- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Zakon o lustraciji ide u istoriju
Čuveni i nikad primenjeni Zakon o lustraciji, po svemu sudeći, postaće deo istorije sredinom ove godine, kada zvanično prestaje njegova primena.Kako Danas nezvanično saznaje, nijedno ministarstvo u sadašnjem sazivu nije razmatralo mogućnost produženja ovog zakona.
Da će biti problema u sprovođenju zakona, bilo je jasno još 2003. godine, kada je formirana Komisija za lustraciju. Naime, ona nikada nije dostigla pun sastav, niti je dobila osnovne uslove za rad, a zbog nedostatka podrške vlasti gotovo svi članovi ovog tela podneli su ostavke 2004. godine. Koliko je tadašnjim vlastima lustracija bila bitna, možda najbolje govori podatak da te ostavke nisu nikada razmatrane u parlamentu, piše ovaj list. Osim nekih najava da će komisija biti formirana 2007. godine, po tom pitanju ni do danas nije ništa urađeno.
Takođe, Komisija za lustraciju, koju je posle izmene Zakona o ministarstvima u prošlom sazivu trebalo da formira Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava, nikada nije počela sa radom.
Naime, posle više od 10 godina od demokratskih promena u Srbiji, nezaobilazna tema je zašto se nije dogodio 6. oktobar, odnosno zašto nije došlo do lustracije. Lideri DOS-a su obećavali Zakon o lustraciji i on je stupio na snagu 2003. godine, ali nikada nije bilo političke volje da počne njegova primena. Da je ovaj zakon zaživeo, ljudima iz starog režima bilo bi zabranjeno da obavljaju javne funkcije. Međutim, svedoci smo da su mnogi koji su se kompromitovali u Miloševićevom režimu i danas na rukovodećim pozicijama.
Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union i jedan od autora Zakona o lustraciji, kaže za Danas da je ovaj zakon danas „mrtvo slovo na papiru“ i da će po svemu sudeći sledeće godine otići u istoriju upamćen po tome što nikada nije primenjivan.
"U svakoj dosadašnjoj kombinaciji vlasti bilo je onih koji bi bili pogođeni ovim zakonom, jer je njegov cilj bio da osobe koje su kršile ljudska prava ne mogu da obavljaju javne funkcije. Ako primena zakona nije odgovarala vlastima posle demokratskih promena, teško je poverovati da bi to na ruku išlo sadašnjim vlastima", ukazuje Vodinelić.
Najglasniji u priči o lustraciji bili su članovi Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su u nekoliko navrata u parlamentu zatražili izmenu Zakona o lustraciji, kako bi se važenje propisa sa 10, produžilo na 20 godina. Međutim, njihovi zahtevi nikada nisu došli na dnevni red Skupštine Srbije.
Liga socijaldemokrata Vojvodine najavila je da će parlamentu podneti predlog za izmenu i dopunu Zakona o lustraciji, kojim bi se važenje propisa sa 10 produžilo na 20 godina.
Lojpur: Meta kritika
Aleksandar Lojpur, bivši koordinator Komisije za istinu i pomirenje, koja je formirana 2001. godine, a ugasila se posle transformacije Jugoslavije u Srbiju i Crnu Goru, kaže za Danas da je i ova komisija često bila meta žučnih kritika.
"Nepoverenje je velikim delom bilo prouzrokovano činjenicom da su dve vrlo istaknute ličnosti, profesor Vojin Dimitrijević i Latinska Perović istupile iz komisije u aprilu 2001. godine, svaka od njih navodeći različite razloge, neposredno pre sednice, koja je bila zakazana za 17. april, kada je komisija prvi put trebala da raspravlja o programu svoga rada", ukazuje Lojpur.
Izvor:
B92.net
Čuveni i nikad primenjeni Zakon o lustraciji, po svemu sudeći, postaće deo istorije sredinom ove godine, kada zvanično prestaje njegova primena.Kako Danas nezvanično saznaje, nijedno ministarstvo u sadašnjem sazivu nije razmatralo mogućnost produženja ovog zakona.
Da će biti problema u sprovođenju zakona, bilo je jasno još 2003. godine, kada je formirana Komisija za lustraciju. Naime, ona nikada nije dostigla pun sastav, niti je dobila osnovne uslove za rad, a zbog nedostatka podrške vlasti gotovo svi članovi ovog tela podneli su ostavke 2004. godine. Koliko je tadašnjim vlastima lustracija bila bitna, možda najbolje govori podatak da te ostavke nisu nikada razmatrane u parlamentu, piše ovaj list. Osim nekih najava da će komisija biti formirana 2007. godine, po tom pitanju ni do danas nije ništa urađeno.
Takođe, Komisija za lustraciju, koju je posle izmene Zakona o ministarstvima u prošlom sazivu trebalo da formira Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava, nikada nije počela sa radom.
Naime, posle više od 10 godina od demokratskih promena u Srbiji, nezaobilazna tema je zašto se nije dogodio 6. oktobar, odnosno zašto nije došlo do lustracije. Lideri DOS-a su obećavali Zakon o lustraciji i on je stupio na snagu 2003. godine, ali nikada nije bilo političke volje da počne njegova primena. Da je ovaj zakon zaživeo, ljudima iz starog režima bilo bi zabranjeno da obavljaju javne funkcije. Međutim, svedoci smo da su mnogi koji su se kompromitovali u Miloševićevom režimu i danas na rukovodećim pozicijama.
Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union i jedan od autora Zakona o lustraciji, kaže za Danas da je ovaj zakon danas „mrtvo slovo na papiru“ i da će po svemu sudeći sledeće godine otići u istoriju upamćen po tome što nikada nije primenjivan.
"U svakoj dosadašnjoj kombinaciji vlasti bilo je onih koji bi bili pogođeni ovim zakonom, jer je njegov cilj bio da osobe koje su kršile ljudska prava ne mogu da obavljaju javne funkcije. Ako primena zakona nije odgovarala vlastima posle demokratskih promena, teško je poverovati da bi to na ruku išlo sadašnjim vlastima", ukazuje Vodinelić.
Najglasniji u priči o lustraciji bili su članovi Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su u nekoliko navrata u parlamentu zatražili izmenu Zakona o lustraciji, kako bi se važenje propisa sa 10, produžilo na 20 godina. Međutim, njihovi zahtevi nikada nisu došli na dnevni red Skupštine Srbije.
Liga socijaldemokrata Vojvodine najavila je da će parlamentu podneti predlog za izmenu i dopunu Zakona o lustraciji, kojim bi se važenje propisa sa 10 produžilo na 20 godina.
Lojpur: Meta kritika
Aleksandar Lojpur, bivši koordinator Komisije za istinu i pomirenje, koja je formirana 2001. godine, a ugasila se posle transformacije Jugoslavije u Srbiju i Crnu Goru, kaže za Danas da je i ova komisija često bila meta žučnih kritika.
"Nepoverenje je velikim delom bilo prouzrokovano činjenicom da su dve vrlo istaknute ličnosti, profesor Vojin Dimitrijević i Latinska Perović istupile iz komisije u aprilu 2001. godine, svaka od njih navodeći različite razloge, neposredno pre sednice, koja je bila zakazana za 17. april, kada je komisija prvi put trebala da raspravlja o programu svoga rada", ukazuje Lojpur.
Izvor:
B92.net