsim]

po hriscanskom verovanju nevernici ce zavrsiti u paklu, kao i ljudi koji slave druge bogove, ali bog je morao da zna da ce se mnogi ljudi roditi u delovima sveta gde se ne slavi ta vera, kao i u delovima gde za tu veru nisu ni culi, zar to ne znaci da nekima je bukvalno namesten pakao od rodjenja, oni ce goreti zauvek jer su se rodili na pogresnom mestu, jel gresim?

Naravno da gresis, evo ti primer Jova i samog Avrama, njih dvojica nisu znali za Boga, ali u sebi oseduju moralni zakon(glas Boziji).Svako ko postuje taj moralni zakon(glas boziji tj. savest) Bog ga vodi ka pravoj veri i ka sjedinjenju sa Njim.Jov je bio moralan covek on nije bio jevrej niti je za njih znao, ali je bio moralan i Bog mu se otkrio na nama nepoznat nacin i uveo ga u pravu veru.