LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]"Za krizu su krivi ljudi a ne evro"
[/h] Izvor: Tanjug
Viljnus -- Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves je okrivio je "fiskalnu neodgovornost" članica evrozone za dužničku krizu koja potresa tu monetarnu uniju.
(mompes/sxc)
On naglašava da zajednička evropska valuta ne snosi krivicu za to.
"Evro trpi veliki pritisak. Evro nije kriv ni za šta. Sam evro je prilično dobra valuta, a krivac je fiskalna neodgovornost pojedinih članica", ukazao je Ilves tokom posete Litvaniji, koja planira da uvede evro 2014. godine.
"Mišljenje da možete izbeći te probleme tako što ćete ostati van evrozone je pogrešno", rekao je Ilves, predsednik zemlje koja je poslednja primljena u 17-članu zonu evra.
Estonija je uvela zajedničku valutu 1. januara ove godine i time postala treća od bivših komunističkih zemlja koja je to učinila, posle Slovenije koja je uvela evro 2007. i Slovačke koja je to uradila 2009.
Estonija, sa 1,3 miliona stanovnika, jedna je od najmanjih članica evrozone. Ta zemlja je poznata po pridržavanju fiskalne politike, utvrđene Mastrihtskim sporazumom Evropske unije iz 1992. o osnivanju ekonomske i monetarne unije. Te propise su često kršile mnoge članice zone evra.
Ilves je ukazao da je besmisleno govoriti o tome da dugom opterećene članice napuste 17-članu zonu evra.
"Ako bi, recimo, Grčka morala da danas napusti zonu evra, njena nova valuta bi devalvirala prema evru tako brzo da bi imala fundamentalne probleme da ispuni svoje finansijske obaveze na svim poljima", predočio je on.
"To više ne bi bio fiskalni problem, to bi postao ekonomski problem koji bi pogodio nas sve", zaključio je predsednik Estonije.
[/h] Izvor: Tanjug
Viljnus -- Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves je okrivio je "fiskalnu neodgovornost" članica evrozone za dužničku krizu koja potresa tu monetarnu uniju.
(mompes/sxc)
"Evro trpi veliki pritisak. Evro nije kriv ni za šta. Sam evro je prilično dobra valuta, a krivac je fiskalna neodgovornost pojedinih članica", ukazao je Ilves tokom posete Litvaniji, koja planira da uvede evro 2014. godine.
"Mišljenje da možete izbeći te probleme tako što ćete ostati van evrozone je pogrešno", rekao je Ilves, predsednik zemlje koja je poslednja primljena u 17-članu zonu evra.
Estonija je uvela zajedničku valutu 1. januara ove godine i time postala treća od bivših komunističkih zemlja koja je to učinila, posle Slovenije koja je uvela evro 2007. i Slovačke koja je to uradila 2009.
Estonija, sa 1,3 miliona stanovnika, jedna je od najmanjih članica evrozone. Ta zemlja je poznata po pridržavanju fiskalne politike, utvrđene Mastrihtskim sporazumom Evropske unije iz 1992. o osnivanju ekonomske i monetarne unije. Te propise su često kršile mnoge članice zone evra.
Ilves je ukazao da je besmisleno govoriti o tome da dugom opterećene članice napuste 17-članu zonu evra.
"Ako bi, recimo, Grčka morala da danas napusti zonu evra, njena nova valuta bi devalvirala prema evru tako brzo da bi imala fundamentalne probleme da ispuni svoje finansijske obaveze na svim poljima", predočio je on.
"To više ne bi bio fiskalni problem, to bi postao ekonomski problem koji bi pogodio nas sve", zaključio je predsednik Estonije.