U Nišu propada zdanje ratne Skupštine Srbije
Izvor: Blic Branko Janaćković | 07. 03. 2011. - 00:02h | Foto: K. Kamenov
NIŠ - Zapušteno dvorište domaRazbacani špricevi, igle i flaše od piva, polomljena prozorska stakla, počupane instalacije, odvaljeni radijatori i lamperija, fekalije na svakom koraku, ovako danas izgleda svečana sala zgrade Oficirskog doma u Nišu koja je od 1914. do 1915. godine godina bila mesto zasedanja ratne Skupštine Srbije.
Ako Rusi odustanu od ulaganja u Oficirski dom, brigu će preuzeti Uprava za imovinu
Zdanje u kojem su donete mnoge značajne istorijske odluke srpskog parlamenta, među kojima i „Niška deklaracija” i „Niška rezolucija”, danas više liči na scenografiju za film strave i užasa nego li na kulturno dobro od velikog značaja za grad i državu. Sunovrat Oficirskog doma počeo je pre nekoliko godina, gašenjem Doma mladih „Josip Kolumbo” kojem je bio ustupljen na korišćenje.
Ova zgrada - nekada popularno stecište Nišlija i svojevremeno mesto za venčanja, za vreme mandata gradonačelnika Smiljka Kostića, 2007. godine ponuđena je ruskoj ambasadi za otvaranje Ruskog kulturnog centra. Međutim, do danas taj pompezno najavljivani projekat nije zaživeo, a ratna skupština Srbije sve više trune i sve dublje tone u zaborav.
Što nisu uspeli da unište i očerupaju skitnice i narkomani, koji su doskora, dok nije postavljen alarm, harali Oficirskim domom, uništiće sigurno zub vremena. Plafoni su se već obrušili u pojedinim prostorijama, popuštaju noseće grede, stepenište, unutrašnje dvorište je u potpunom haosu...
Urušena unutrašnjost Oficirskog doma
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović ističe za “Blic” da je pre nekoliko dana razgovarao o Oficirskom domu sa prvim sekretarom ruske ambasade, kao i da je poslat i dopis ambasadi da se izjasne o tome jesu li ili nisu zainteresovani da u ovom zdanju otvore Ruski kulturni centar.
- Odgovor od Ambasade Rusije očekuje se da stigne na adresu grada u toku nedelje. Ukoliko odgovor bude pozitivan, ruska ambasada obaviće rekonstrukciju i adaptaciju zgrade za Ruski kulturni centar. Ukoliko pak odgovor bude negativan, Uprava za imovinu grada će ga, prema zakonskoj proceduri, staviti u funkciju - navodi Simonović.
I direktor niškog odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture Mile Veljković smatra da bi Oficirski dom što hitnije trebalo staviti u funkciju.
- Situacija je veoma neprijatna. Rusi ništa ne pokreću, a gradu su vezane ruke. Trebalo bi nešto što pre da se učini da se objekat stavi u funkciju kako bi se redovno održavao jer zgrada propada. Mislim da je dobra bila ideja osnivanja Ruskog kulturnog centra, koji bi bio središte zbivanja ruske kulture za ovaj deo Srbije, Makedoniju i Crnu Goru. Zato smo i dali saglasnost da se u zgradi Oficirskog doma otvori Ruski kulturni centar, uz uslov da se očuva izgled zdanja. Ali, ako je zamisao neostvariva u praksi, trebalo bi zgradu dati nekom drugom kako bi se sačuvala - smatra Veljković.
Nekad prestižna lokacija za fotografisanje
U Gradskoj upravi za imovinu i inspekcijske poslove vele da stalno menjaju brave i katance, kao i polomljena prozorska stakla i da je uništavanje unutrašnjosti objekta zaustavljeno tek postavljanjem alarma, ali ne i potpuno sprečeno jer i dalje nepoznati vandali lome stakla i pokušavaju da uđu u Oficirski dom.
- Nemamo novca da uvedemo stalnog čuvara jer je to čist trošak i bilo bi veoma neproduktivno, a zgrada koja je od ogromnog značaja za Niš i Srbiju propada. Ruska strana nikada nije do sada navela da nisu zainteresovani za otvaranje kulturnog centra, ali se ništa u praksi ne događa - objašnjava načelnik Gradske uprave za imovinu Ljubiša Janić i dodaje da su rešenje i ugovor o ustupanju objekta odavno dostavljeni ruskoj ambasadi, ali da još uvek nisu potpisani.
1903. godine Komanda grada otkupila je zgradu za Oficirski dom.
Od 27. jula 1914. do 16. oktobra 1915. u njoj je održano ratno zasedanje Skupštine Srbije, a već 7. decembra 1914. godine u njoj je doneta „Niška deklaracija” kojom je prvi put na zvaničnom mestu istaknuto kao osnovni ratni cilj Srbije - stvaranje Jugoslavije.
6. maja 1915. godine održan je Jugoslovenski kongres na kojem je usvojena „Niška rezolucija”, kojom je naglašena borba za oslobođenje i ujedinjenje.
Do 1941. godine korišćena je kao Oficirski dom.
Zgrada je stavljena pod zaštitu države 25. februara 1971. godine i proglašena je kulturnim dobrom od velikog značaja 7. aprila 1979. godine. Poslednji u njoj je bio Dom mladih „Josip Kolumbo” u sklopu kojeg je radila kultna kafana „Avlija”.
