Šta je novo?

Za operacije srca nema dovoljno lekara

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
Za operacije srca nema dovoljno lekara



U Srbiji oko 4.000 pacijenata čeka na kardiohirurške intervencije ugradnje bajpasa i valvule, odnosno zamenu obolelog srčanog zaliska. Srpskim bolnicama nedostaju kardiohirurzi, anesteziolozi i anestetičari, ali i respiratori i kapaciteti na odeljenjima intenzivne nege, što su glavni razlozi zašto nije moguće pružiti veći broj kardiohirurških intervencija.


17969_0809-operacija-srca-foto-v-lalic_f.jpg


Treba školovati određen broj lekara koje će voditi iskusniji kardiohirurzi. Ima nagoveštaja da bi kardiohirurgija mogla da počne da radi i u Nišu


Operacije ugradnje bajpasa i valvule rade se u Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i u Vojnomedicinskoj akademiji.

Primera radi, u Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije na listi čekanja se nalazi 509 pacijenata, a vreme čekanja je do godinu dana. U ostale tri ustanove gde se ove intervencije rade liste čekanja protežu se i do dve godine.

Prof. dr Mile Vraneš, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS, kaže da u tri sale, sa koliko raspolažu, godišnje može da se uradi oko 1.200 ovakvih intervencija, a ako bi se povećao broj respiratora, čak i 1.600.

- Mislim da je broj onih koji čekaju malo manji od 4.000 jer ima dosta pacijenata koji dođu i kod nas i u „Dedinje“, pa se podaci dupliraju. Zato bi pod hitno trebalo napraviti jedinstven informacioni centar gde bi bili svi pacijenti. Istina je da nam nedostaju kardiohirurzi, ali njihovo školovanje je veoma dugo i skupo. Nastavićemo da radimo na unapređenju kardiohirurgije koliko god je to moguće - kaže dr Vraneš.

Da je Srbiji potrebna dugoročna strategija kako bi se rešio problema kapaciteta i nedostatak kardiohirurga, smatra kardiolog dr Siniša Pavlović. Tačnije, smatra on, treba školovati određen broj lekara koje će voditi iskusniji kardiohirurzi u srpskim klinikama. Trenutno postoje nagoveštaji da bi kardiohirurgija mogla da počne da se radi i u Nišu.

- Pod hitno je potrebno precizno definisati standarde, odnosno koje su nam potrebe i koji su nam kapaciteti i u skladu s tim naći sredstva i kadrove. Ima ugradnog materijala i pacijenti ne moraju da brinu, ali nam fale kadrovi i kapaciteti u intenzivnim negama - rekao je dr Pavlović.

Da bi se smanjile liste čekanja, Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje usvojio je strategiju za rešavanje problema liste čekanja u kardiohirurgiji. Prvi korak je otkupljivanje kompletnog dopunskog rada u ovim ustanovama. To znači da više neće biti primani pacijenti iz inostranstva, najviše iz okolnih zemalja, dok su naši na listama čekanja.

U toku je i zaključivanje ugovora sa privatnim KBC „Beograd“, odakle obećavaju da mogu da pruže oko 1.000 procedura ugradnje bajpasa i valvule godišnje.

Ipak, najveća novina je da će za manje od mesec dana prvi pacijenti biti poslati na ugradnju bajpasa i valvule u Tursku, tačnije u bolnicu u Istanbulu, gde se već šalju pacijenti na intervencije gama nožem. Turska ponuda bila je najpovoljnija i iznosi oko 4.500 evra po pacijentu.

- Intervencije u Turskoj znatno će smanjiti liste čekanja za ugradnju bajpasa i valvule. Svim pacijentima ćemo u međuvremenu poslati upitnik da li žele da intervenciju dobiju u privatnoj bolnici ili u Turskoj. Liste neće nestati tako brzo, ali ćemo skratiti vreme čekanja - kaže Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.

Veoma tražene intervencije iz oblasti kardiologije jesu i ugradnja pejsmejkera i stentova. Za pejsmejkere nema čekanja, dok se na stent ne čeka duže od tri meseca.

U Srbiji su u 2007. godini bolesti srca i krvnih sudova činile više od polovine svih smrtnih ishoda, tačnije 56 odsto. Vodeći faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova su pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i gojaznost, masnoće u krvi, visok krvni pritisak i konzumiranje alkohola, stres. Pored ovih faktora rizika, na nastanak kardiovaskularnih bolesti utiču i faktori iz životne i radne sredine, kao što su gradska buka, buka na radnom mestu, zagađenje vazduha.


Broj intervencija po godinama

Intervencije
2005. 2006. 2007. 2008. 2009.
Bajpasovi
1.740 2.729 3.034 2.800 3.010
Pejsmejkeri
990 1.460 3.100 4.000 4.200
Stentovi
3.900 7.100 8.800 11.200 13.500
Valvula
973 1.079 1.224 1.250 1.350

Usvojen nacionalni program prevencije


Vlada Republike Srbije usvojila je na predlog Ministarstva zdravlja Uredbu o nacionalnom programu prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. Izrada programa prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti inicirana je imajući u vidu činjenicu da su kardiovaskularne bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji i da se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od ovih bolesti.



Izvor: Blic/Ivan Mišković
 
Poslednja izmena:
Top