- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Vilijam Sarojan
Vilijam Sarojan (jer. Վիլյամ Սարոյան; engl. William Saroyan) je američki pisac jermenskog porekla. Pored pisanja romana i priča, bavio se i kinematografijom. Živeo je od 1908-1981. godine.
Detinjstvo
Vilijam Sarojan rođen je kao sin američkog imigranta u gradu Fresno, 31. avgusta 1908. godine. Grad Fresno je omanje mesto u Kaliforniji koje je poznato po tome što u njemu živi mnogo doseljenika iz Jermenije. Njegov otac, Armenak Sarojan, 1905. godine preselio se u Nju Džersi gde je počeo da proizvodi vina jer je imao vlastite vinograde. Vilijamov otac se školovao za prezbitarijanskog sveštenika, ali se u novoj državi morao baviti poljoprivredom kako bi porodica preživela. On je umro 1911. godine u Kempbelu (Kalifornija). Nakon što je Vilijamov otac umro, finansijska situacija porodice Sarojan je postala veoma loša. Takohi Sarojan je bila priporana da svoju decu- Vilijama, Henrija, Zabel i Koset pošalje Fred Finč sirotište u Ouklendu, o čemu je Vilijam mnogo puta pisao u svojim delima. Za Takohi je bilo veoma teško da pronađe sebi posao, jer su Jermeni imali lošu reputaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Posao je uspela da nađe tek posle nekoliko godina i počela je da radi kao kućna pomoćnica. Finansijski je ojačala, pa se Vilijem sa braćom i sestarama, posle pet godina provedenih u sirotištu, mogao vratiti majci. Ona je uspela da ponovo kupi kućicu u Fresnu, tako da se čitava porodica vratila u taj grad. Takohi je tamo pronašla novi posao, ali su i deca morala raditi kako bi porodica preživela. Takohi je pakovala voće u mesnoj fabrici, a Vilijam i Henri su radili kao kolporter (kasnije telegrafisti).
Uloga političkih faktora u stvaralaštvu Vilijema Sarojana
Vilijam Sarojan preživljava emotivno težak period, kada 1915. godine turska vlada izdaje nalog na osnovu koga je ubijeno 1,5 miliona Jermena, što je tada činilo oko 80% polulacije. Jermeni su bili masakrirani i slani u koncentracione logore. 1920. godine, SSSR je aneksirala Jermeniju. Tuga koju je osećao zbog problema svoje, kako je sam govorio druge zemlje, iskazao je u mnogim delima, kao što su Pokolj nevinih, Jermenksa trilogija, Jermeni, Zovem se Aram i druge.
Školovanje
1921. godine, Vilijam Sarojan je upisan u Tehničku školu kako bi se učio daktilografiji. 1925. godine, nakon nekoliko opomena, izbačen je iz škole zbog neprimernog ponašanja. Nije uspeo da dobije diplomu za završenu daktilografiju. Vilijam je dobio od svoje majke neke od tekstova koje je pisao njegov otac. Nakon što ih je pročitao, Vilijam je odlučio da će postati pisac. Tada je krenuo da se dalje samostalno obrazuje tako što će što više čitati dela poznatih pisaca.
Posao i selidbe
Pošto je školu napustio bez diplome, Vilijam je bio primoran da se u početku bavi fizičkim poslovima poput branja grožđa u vinogradima. Nakon toga, zaposlio se u advokatskom preduzeću svog strica Arama Sarojana. 1926. godine, Vilijam napušta Fresno i odlazi u Los Anđeles gde je radio u Kalifornijskoj Nacionalnoj Straži. Nakon toga, vraća se na kratko u svoj rodni grad da poseti porodicu, a potom odlazi u San Francisko. Imao je velikih materijalnih problema i morao je pod hitno da pronađe sebi posao. Uspeo je da se zaposli u Telegrafskoj kompaniji San Franciska gde je radio kao službenik. Posle toga, bavio se raznim profesijama kako bi zaradio. Bio je telegrafista, poštar, daktilograf, i, na kraju, zaposlio se kao rukovodilac u Postal Telegraph kompaniji, za koju je još u Fresnu radio sa svojim bratom. Naredne, 1927. godine, Henri dovodi Takohi, Zabel i Koset da žive u San Francisku. U avgustu 1928. godine, Vilijam se preselio u Njujork od novca koji je dobijao od svog ujaka Mihrana. Njegova selidba u Njujork neuspešno se završila. Vratio se u San Francisko svojoj porodici. Radio je poslove za koje je bio veoma slabo plaćen, a koji su iziskivali puno truda. Sve svoje slobodno vreme provodio je za pisaćom mašinom i u biblioteci.
