Član
- Učlanjen(a)
- 25.01.2010
- Poruka
- 2.174
Za vraćanje imovine tri milijarde
| 01. decembar 2010. 20:55 |
Država odredila limit zaduženja po osnovu namirivanja dugova za restituciju u narednih pet godina. Građani potražuju 220 milijardi evra
DRŽAVA će, po osnovu obaveza koje ima prema vlasnicima nacionalizovane imovine, u narednih pet godina podići nivo svog javnog duga za deset odsto BDP, odnosno za oko tri milijarde evra - saznaju “Novosti”.
Ovaj iznos je maksimalni iznos za isplatu naknade svima onima kojima će se, umesto povraćaja nacionalizovane imovine, isplatiti “novčana satisfakcija”. Uz zakonom utvrđeni stepen zaduženosti Srbije po drugim osnovama, koji iznosi 45 odsto BDP, naša zemlja će narednih godina imati stopu zaduženosti od ukupno 55 odsto. Ukupno zaduženje Srbije, zaključno s prvim danom novembra ove godine, iznosilo je 11,4 milijardi evra, odnosno 38,1 odsto našeg BDP.
Inače, utvrđeni procenat povećanja javnog duga po osnovu isplate “novčane satisfakcije” vlasnicima nacionalizovane imovine značajno je manji od procena koje je prošle godine dao Međunarodni monetarni fond. Tada je, naime, procenjivano da bi se nivo javnog duga Srbije po osnovu obaveza iz restitucije mogao podići i za čitavih 16 odsto.
Priprema zakona kojim bi se, posle deset godina planiranja, konačno započelo rešavanje problema ljudi čiju je imovinu država oduzela posle Drugog svetskog rata, još uvek, bar zvanično, nije počela. Kako kažu u nadležnom Ministarstvu finansija, novi zakon može biti donet tek kada se Ustavni sud izjasni o ustavnosti ranije donetih akata kojima se vrši povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama. Ta odluka očekuje se u narednom mesecu. Pitanje restitucije ponovo se našlo u žiži poslednjih dana, delom zato što su iz Evrope stigle otvorene poruke da će Srbija ovaj problem morati da reši da bi uopšte razmišljala o kandidaturi za članstvo u EU, a delom i zbog izjave ministra ekologije i prostornog planiranja Olivera Dulića. On je, naime, rekao da naturalna restitucija, kojoj se stari vlasnici nadaju, nije u ovom trenutku moguća, jer bi izazvala stotine hiljada sporova. Zato, prema njegovom mišljenju, država mora da nađe adekvatne modele kompenzacije. Inače, u Direkciji za imovinu danas se nalazi 140.039 zahteva za povraćaj imovine, po kojima građani traže i do 220 milijardi evra. Većina ih je, kako kažu u ovoj instituciji, nekompletna, pa je formirano svega 30.000 predmeta.
ISPLATA
Uprkos činjenici da je Vlada, do sada, pripremila mnogobrojne moguće modele restitucije, zasada je jedino izvesno da građani koji potražuju nacionalizovanu imovinu neće moći da računaju da će kroz “novčanu satisfakciju” dobiti realnu vrednost izgubljenog, već mnogo manje.
Pored toga, isplata će se vršiti u ratama kroz više godina, a pominje se da bi otplata mogla da traje i skoro četvrt veka.
| 01. decembar 2010. 20:55 |
Država odredila limit zaduženja po osnovu namirivanja dugova za restituciju u narednih pet godina. Građani potražuju 220 milijardi evra
DRŽAVA će, po osnovu obaveza koje ima prema vlasnicima nacionalizovane imovine, u narednih pet godina podići nivo svog javnog duga za deset odsto BDP, odnosno za oko tri milijarde evra - saznaju “Novosti”.
Ovaj iznos je maksimalni iznos za isplatu naknade svima onima kojima će se, umesto povraćaja nacionalizovane imovine, isplatiti “novčana satisfakcija”. Uz zakonom utvrđeni stepen zaduženosti Srbije po drugim osnovama, koji iznosi 45 odsto BDP, naša zemlja će narednih godina imati stopu zaduženosti od ukupno 55 odsto. Ukupno zaduženje Srbije, zaključno s prvim danom novembra ove godine, iznosilo je 11,4 milijardi evra, odnosno 38,1 odsto našeg BDP.
Inače, utvrđeni procenat povećanja javnog duga po osnovu isplate “novčane satisfakcije” vlasnicima nacionalizovane imovine značajno je manji od procena koje je prošle godine dao Međunarodni monetarni fond. Tada je, naime, procenjivano da bi se nivo javnog duga Srbije po osnovu obaveza iz restitucije mogao podići i za čitavih 16 odsto.
Priprema zakona kojim bi se, posle deset godina planiranja, konačno započelo rešavanje problema ljudi čiju je imovinu država oduzela posle Drugog svetskog rata, još uvek, bar zvanično, nije počela. Kako kažu u nadležnom Ministarstvu finansija, novi zakon može biti donet tek kada se Ustavni sud izjasni o ustavnosti ranije donetih akata kojima se vrši povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama. Ta odluka očekuje se u narednom mesecu. Pitanje restitucije ponovo se našlo u žiži poslednjih dana, delom zato što su iz Evrope stigle otvorene poruke da će Srbija ovaj problem morati da reši da bi uopšte razmišljala o kandidaturi za članstvo u EU, a delom i zbog izjave ministra ekologije i prostornog planiranja Olivera Dulića. On je, naime, rekao da naturalna restitucija, kojoj se stari vlasnici nadaju, nije u ovom trenutku moguća, jer bi izazvala stotine hiljada sporova. Zato, prema njegovom mišljenju, država mora da nađe adekvatne modele kompenzacije. Inače, u Direkciji za imovinu danas se nalazi 140.039 zahteva za povraćaj imovine, po kojima građani traže i do 220 milijardi evra. Većina ih je, kako kažu u ovoj instituciji, nekompletna, pa je formirano svega 30.000 predmeta.
ISPLATA
Uprkos činjenici da je Vlada, do sada, pripremila mnogobrojne moguće modele restitucije, zasada je jedino izvesno da građani koji potražuju nacionalizovanu imovinu neće moći da računaju da će kroz “novčanu satisfakciju” dobiti realnu vrednost izgubljenog, već mnogo manje.
Pored toga, isplata će se vršiti u ratama kroz više godina, a pominje se da bi otplata mogla da traje i skoro četvrt veka.