Zaboravljeni hram istorije
Izvor: Blic Branko Janaćković | 07. 03. 2011. - 00:02h | Foto: K. Kamenov
NIŠ - Zapušteno dvorište domaRazbacani špricevi, igle i flaše od piva, polomljena prozorska stakla, počupane instalacije, odvaljeni radijatori i lamperija, fekalije na svakom koraku, ovako danas izgleda svečana sala zgrade Oficirskog doma u Nišu koja je od 1914. do 1915. godine godina bila mesto zasedanja ratne Skupštine Srbije.
Ako Rusi odustanu od ulaganja u Oficirski dom, brigu će preuzeti Uprava za imovinu
Zdanje u kojem su donete mnoge značajne istorijske odluke srpskog parlamenta, među kojima i „Niška deklaracija” i „Niška rezolucija”, danas više liči na scenografiju za film strave i užasa nego li na kulturno dobro od velikog značaja za grad i državu. Sunovrat Oficirskog doma počeo je pre nekoliko godina, gašenjem Doma mladih „Josip Kolumbo” kojem je bio ustupljen na korišćenje.
Ova zgrada - nekada popularno stecište Nišlija i svojevremeno mesto za venčanja, za vreme mandata gradonačelnika Smiljka Kostića, 2007. godine ponuđena je ruskoj ambasadi za otvaranje Ruskog kulturnog centra. Međutim, do danas taj pompezno najavljivani projekat nije zaživeo, a ratna skupština Srbije sve više trune i sve dublje tone u zaborav.
Što nisu uspeli da unište i očerupaju skitnice i narkomani, koji su doskora, dok nije postavljen alarm, harali Oficirskim domom, uništiće sigurno zub vremena. Plafoni su se već obrušili u pojedinim prostorijama, popuštaju noseće grede, stepenište, unutrašnje dvorište je u potpunom haosu...
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović ističe za “Blic” da je pre nekoliko dana razgovarao o Oficirskom domu sa prvim sekretarom ruske ambasade, kao i da je poslat i dopis ambasadi da se izjasne o tome jesu li ili nisu zainteresovani da u ovom zdanju otvore Ruski kulturni centar.
- Odgovor od Ambasade Rusije očekuje se da stigne na adresu grada u toku nedelje. Ukoliko odgovor bude pozitivan, ruska ambasada obaviće rekonstrukciju i adaptaciju zgrade za Ruski kulturni centar. Ukoliko pak odgovor bude negativan, Uprava za imovinu grada će ga, prema zakonskoj proceduri, staviti u funkciju - navodi Simonović.
I direktor niškog odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture Mile Veljković smatra da bi Oficirski dom što hitnije trebalo staviti u funkciju.
- Situacija je veoma neprijatna. Rusi ništa ne pokreću, a gradu su vezane ruke. Trebalo bi nešto što pre da se učini da se objekat stavi u funkciju kako bi se redovno održavao jer zgrada propada. Mislim da je dobra bila ideja osnivanja Ruskog kulturnog centra, koji bi bio središte zbivanja ruske kulture za ovaj deo Srbije, Makedoniju i Crnu Goru. Zato smo i dali saglasnost da se u zgradi Oficirskog doma otvori Ruski kulturni centar, uz uslov da se očuva izgled zdanja. Ali, ako je zamisao neostvariva u praksi, trebalo bi zgradu dati nekom drugom kako bi se sačuvala - smatra Veljković.
U Gradskoj upravi za imovinu i inspekcijske poslove vele da stalno menjaju brave i katance, kao i polomljena prozorska stakla i da je uništavanje unutrašnjosti objekta zaustavljeno tek postavljanjem alarma, ali ne i potpuno sprečeno jer i dalje nepoznati vandali lome stakla i pokušavaju da uđu u Oficirski dom.
- Nemamo novca da uvedemo stalnog čuvara jer je to čist trošak i bilo bi veoma neproduktivno, a zgrada koja je od ogromnog značaja za Niš i Srbiju propada. Ruska strana nikada nije do sada navela da nisu zainteresovani za otvaranje kulturnog centra, ali se ništa u praksi ne događa - objašnjava načelnik Gradske uprave za imovinu Ljubiša Janić i dodaje da su rešenje i ugovor o ustupanju objekta odavno dostavljeni ruskoj ambasadi, ali da još uvek nisu potpisani.
Put od kafane do ratne Skupštine
Zgrada je sagrađena 1890. godine kao kafana „Bulevar” vlasnika Milana Radosavljevića Raponje. Do 1893. godine u njoj je nastupalo obnovljeno niško pozorište „Sinđelić” kao i orkstri vojne muzike.
1903. godine Komanda grada otkupila je zgradu za Oficirski dom.
Od 27. jula 1914. do 16. oktobra 1915. u njoj je održano ratno zasedanje Skupštine Srbije, a već 7. decembra 1914. godine u njoj je doneta „Niška deklaracija” kojom je prvi put na zvaničnom mestu istaknuto kao osnovni ratni cilj Srbije - stvaranje Jugoslavije.
6. maja 1915. godine održan je Jugoslovenski kongres na kojem je usvojena „Niška rezolucija”, kojom je naglašena borba za oslobođenje i ujedinjenje.
Do 1941. godine korišćena je kao Oficirski dom.
Zgrada je stavljena pod zaštitu države 25. februara 1971. godine i proglašena je kulturnim dobrom od velikog značaja 7. aprila 1979. godine. Poslednji u njoj je bio Dom mladih „Josip Kolumbo” u sklopu kojeg je radila kultna kafana „Avlija”.