Zanimljiva istraživanja i eksperimenti

[100Dinara]

Zdravo svima,

Otvaram novu temu u kojoj ću postavljati zanimljiva istraživanja i eksperimente iz psihologije. Pozivam sve zainteresovane da doprinesu temi. Želim samo da se poštuju tri pravila:

1. Istraživanja moraju biti prenesena iz relevantne naučne literature (knjige, časopisi, online baze podataka) ili se tekst mora pozivati na tačno naznačeni naučni članak (npr. vest na Blic online u kojem se jasno navodi koje istraživanje je u pitanju te ko ga je i gde objavio).

2. Tekst mora biti preveden na naš jezik kako bi svi mogli da ga pročitaju.

3. Na kraju teksta moraju se navesti reference, tj. informacije odakle je tekst preuzet.


Da li su životinje altruistične?

Neuronaučnik Pegi Mejson (Peggy Mason) i psiholozi Inbal Ben-Ami Bartal i Žan Diseti (Jean Decety) sa Univerziteta u Čikagu postavili su parove pacova u ograđeni prostor. Jedan pacov nalazio se na sredini, zatvoren u kavezu, dok se drugi mogao slobodno kretati po ograđenom prostoru. 23 od 30 pacova u ovom eksperimentu oslobodilo je svog "drugara" iz kaveza gurajući glavom vrata kaveza ili ga gurajući dok se nije prevrnuo. Da bi se dodatno testirao "altruizam" kod ovih glodara, u naknadnom eksperimentu pored kaveza u kojem se nalazio jedan pacov dodat je još jedan u kojem su se nalazili čokoladni kolačići. Pacov na slobodi je mogao slobodno sam da pojede sve kolačiće ali su u većini slučajeva slobodni pacovi prvo oslobodili drugara u kavezu a zatim zajedno pojeli kolačiće.

Ovo je prva studija koja govori o altruizmu među životinjama. Međutim, i autori istraživanja kao i psiholog Džefri Mogil (Jeffrey Mogil) sa McGill Univerziteta oprezni su u analizi rezultata, tvrdeći da je moguće kako su slobodni pacovi samo hteli da utišaju pozive za pomoć svojih drugara. Ovo, kao i neka druga skorašnja istraživanja pokazuju da su životinje, izgleda, razvile instinkt za pomaganje čak i na uštrb svoje dobrobiti, što smo mi, kao ljudska vrsta, nasledili. Mejson tvrdi: "Pomaganje drugoj individui u nevolji je deo naše biologije".

Jabr, F. (2012, May/June). Will you rat me out?. Scientific American Mind, pp. 11.

 

[100Dinara]

Eksperiment Mali svet.

Fred Džons (Fred Jones) iz Peoria-e, Ilinois, SAD, sedeo je u kafiću u Tunisu te je krenuo da zapali cigaretu. Zamolio je čoveka za susednim stolom za šibicu. Započeli su razgovor te se ispostavilo da je taj čovek Englez koji je proveo nekoliko meseci u Detroitu. „Znam da je ovo smešno,“ reče mu Džons, „ali da li ste možda za vreme boravka u Detroitu upoznali Bena Arkadijana? To je moj stari prijatelj koji vodi lanac supermarketa...“. „Arkadijan, Arkadijan,“ razmišljao je Englez. „O da, mislim da jesam! Male građe, vrlo energetičan...“. „Neverovatno!“ uzvrati Džons u čuđenju. „Bože, svet je mali, zar ne?“

