LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Evo par lepih stvari o ovim korisnim biljkama…
KARANFILIĆ-njegova prapostojbina je Indonezija. U vreme rimskog carstva prenet je u Evropu. Danas su Indonežani najveći potrošači ovog začina, čak 50 % celokupne proizvodnje karanfilića u celom svetu. U Evropi i Aziji ovo je omiljen začin za jela sa mesom i povrćem. Karanfilić sadrži eterično ulje eugenol koje ima antibakterijsko dejstvo, a služi i za ublažavanje bolova, pa se često koristi u stomatologiji. Ukoliko vas usred noći probudi jaka zubobolja, bol će prestati desetak minuta pošto izgrickate mirišljavi cvet ove biljke. Takođe, ukoliko primetite da su vam se desni zacrvenele i natekle, skuvajte čaj od karanfilića. Prokuvajte 200 mililitara vode, pa je prelijte preko tri cveta karanfilića i pustite da odstoji desetak minuta. Ovim čajem ispirajte usnu duplju ili, još bolje, popijte mlak čaj. Karanfilić ima antiseptičko i protivupalno dejstvo i bolje od bilo kojeg farmakološkog sredstva može da eliminiše afte i zubobolju.
Sušeni cvetni pupoljci tropskog drveta karanfilića imaju široku primenu u kulinarstvu. Većina jela od mesa i ribe sadrže prah ove začinske biljke, koja se koristi i kao dodatak mnogim sosovima, toplim napicima i konzervisanim namirnicama. Jedan do dva karanfilića poboljšace ukus obroka.
LOVOROV LIST-Lovor je poreklom iz Male Azije, odakle se proširio po mediteranskim zemljama. U Bosni može raste u krajevima gde nema jakih mrazeva, jer je veoma osetljiv na hladnoću. U pitanju je biljka tamnozelenog lista, koja raste do čak 8 metara. Koristi se i kao lek i kao začin, sadrži u sebi eterično ulje, skrob, tanin, gorke supstance, a koristi se svež ili suvi list. Odličan je uz jela od goveđeg mesa, razne čorbe, ili jela koja se dugo kuvaju. Stavlja se radi arome, nije jestiv.
PERŠUN-dvogodišnja biljka izuzetno prijatnog mirisa i karakterističnog ukusa. Nema neku značajniju kalorijsku vrednost, ali je bogat mineralima i vitaminima i u kuhinji je nezaobilazan. Koristi se i plod i koren i listovi. Nezamenljiv je u supama, sitno seckano lišće dodaje se u jela od ribe i u razne čorbe. Osim u ishrani, koristi se i u lečenju, za ublažavanje i lečenje različitih tegoba.
MAJČINA DUŠICA-višegodišnja, grmasta biljka svetlozelenih listova sa aromom metvice i limuna. Osetljiva je i treba je brati pažljivo – ne čupati je iz korena, već odsecati makazama gornju polovinu lisnatih grančica. Koristi se ili kao mleveni listovi, ili celi sveži listovi – koji imaju oštriju aromu od suvog. Odlična je za jela od piletine, ribe i povrća, dobro dođe i u supama.
MIROĐIJA-biljka višestruko perastih listova i nežno oštrog, specifičnog ukusa i mirisa, najjaču aromu ima pre nego što procveta. U kuhinji se koristi, kako sveže ili suvo lišće, tako i seme. Najčešće se koristi uz kuvani grašak, krastavce (za kiseljenje), uz ribu, krompir i paradajz. Kada je u pitanju sveže lišće, najbolje je dodati ga neposredno pred posluženje, jer kuvanje svežeg lišća uništava ukus.
BOSILJAK-ovo je biljka slatkog mirisa i oštro slatkog ukusa. Najrasprostranjeniji je zeleni bosiljak, ali postoji i ljubičasti i tamni bosiljak. Suvi bosiljak se razlikuje od svežeg, po tome što ima ukus mente. Koristi se kao sveže, suvo ili usitnjeno i dodaje se, uglavnom, mediteranskim jelima, salatama i piletini. Odlično se slaže uz maslinovo ulje.
MAJORAN-drugi naziv za ovu biljku je babina duša, osim u ishrani koristi se i za lečenje, blagotvorno deluje protiv prehlada, reuma, stomačnih tegoba. Blagog je i slatko gorkog ukusa, a od njega se u kuvanju koristi sveže celo lišće ili sušeno izmrvljeno. Dodaje se jelima sa ribom, mesom i živinom. Kao svež, može se dodati salatama.
ORIGANO-u pitanju je divlja varijanta majorana, sa jačiim mirisom i reskijom aromom.U kuhinji se koriste vrhovi grančica – sveže lišće, ili suvo usitnjeno. Zbog svog karakterističnog miris a i ukusa, gotovo neodvojivi je sastojak svake pice i osnovni je začin u italijanskoj, grčkoj i, uopšte, mediteranskoj kuhinji.
ŽALFIJA-jedna od najstarijih biljaka koja se koristila u narodnoj medicini i kuhinji. Najpoznatija je kao čaj, ali i u kuhinji, dodajući jelima ukus mente. Koristi se sveži ili suvi list, ceo ili mleven. Odlično ide uz svinjetinu ili u nadevima za piletinu, uz kobasice i slično. Suva žalfija je jača od sveže, zato je treba stavljati u manjim količinama.
