- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Za iste namirnice plaćamo 25% više
Korpa sa desetak osnovnih namirnica u supermarketu skuplja je nešto više od 25 odsto nego pre godinu dana.Kako pokazuje malo „Politikino” istraživanje, proizvodi među kojima su mleko, ulje, brašno, meso i drugi artikli, koštali su u septembru 2011. godine 1.970 dinara, a sada je za to potrebno izdvojiti 2.480 dinara.
Talas poskupljenja nastaviće se i narednih meseci, kažu proizvođači i trgovci.
Najviše je poskupelo sveže meso, a nevolja je utoliko veća što se talas poskupljenja i dalje ne zaustavljai što su nove, više cene postale svakodnevica. Kako kažu u vodećim trgovinskim lancima cene hrane, cigareta, sredstava za ličnu higijenu i kućne hemije uvećavaće se i u oktobru. Trgovci nisu voljni da javno govore o najavama poskupljenja, jer kako objašnjavaju, samo ističu cenovnike koje im šalju dobavljači, ali nezvanično otkrivaju da će mleko poskupetido četiri odsto, sveže meso oko tri, a prerađevine od mesa pet procenata. Margarine ćemo plaćati desetak odsto više, a verovatno za toliko i ribu iz uvoza.
Naše informacije potvrđuju i u potrošačkim organizacijama. Prema rečima Vere Vide, kupovna moć u Srbiji je oko 30 odsto slabija nego pre godinu dana, a najnovija poskupljenja još su jedan udar na standard građana.
"Svako dalje poskupljenje izazvaće smanjenje tražnje za namirnicama i kupovaće se sve manje. Za realno preživljavanje jedne prosečne porodice u Srbiji sada je potrebno najmanje 110.000 dinara", istakla je ona.
Sa njom je saglasan i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, i dodaje da država mora da radi na tome da očuva standard građana.
"Najgore od svega je to što se, zbog poskupljenja, potrošači u Srbiji sve manje bave kvalitetom hrane i jedino gledaju da cene budu što niže. Tačno je da država ne može da zabrani poskupljenja, ograniči cene i na taj način utiče na slobodno tržište. Ali, treba jačati mehanizam Robnih rezervi i tako usmeravati tržišna kretanja, ali i strogo kažnjavati špekulante i kartele, jer su nam nedavna poskupljenja pokazala da nema svako uvećanje cena realno tržišno opravdanje", smatra Papović.
Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori Srbije objašnjava da, ipak, ima realnih osnova za pojedina poskupljenja.
"Razloga za nestašice nema, ali za poskupljenja, nažalost, ima. Uzmimo primer ulja. Postoji jedan paritetan odnos, gde je finalni proizvod uvek četiri puta skuplji od sirovine. To znači da ako suncokret sada košta 50 ili 55 dinara, litar ulja u prodavnicama teško i dalje može da košta 140 dinara kao što je do sada bio slučaj. Tačno je da sve poskupljuje i da će kupci morati da kalkulišu sa potrošnjom", istakao je Prostran.
Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, ponavlja da je vreme jeftine hrane definitivno iza nas.
"Hrana će biti sve skuplja. Naše cene hrane prate svetske, ali srpsko tržište pokazuje i anomalije koje se moraju ispraviti. Treba razumeti to da je suša zaista izazvala manjak hrane za životinje. Ona zato poskupljuje, a sa njom i finalni proizvodi, odnosno meso ili mleko. Sigurno je da kod nas ima i špekulacija i to je posao za nadležne državne organe", zaključuje Cvijanović.
Izvor:
B92.net
Korpa sa desetak osnovnih namirnica u supermarketu skuplja je nešto više od 25 odsto nego pre godinu dana.Kako pokazuje malo „Politikino” istraživanje, proizvodi među kojima su mleko, ulje, brašno, meso i drugi artikli, koštali su u septembru 2011. godine 1.970 dinara, a sada je za to potrebno izdvojiti 2.480 dinara.
Talas poskupljenja nastaviće se i narednih meseci, kažu proizvođači i trgovci.
Najviše je poskupelo sveže meso, a nevolja je utoliko veća što se talas poskupljenja i dalje ne zaustavljai što su nove, više cene postale svakodnevica. Kako kažu u vodećim trgovinskim lancima cene hrane, cigareta, sredstava za ličnu higijenu i kućne hemije uvećavaće se i u oktobru. Trgovci nisu voljni da javno govore o najavama poskupljenja, jer kako objašnjavaju, samo ističu cenovnike koje im šalju dobavljači, ali nezvanično otkrivaju da će mleko poskupetido četiri odsto, sveže meso oko tri, a prerađevine od mesa pet procenata. Margarine ćemo plaćati desetak odsto više, a verovatno za toliko i ribu iz uvoza.
Naše informacije potvrđuju i u potrošačkim organizacijama. Prema rečima Vere Vide, kupovna moć u Srbiji je oko 30 odsto slabija nego pre godinu dana, a najnovija poskupljenja još su jedan udar na standard građana.
"Svako dalje poskupljenje izazvaće smanjenje tražnje za namirnicama i kupovaće se sve manje. Za realno preživljavanje jedne prosečne porodice u Srbiji sada je potrebno najmanje 110.000 dinara", istakla je ona.
Sa njom je saglasan i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, i dodaje da država mora da radi na tome da očuva standard građana.
"Najgore od svega je to što se, zbog poskupljenja, potrošači u Srbiji sve manje bave kvalitetom hrane i jedino gledaju da cene budu što niže. Tačno je da država ne može da zabrani poskupljenja, ograniči cene i na taj način utiče na slobodno tržište. Ali, treba jačati mehanizam Robnih rezervi i tako usmeravati tržišna kretanja, ali i strogo kažnjavati špekulante i kartele, jer su nam nedavna poskupljenja pokazala da nema svako uvećanje cena realno tržišno opravdanje", smatra Papović.
Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori Srbije objašnjava da, ipak, ima realnih osnova za pojedina poskupljenja.
"Razloga za nestašice nema, ali za poskupljenja, nažalost, ima. Uzmimo primer ulja. Postoji jedan paritetan odnos, gde je finalni proizvod uvek četiri puta skuplji od sirovine. To znači da ako suncokret sada košta 50 ili 55 dinara, litar ulja u prodavnicama teško i dalje može da košta 140 dinara kao što je do sada bio slučaj. Tačno je da sve poskupljuje i da će kupci morati da kalkulišu sa potrošnjom", istakao je Prostran.
Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, ponavlja da je vreme jeftine hrane definitivno iza nas.
"Hrana će biti sve skuplja. Naše cene hrane prate svetske, ali srpsko tržište pokazuje i anomalije koje se moraju ispraviti. Treba razumeti to da je suša zaista izazvala manjak hrane za životinje. Ona zato poskupljuje, a sa njom i finalni proizvodi, odnosno meso ili mleko. Sigurno je da kod nas ima i špekulacija i to je posao za nadležne državne organe", zaključuje Cvijanović.
Izvor:
B92.net