Verovatno se mnogima od nas desilo da je negde na putovanju, daleko od kuće, susreo nekog sa kim deli zajedničkog poznanika. Ovakve situacije su toliko česte da se u jeziku udomaćio izraz „svet je mali“. Ovaj „fenomen“ zainteresovao je i naučnike sredinom prošlog veka koji su ga formulisali na sledeći način: Uzevši bilo koje dve osobe na svetu, kolike su šanse da će se oni međusobno poznavati? Preciznija formulacija problema glasi: ako zamislimo da se osoba A i Z ne poznaju direktno, moguće je da dele zajednički lanac poznanstava, tj. ljudi koji poznaju i jednog i drugog. Iz toga proizlazi pitanje: ako uzmemo bilo koje dve osobe na svetu (A i Z) koliko karika lanca, tj. poznanika, je potrebno da bi se oni spojili (npr. A – b – c – d – Z). Stenli Milgram (Stanley Milgram), tada profesor na Harvardu, sa svojim studentom Džefri Treversom (Jeffrey Traverse) je na krilima ove ideje sproveo nekoliko istraživanja poznatih kao „Eksperiment mali svet“.
Pretpostavimo na trenutak da je proces utvrđivanja veze između neke dve osobe jednosmeran: od osobe A do osobe Z. Osobu A ćemo nazvati „polazna tačka“ a osobu Z ćemo nazvati „ciljana osoba“. Milgram je potom nasumično izabrao 300 osoba iz Vičite, Kanzas (u prvom istraživanju), i Omahe, Nebraska (u drugom istraživanju), koje su bile „polazne tačke“ i jednu ciljanu osobu u Kembridžu, Masačusec (prvo istraživanje) i Bostonu, Masačusec (drugo istraživanje). Polaznim tačkama, tj. osobama je poslato pismo koje je opisivalo istraživanje te je od njih zatraženo da pismo proslede ciljanoj osobi, ukoliko je poznaju, ili da ga proslede nekome za koga veruju da bi mogao da je poznaje. Pisma su mogli da šalju samo onim osobama koje oni lično poznaju. Uz pismo su dolazile i razglednice adresirane na Harvard koje su učesnici morali da pošalju kako bi se mogao pratiti tok kretanja pisama kao i lista u koju je svaki učesnik uneo svoje ime. Ako, i kada, bi pismo stiglo na odredište, tj. do ciljane osobe, Milgram je mogao da prebroji kroz koliko „karika“, tj., preko koliko osoba je pismo došlo od početne tačke do ciljane osobe. Istraživanja je pratio veliki problem u vidu toga da su mnogi nasumično odabrani učesnici jednostavno odbili da sudeluju u istraživanju. 64 pisama je, ipak, na kraju stiglo do odredišta. Najkraći „lanac“ bio je dugačak samo dve „karike“ – 4 dana nakon što su pisma poslata u Vičitu, Kanzas, ciljana osoba u Kembridžu (inače supruga jednog studenta) primila je pismo od jednog ministranta predavača sa teološkog seminara. Ustanovljeno je da je to pismo dobio farmer u Vičiti koji ga je prosledio svom svešteniku koji ga je pak prosledio ministrantu koji je predavao u Kembridžu. Najduži lanac bio je dugačak deset „karika“. Analizom svih pisama utvrđeno je da se prosečni „lanac“ kretao oko 5.5, tj. 6 osoba. Kvalitativna analiza rezultata pokazala je da su pisma najčešće brzo stizala u mesto iz kojeg je ciljana osoba ali bi tada, obično, nasumično kružila dok ne stignu na cilj. Iako Milgram nije koristio taj izraz, kasniji istraživači skovali su izraz „6 stepeni separacije“ koji se odnosi na to da je svaki čovek, u proseku, odvojen sa 6 osoba od bilo kog drugog čoveka.

Stvari pojednostavljeno izgledaju ovako: zamislimo da ja želim da stupim u kontakt sa predsednikom SAD-a. Prva osoba kojoj bih poslao pismo jeste moja dobra prijateljica koja živi u Americi. Ona ima rođaka koji je oficir u američkoj vojsci kojem bi ona mogla da prosledi pismo. On bi verovatno mogao da ga prosledi nekom višem oficiru ili generalu koji bi, pak, mogao da ga prosledi i samom Obami. Na tom hipotetskom putu, kao što vidimo, pismo bi prošlo 3-4 osobe pre nego što bi stiglo do Obame.

Istraživanja ovakve prirode rađena su i u novije vreme koristeći elektronsku poštu a rezultati pokazuju da i ovde važi „6 stepeni separacije“.

Milgram, S. (1967). The Small-World Problem. Psychology Today, 1 (1), 61-67.

 

[Jurivaka]

(24SI) - Amerikanci su 2011. godine potrošili skoro 51 milijardu dolara na kućne ljubimce. Američko udruženje proizvođača za kućne ljubimce (The American Pet Products Association, APPA) kaže da je historijski rekord da je više od 50 milijardi dolara otišlo na pse, mačke, kanarince, akvarijumske ribice i slične životinjice.

[24 sata info] Hrana i veterinari odnijeli su 65 odsto ukupnih rashoda za ljubimce. Ali, najviše su porasle usluge: za održavanje krzna, pansione i hotele za kućne ljubimce, za čuvanje ljubimaca (pet-sitting) i dnevnu njegu porasli su za gotovo 8 odsto, na 3,8 milijardi dolara 2011. godine.APPA kaže da bi ova, 2012, trebalo da bude još jedna znamenita godina za te usluge, uz rast od 8,4 odsto, na 4,1 milijardu dolara, piše beta.
(Izvor: 24 sata-info)

Kada ovo pročitate, sjetite se da istovremeno milioni djece u svijetu, prvenstveno u Africi, umiru od gladi. Može li onda još neko sumnjati da je našu civilizaciju zahvatila opasna bolest koja se zove dekadencija, a koja je došla glave mnogim velikim civilizacijama, koje još samo pamti istorija. Može li još neko sumnjati u riječi savremenog francuskog filozofa Mišela Onfrea, koji kaže: "Evropa je na samrti, a većina ljudi, slijepi kao Edip, misle da je pred njom budućnost!..."

​

 

[Nuala]

Eksperiment Mali svet.