Začinsko bilje možete osušiti, isitniti ili zamrznuti u posudi za pravljenje kockica leda i tako sačuvati za zimu…
KARANFILIĆ-njegova prapostojbina je Indonezija. U vreme rimskog carstva prenet je u Evropu. Danas su Indonežani najveći potrošači ovog začina, čak 50 % celokupne proizvodnje karanfilića u celom svetu. U Evropi i Aziji ovo je omiljen začin za jela sa mesom i povrćem. Karanfilić sadrži eterično ulje eugenol koje ima antibakterijsko dejstvo, a služi i za ublažavanje bolova, pa se često koristi u stomatologiji. Ukoliko vas usred noći probudi jaka zubobolja, bol će prestati desetak minuta pošto izgrickate mirišljavi cvet ove biljke. Takođe, ukoliko primetite da su vam se desni zacrvenele i natekle, skuvajte čaj od karanfilića. Prokuvajte 200 mililitara vode, pa je prelijte preko tri cveta karanfilića i pustite da odstoji desetak minuta. Ovim čajem ispirajte usnu duplju ili, još bolje, popijte mlak čaj. Karanfilić ima antiseptičko i protivupalno dejstvo i bolje od bilo kojeg farmakološkog sredstva može da eliminiše afte i zubobolju.
Sušeni cvetni pupoljci tropskog drveta karanfilića imaju široku primenu u kulinarstvu. Većina jela od mesa i ribe sadrže prah ove začinske biljke, koja se koristi i kao dodatak mnogim sosovima, toplim napicima i konzervisanim namirnicama. Jedan do dva karanfilića poboljšace ukus obroka.
LOVOROV LIST-Lovor je poreklom iz Male Azije, odakle se proširio po mediteranskim zemljama. U Bosni može raste u krajevima gde nema jakih mrazeva, jer je veoma osetljiv na hladnoću. U pitanju je biljka tamnozelenog lista, koja raste do čak 8 metara. Koristi se i kao lek i kao začin, sadrži u sebi eterično ulje, skrob, tanin, gorke supstance, a koristi se svež ili suvi list. Odličan je uz jela od goveđeg mesa, razne čorbe, ili jela koja se dugo kuvaju. Stavlja se radi arome, nije jestiv.
PERŠUN-dvogodišnja biljka izuzetno prijatnog mirisa i karakterističnog ukusa. Nema neku značajniju kalorijsku vrednost, ali je bogat mineralima i vitaminima i u kuhinji je nezaobilazan. Koristi se i plod i koren i listovi. Nezamenljiv je u supama, sitno seckano lišće dodaje se u jela od ribe i u razne čorbe. Osim u ishrani, koristi se i u lečenju, za ublažavanje i lečenje različitih tegoba.
MAJČINA DUŠICA-višegodišnja, grmasta biljka svetlozelenih listova sa aromom metvice i limuna. Osetljiva je i treba je brati pažljivo – ne čupati je iz korena, već odsecati makazama gornju polovinu lisnatih grančica. Koristi se ili kao mleveni listovi, ili celi sveži listovi – koji imaju oštriju aromu od suvog. Odlična je za jela od piletine, ribe i povrća, dobro dođe i u supama.
MIROĐIJA-biljka višestruko perastih listova i nežno oštrog, specifičnog ukusa i mirisa, najjaču aromu ima pre nego što procveta. U kuhinji se koristi, kako sveže ili suvo lišće, tako i seme. Najčešće se koristi uz kuvani grašak, krastavce (za kiseljenje), uz ribu, krompir i paradajz. Kada je u pitanju sveže lišće, najbolje je dodati ga neposredno pred posluženje, jer kuvanje svežeg lišća uništava ukus.
BOSILJAK-ovo je biljka slatkog mirisa i oštro slatkog ukusa. Najrasprostranjeniji je zeleni bosiljak, ali postoji i ljubičasti i tamni bosiljak. Suvi bosiljak se razlikuje od svežeg, po tome što ima ukus mente. Koristi se kao sveže, suvo ili usitnjeno i dodaje se, uglavnom, mediteranskim jelima, salatama i piletini. Odlično se slaže uz maslinovo ulje.
MAJORAN-drugi naziv za ovu biljku je babina duša, osim u ishrani koristi se i za lečenje, blagotvorno deluje protiv prehlada, reuma, stomačnih tegoba. Blagog je i slatko gorkog ukusa, a od njega se u kuvanju koristi sveže celo lišće ili sušeno izmrvljeno. Dodaje se jelima sa ribom, mesom i živinom. Kao svež, može se dodati salatama.
ORIGANO-u pitanju je divlja varijanta majorana, sa jačiim mirisom i reskijom aromom.U kuhinji se koriste vrhovi grančica – sveže lišće, ili suvo usitnjeno. Zbog svog karakterističnog miris a i ukusa, gotovo neodvojivi je sastojak svake pice i osnovni je začin u italijanskoj, grčkoj i, uopšte, mediteranskoj kuhinji.
ŽALFIJA-jedna od najstarijih biljaka koja se koristila u narodnoj medicini i kuhinji. Najpoznatija je kao čaj, ali i u kuhinji, dodajući jelima ukus mente. Koristi se sveži ili suvi list, ceo ili mleven. Odlično ide uz svinjetinu ili u nadevima za piletinu, uz kobasice i slično. Suva žalfija je jača od sveže, zato je treba stavljati u manjim količinama.
Začinsko bilje možete osušiti, isitniti ili zamrznuti u posudi za pravljenje kockica leda i tako sačuvati za zimu…