Razmišljam sa ove vremenske distance kako je grozna država bila nekadašnja Jugoslavija. Nisi mogao lepo da kupuješ strane mašine već si morao da koristiš domaće, a SFRJ se u sve mešala, pa je proizvodila i svoje kombajne, i traktore, i kamione, i avione, i automobile, i motore... Pa su zemljodelci morali da rade na svojim njivama i da seju svoje sorte a ne ove fine genetski modifikovane, a radnici su morali da rade u svojim fabrikama i da se muče i odlučuju o sebi i svojoj sudbini... Morali smo stalno da pobeđujemo Amere i Ruse u košarci, rukometu, vaterpolu, odbojci, a fudbaleri su stalno išli na ta nekakava evropska i svetska prvenstva... Pa smo morali da idemo na ono odvratno Jadransko more, pa na zimovanje u onu užasnu Sloveniju... Pa smo se pravili vazni onim crvenim pasošem kojim si mogao putovati po celoj vasioni... Pa onaj dosadni socijalni mir i sigurnost, pa stambeni krediti, pa minimalna nezaposlenost... Pa samo jedna himna, ona koja je tražila od nas da stojimo postojano kano klisurine... Užas. Noćna mora od države...
A vidi sad ove lepote, pravde i harmonije!
A vidi sad ove lepote, pravde i harmonije!