Čula sam za ovaj eksperiment prije 3 godine, sjećam se da nam je jedan profesor grafički prikazivao te puteve i ispalo je ogromno zamršeno klupko i sitni broj 6. :dtyste:

Hvala na prisjećanju i detaljnom opisu istraživanja. yes3

 

[100Dinara]

Čula sam za ovaj eksperiment prije 3 godine, sjećam se da nam je jedan profesor grafički prikazivao te puteve i ispalo je ogromno zamršeno klupko i sitni broj 6. :dtyste:

Hvala na prisjećanju i detaljnom opisu istraživanja. yes3

Ja sam prvi put čuo za to istraživanje na trećoj godini fakulteta i oduševio sam se zbog toga što sam, kao klinac, često razmišljao o toj problematici i nije mi padalo na pamet da to još neko čini, a kamoli da postoje i istraživanja na tu temu

 

[100Dinara]

Preimenujte pa ponovo iskoristite.

Da bismo postali inventivniji i kreativniji potrebno je da o običnim predmetima razmišljamo kao sumi delova čija imena ćemo odvojiti od njihove namene. Kada razmišljamo o sveći, na primer, mi u istom trenutku razmišljamo o njenom imenu, izgledu i nameni. Mi imamo očekivanja o tome čemu sveća služi i kako funkcioniše te šta možemo sa njom da uradimo. U psihologiji se ovo zove "funkcionalna fiksiranost".

Toni Mekafri (Tony McCaffrey) sa Univerziteta u Masačusecu razvio je tehniku kojom se ljudi podučavaju da prevaziđu funkcionalnu fiksiranost. Sastoji se u tome da se predmet razdvoji na sastavne delove a zatim se oni imenuju na način koji nije povezan sa njihovom svrhom. Na taj način sveća postaje vosak i komad kanapa. Ključ leži u tom odvajanju naziva od njegove funkcije jer kada fitilj vidimo kao komad kanapa otvaraju nam se nove mogućnosti za njegovo korišćenje.

Istraživanje koje je sproveo Mekafri pokazalo je da su ispitanici koji su savladali ovu tehniku rešili 67% više zadataka od onih koji nisu naučili tu tehniku. U jednom zadatku ispitanici su dobili metalne prstenove i sveću te su morali te prstenove da spoje. Oni koji su savladali tehniku preimenovanja te su u stvarima videli vosak i komad kanapa uzeli su fitilj i njime povezali prstenove. U jednom drugom zadatku ispitanici su dobili kleme, žice i šrafciger te su morali da naprave strujno kolo. Međutim, žice su bile prekratke. Oni koji su šrafciger preimenovali u metalna šipka shvatili su da mogu da ga iskoriste kako bi zatvorili kolo.

Ovu tehniku preimenovanja Mekafri koristi za rešavanje realnih problema sa kojima se suočavaju inženjeri te razvija i kompjuterski program koji bi trebao potaći kreativnost kod korisnika.

Mayer, A. (2012, July/August). Rename it, reuse it. Scientific American Mind, pp. 8.

 

[100Dinara]

Grupa nemačkih naučnika je utvrdila da gledanje internet pornografije može umanjiti efikasnost radne memorije.

Radna memorija je mogućnost zadržavanja informacija u svesti dok se koriste za izvršavanje nekog zadatka. Ona nam omogućava da se držimo zadatog cilja, da ignorišemo distrakcije i inhibiramo impulsivne odluke.

U ovom eksperimentu 28 zdravih odraslih osoba izvršavalo je zadatke koji zahtevaju angažovanje radne memorije koristeći 4 različita seta fotografija, od kojih je jedan set bio pornografskog sadržaja. Ispitanici su ocenjivali pornografske slike u odnosu na to koliko ih je svaka slika seksualno uzbudila te koliki su imali nagon za masturbacijom pre gledanja i posle gledanja svake slike. Rezultati su pokazali da je radna memorija bila najlošija u toku gledanja slika pornografskog sadržaja te da je postojala negativna korelacija između seksualnog uzbuđenja i pada efikasnosti radne memorije, tj. što su više bili uzbuđeni efikasnost radne memorije je bila manja.

Ova studija imala je za cilj da utvrdi samo kratkoročne efekte gledanja pornografskih slika te nema velikih razloga za brigu. Ono što treba imati na umu, međutim, jeste da su istraživači utvrdili da razni oblici internet zavisnosti ostavljaju dugoročne negativne efekte na memoriju i koncentraciju kod nekih korisnika.

Izvor: Psyhology Today

 

[Jurivaka]

Zar su morali raditi ovakvu vrstu istraživanja? Pa, i vrapci znaju ( o zečevima da i ne govorim), što je čovjek seksualno uzbuđeniji, sve je udaljeniji od racionalnog. Da ne kažem sve je luđi!

 

[100Dinara]

U poslednje vreme nemam baš vremena za pronalaženje zanimljivih istraživanja koja bih ovde okačio (uskoro će se to promeniti). Do tada, vrlo zanimljiv link:

25 zanimljivih psiholoških eksperimenata | Psihoverzum