Šta je novo?

Za mito Srbi izdvajaju 350 evra

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Za mito Srbi izdvajaju 350 evra

Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Svaki deveti građanin Srbije platio je mito nekom javnom službeniku i za to je u proseku izdvojio 349 evra, pokazuje izveštaj Ureda UN za drogu i kriminal.

15606433954dd2794532c6d959191545_640x360.jpg


U izveštaj Ureda UN za drogu i kriminal (UNODC) koji je objavljen u Briselu, se ukazuje na činjenicu da 12,5 odsto stanovnika zemalja Zapadnog Balkana godišnje mora bar jednom da plati mito i to sa prosečnim iznosom od 257 evra.
Sa druge strane, najveće mito plaćaju građani Makedonije koji su u proseku izdvojili 1.212 evra, zatim Crne Gore (470 evra), Hrvatske (410 evra), BiH (222 evra), Kosova (174 evra) i Albanije (103 evra).

Najveći procenat korupcije zabeležen je u Bosni i Hercegovini, gde je korupciji bilo izloženo 20,7 odsto građana, zatim u Albaniji (19,3 odsto), Hrvatskoj (11,2 odsto), na Kosovu (11,1 odsto), Crnoj Gori (9,7 odsto) i Makedoniji (6,2 odsto).


Ovi podaci moraju se, međutim, uzeti u mnogo širem kontekstu, ukazali su autori istraživanja, napominjući da se mora obratiti pažnja i
na visinu zarade, pošto iznos mita varira između 14 i 144 odsto prosečne plate, do frekventnosti plaćanja mita, koje varira od četiri do deset puta godišnje.

Građani u Albaniji i na Kosovu, prema ovom izveštaju, moraju za podmićivanje da izdvoje manje od 200 evra godišnje, što je oko dva odsto prihoda domaćinstva za Albance, ali 11 odsto za žitelje Kosova, čime su oni blizu Makedonaca, koji "od svojih usta" moraju da za mito daju više od 14 odsto prihoda.



Koliko korupcija utiče na svakodnevni život ukazuje da je čak
57 odsto osoba koje su platile mito potplatile doktora, a 35 odsto policajca i 33 odsto medicinsku sestru.

Podmićivanje
se najčešće, u srazmeri od 70 odsto, vrši gotovim novcem, ali i hranom i pićem, a sami građani su ti koji uglavnom, u preko 40 odsto slučajeva nude mito, dok službenici u javnoj upravi "stavljaju do znanja" ili neposredno traže novac ili nešto drugo za "protivuslugu".

U izveštaju
"Korupcija na Zapadnom Balkanu: podmićivanje kao iskustvo stanovništva", navodi se da su pokušajima korupcije najizloženiji policajci, lekari, carinici, bolničarke, opštinski službenici katastra i građevinskih dozvola, sudije i tužioci.

Mito se, dodaje se, često nudi i za ubrzanje ili završetak nekog postupka, ali i za izbegavanje kazne.


U izveštaju UN je navedeno i da je
korupcija za dobijanje posla u javnoj administraciji najviše rasprostranjena na Kosovu, a potom u Hrvatskoj i BiH, a najmanje u Makedoniji i Srbiji.

Najviše se glasovi za izbore "kupuju u Bosni, na Kosovu i u Crnoj Gori, a najmanje u Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji", navodi se.


Kako je obrazlažući izveštaj predočio istraživač UNODC Enriko Bizonjo, u
11 odsto slučajeva se plaća mito u kontaktu s policijom, a u pet odsto slučajeva s tužiocima i sudijama, što se smatra jako lošim pokazateljem za suzbijanje korupcije i perspektivu evropske integracije regiona.

8311320844dd27945814e1923697259_200x300.jpg


Zvaničnik Evropske komisije Lorens Meredit je rekao da će EK još više pooštriti uslove vezane za vladavinu prava i bitku protiv organizovanog kriminala i korupcije i to uneti i u godišnje izveštaje o evropskim reformama na Zapadnom Balkanu.

Govoreći o ovom izveštaju, i
zvršni direktor UNDOC Jurij Fedotov rekao je da je borba protiv korupcije u regionu Zapadnog Balkana za pohvalu, a da podaci iz izveštaja mogu poslužiti dobijanju realnog pogleda na situaciju na terenu koji je od velike važnosti za borbu protiv ovog fenomena.

Sličnog je mišljenja i
evropski komesar za proširenje Štefan File, koji je, kako je saopšteno, rekao da izveštaj pruža veoma korisnu procenu situacije na terenu.

"Najveći izazovi u ovom regionu ostaju, pored ostalih, vladavina prava i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropska komisija prati ovo pitanje sa velikom pažnjom i pridaje mu veliku važnost. Bez sumnje, ovo je jedan od najvažnijih kriterijuma za svaku državu kandidata ili potencijalnog kandidata za članstvo u EU
", naveo je File.

Korupcija se ne prijavljuje

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da velika većina građana koji su platili mito ovu praksu ne prijavljuje nadležnim vlastima, odnosno da samo jedan i po odsto građana prijavljuje vlastima slučajeve ili pokušaj podmićivanj. Čak trideset odsto lica smatraju da bi to bilo "bespredmetno, da ionako nikog za to nije briga", a između 20 i 25 odsto njih misli da je to "uobičajeno", da imaju koristi ili da je to učinjeno "u znak zahvalnosti".

 
Top