UPOZNAJ SEBE I SPOZNAO SI KOSMOS, JER TI SI DEO VASIONE; ONA JE OKO TEBE I U TEBI!!!!
Da li ste ikada razmišljalI o sebi kao makrokosmosu? Da li ste ikada razmišljali kako funkcioniše Vaš organiizam i zašto baš tako funcioniše? Verovatno niste. Obično se o naša razmišljanja o nama samima vezuju za podatke koje nalazimo u lekarskim izveštajima o bolestima od kojih boluljemo ili mislimo da bolujemo, podatke pročitane u raznim časoposima, dobijene gledanjem emisija iz popularne medicine na televiziji,podatke dobijene na interneru.
Kada hoćete da saznate nešto o građi čoveka nailazite na različite termine,često veoma složene i nerazumne, koje govore o hemijskom sastavu pojedinih delova tkiva ii ćelija. Takođe mogu da govore i o hemijskim reakcijama koje objašnjavaju funkciju ćelije i sastavu tkiva i organa. Najčešće su to nazivi složenih, organskih hemijskih jedinjenja ili reakcija.
Kada hoćete da saznate kako funkcioniše naš, ili, Vaš organizam nailazite na pojmove negativna povratna sprega, pozitivna povratna sprega, ascedentna kontrola, desecentna kontrola i masu sličnih termina koji Vam ništa ne znače.
Kako funkcioniše naš organizam nepoznanica je samo običnim ljudima već i dobrom broju lekara. Kad ovo kažem ne mislim ne složene biohemijske reakcije malopre pomenute, anatomiju i sastave i reakcijke u ćrliji koji su deo programa svih medidcinskih fakulteta već na na to šta je suštinski razlog da naš organizam o određenom momentu reaguje na baš takav način. Zašto i kako dolazi do pojave bolesti?
A ŠTA JE USTVARI ČOVEK? OD ČEGA JE SASTAVLJEN? Ima li istine u onoj bibliskoj da iz praha nastajemo i u prah se vraćamo?
Za većinu čovek je sklop mišića kostiju tetiva, jednom rečju sklop tkiva i organa koji funkcioniše kao jedna harmoničn celina i predstavlja evolutivno najrazvijeniji oblik života; svakoga dana on radi, jede, spava, bacvi se fizičkim, intelektualnim i drugim aktivnostima. Prtolazi kroz prirodne cikluse rađanja, odrastanja, starenja i smrti
PITAM SE: JESMO LI SVESNI KAKO ČOVEK FUKCIONIŠE KAO MAKROKOMIČKO BIĆE? ŠTA SE U TOKU JEDNOG DANA DOGODI U LJUDSKOM TELU, KOLIKI JE OBIM TIH DOGAĐANJA U TOKU SAMO JEDNOG DANA.
Ovaj bolg je pokušaj da ukažem na to kako je priroda sa veoma malo materijala napravila veoma složenuu mašinu, kao i na prvi pogled, neverovatne stvari koje se samo u toku jednog dana događaju u našem organizmu.
Ali da krenemo redom.
Kompletno ljudsko telo, ,u hemiskom smislu, čine samo nekoliko elementa prikazanih u tabeli
[TABLE="class: small"]
[TR]
[TD]Кiseonik
[/TD]
[TD] 65% [/TD]
[TD="width: 10%"][/TD]
[TD] Сумпор [/TD]
[TD] 0.3 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Ugljenik
[/TD]
[TD] 18.5 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Натријум [/TD]
[TD] 0.2 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Vodonik
[/TD]
[TD] 9.5 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Хлор [/TD]
[TD] 0.2 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Azot
[/TD]
[TD] 3.2 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Магнезијум [/TD]
[TD] 0.1
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] Cаlcijum
[/TD]
[TD] 1.5 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Јод [/TD]
[TD] 0.1 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Fosfor
[/TD]
[TD] 1.0 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Гвожђе [/TD]
[TD] 0.1 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] Каlijum
[/TD]
[TD] 0.4 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Све остало [/TD]
[TD] 0.1
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prosečna osoba od 70 kg ima 40 kg vode, 18 kg belančevina 8 kg masti i 4 kg soli i oslaih materija. Vodu čine, naravno, vodonik i kisonik - dva gasa, masti ugljenik vodonik i kiseonik, belančevine ugljenik vodoonik kiseonik nešto azota sumpora i fosfora.
U telu ima 43 kg kiseonika koji se i uglavnom se nalazi se nalazi u vodi koja čini skoro 70 % njegove mase. Kiseonik je takođe sastavni deo svih belančevina, nukleninskih kiselina šećera i masti. Ugljenika u telu prosečnog čoveka ima 16 kg i uglavnom sa kiseonikom i vodonikom, koga ima 7 kg, pravi šećere i masti. U belančivinama se pored i kisenika i ugljnika nalaze i azot koga ima 1.8 kg, fosfor sa 780 grama i sumpor sa 140 grama. Kalcijuma u organizmu ima 1.0kg a kalijuma 140 grama, hlora 95 grama, magnezijuma 19 gr, gvožđa 4.2grama.
Interesantno je da ukupna cena elemenata iz koga je sastavljeno ljudsko telo ne prelazi deset dolara.
Da li ste ikada razmišljalI o sebi kao makrokosmosu? Da li ste ikada razmišljali kako funkcioniše Vaš organiizam i zašto baš tako funcioniše? Verovatno niste. Obično se o naša razmišljanja o nama samima vezuju za podatke koje nalazimo u lekarskim izveštajima o bolestima od kojih boluljemo ili mislimo da bolujemo, podatke pročitane u raznim časoposima, dobijene gledanjem emisija iz popularne medicine na televiziji,podatke dobijene na interneru.
Kada hoćete da saznate nešto o građi čoveka nailazite na različite termine,često veoma složene i nerazumne, koje govore o hemijskom sastavu pojedinih delova tkiva ii ćelija. Takođe mogu da govore i o hemijskim reakcijama koje objašnjavaju funkciju ćelije i sastavu tkiva i organa. Najčešće su to nazivi složenih, organskih hemijskih jedinjenja ili reakcija.
Kada hoćete da saznate kako funkcioniše naš, ili, Vaš organizam nailazite na pojmove negativna povratna sprega, pozitivna povratna sprega, ascedentna kontrola, desecentna kontrola i masu sličnih termina koji Vam ništa ne znače.
Kako funkcioniše naš organizam nepoznanica je samo običnim ljudima već i dobrom broju lekara. Kad ovo kažem ne mislim ne složene biohemijske reakcije malopre pomenute, anatomiju i sastave i reakcijke u ćrliji koji su deo programa svih medidcinskih fakulteta već na na to šta je suštinski razlog da naš organizam o određenom momentu reaguje na baš takav način. Zašto i kako dolazi do pojave bolesti?
A ŠTA JE USTVARI ČOVEK? OD ČEGA JE SASTAVLJEN? Ima li istine u onoj bibliskoj da iz praha nastajemo i u prah se vraćamo?
Za većinu čovek je sklop mišića kostiju tetiva, jednom rečju sklop tkiva i organa koji funkcioniše kao jedna harmoničn celina i predstavlja evolutivno najrazvijeniji oblik života; svakoga dana on radi, jede, spava, bacvi se fizičkim, intelektualnim i drugim aktivnostima. Prtolazi kroz prirodne cikluse rađanja, odrastanja, starenja i smrti
PITAM SE: JESMO LI SVESNI KAKO ČOVEK FUKCIONIŠE KAO MAKROKOMIČKO BIĆE? ŠTA SE U TOKU JEDNOG DANA DOGODI U LJUDSKOM TELU, KOLIKI JE OBIM TIH DOGAĐANJA U TOKU SAMO JEDNOG DANA.
Ovaj bolg je pokušaj da ukažem na to kako je priroda sa veoma malo materijala napravila veoma složenuu mašinu, kao i na prvi pogled, neverovatne stvari koje se samo u toku jednog dana događaju u našem organizmu.
Ali da krenemo redom.
Kompletno ljudsko telo, ,u hemiskom smislu, čine samo nekoliko elementa prikazanih u tabeli
[TABLE="class: small"]
[TR]
[TD]Кiseonik
[/TD]
[TD] 65% [/TD]
[TD="width: 10%"][/TD]
[TD] Сумпор [/TD]
[TD] 0.3 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Ugljenik
[/TD]
[TD] 18.5 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Натријум [/TD]
[TD] 0.2 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Vodonik
[/TD]
[TD] 9.5 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Хлор [/TD]
[TD] 0.2 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Azot
[/TD]
[TD] 3.2 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Магнезијум [/TD]
[TD] 0.1
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] Cаlcijum
[/TD]
[TD] 1.5 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Јод [/TD]
[TD] 0.1 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Fosfor
[/TD]
[TD] 1.0 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Гвожђе [/TD]
[TD] 0.1 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] Каlijum
[/TD]
[TD] 0.4 [/TD]
[TD][/TD]
[TD] Све остало [/TD]
[TD] 0.1
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prosečna osoba od 70 kg ima 40 kg vode, 18 kg belančevina 8 kg masti i 4 kg soli i oslaih materija. Vodu čine, naravno, vodonik i kisonik - dva gasa, masti ugljenik vodonik i kiseonik, belančevine ugljenik vodoonik kiseonik nešto azota sumpora i fosfora.
U telu ima 43 kg kiseonika koji se i uglavnom se nalazi se nalazi u vodi koja čini skoro 70 % njegove mase. Kiseonik je takođe sastavni deo svih belančevina, nukleninskih kiselina šećera i masti. Ugljenika u telu prosečnog čoveka ima 16 kg i uglavnom sa kiseonikom i vodonikom, koga ima 7 kg, pravi šećere i masti. U belančivinama se pored i kisenika i ugljnika nalaze i azot koga ima 1.8 kg, fosfor sa 780 grama i sumpor sa 140 grama. Kalcijuma u organizmu ima 1.0kg a kalijuma 140 grama, hlora 95 grama, magnezijuma 19 gr, gvožđa 4.2grama.
Interesantno je da ukupna cena elemenata iz koga je sastavljeno ljudsko telo ne prelazi deset dolara.