Prva dela
Jedan skeč koji je Sarojan napisao, objavljen je u nedeljnom časopisu The Overland Monthly, a prva zbirka priča odštampana je 1930. godine i zvala se Slomljeni točak (eng. The Broken Wheel). Ovo delo je potpisao pod pseudonimom Sirak Gorjan (eng. Sirak Goryan). Zbirka je bila je objavljena u izdavačkoj kući Jermenski žurnal. 1932. godine jermenski žurnal HairenikPesnica, Borba, Jermenija i Slomljeni točak. Ovo nije bilo prvi put da Hairenik objavljuje dela nekog od Sarojanovih. Isti žurnal je pre više godina objavio skeč Noneh, koji je napisala Vilijamova baka. Skeč koji je Vilijam Sarojan napisao, bio je veoma dobro prihvaćen od strane publike, pa je ona produžena i pretvorena u novelu koja se zvala Trapez kroz univerzum. To je zapravo bila osnova za njegovu prvu zbirku priča Neustrašivi mladić na letećem trapezu, kao i za 70 000 Asiraca. Tada su i drugi listovi počeli da objavljuju Sarojanove radove. Sarojan je postao član najvećih literarnih društava Los Anđelesa i San Franciska.
Vrhunac literarne karijere
Vilijam postaje popularan napisavši delo Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934. godine. Protagonista ovog romana je mladi, siromašni pisac koji pokušava da preživi u okrutnom vremenu. Čitaoci nisu ni mogli da pretpostave da je Vilijem u ovom delu, u stvari, predstavio sebe. Glavni lik ovog dela imao je mnoge sličnosti sa delom skandinavskog Nobelovca Knuta Hamsona koje se zove Glad (eng. Hunger, 1890.), ali u Sarojanovom delu nije bilo nihilizma prikazanog u Hamsonovom delu. Pošto je roman postao veoma popularan, Vilijam je na njemu poprilično zaradio, pa je odlučio da od tog novca finansira svoje putovanje u Evropu i Jermeniju, gde je kupio prvu rusku cigaretu, koja će kasnije postati njegov zaštitni znak. Čak je i u svom delu Ne umreti (eng. Not Dying, 1963.) napisao i čuvenu rečenicu
Mnoge od Vilijamovih priča bile su bazirane na događajima iz njegovog detinjstva, kao što je bila krađa voća koja je bila neophodna za preživljavanje ili težak život doseljenika u Ameriku. Zbirka priča Zovem se Aram (eng. My name is Aram) postala je internacionalni bestseler. Ona govori o dečaku Aramu Garoghlanu i mnogim drugim živopisnim likovima iz Aramove imigrantske porodice. Narednih godina, Vilijam će se gotovo u potpunosti posvetiti kinematografiji na uštrb pisanja. Kada se vratio književnim delima, počeo je da piše eseje i memoare u kojima je pisao o manje poznatim ljudima koje je sretao tokom svojih putovanja u Sovjetski Savez i Evropu, ali i o poznatijim ljudima kao što su Džo Bernard Šo, finski kompozitor Jan Sibelius i Čarli Čaplin. Okušao se i kao pesnik, ali je od njegove poezije sačuvano samo jedno delo- Dođi u moj dom
Kinematografija
Nakon zbirke priča Zovem se Aram, Vilijam se posvetio drami. Njegova prva drama bila je Moje srce u planinama (eng. My heart in the highlands, 1939.), bila je komedija o mladiću i njegovoj jermenskoj porodici. Ona je prvi put izvedena u Guild Theatre-u u Nju Jorku. Nakon što je iste godine napisao svoju najpoznatiju dramu Vreme tvog života (eng. The time of your life), osvojio je Pulicerovu nagradu, koju je odbio da primi. Tom prilikom je izjavio da se nada da je prestalo doba u kome materijalne vrednosti guše pravu umetnost. Nakon toga je bacio novčanu nagradu koju je osvojio. 1948. godine, njegova drama bila je prikazana na malim ekranima zahvaljujući Džejmsu Džegniju. Ljudska komedija (eng. The human comedy, 1943.) prvi put je izvedena u Itaci. U ovoj drami, glavni lik je mladi Homer, telegrafista, koji je očajan zbog dešavanja tokom Drugog svetskog rata. Publika je sa oduševljenjem prihvatila ovu dramu koja je Vilijamu donela prvu veću zaradu od 1,500$ nedeljno za posao producenta. Takođe, dobio je i 60,000$ za scenario. Vilijam je počeo ozbiljnije da se bavi filmskom produkcijom, tako da su u njegovim filmovima počeli da glume veliki glumci kao što su Miki Runi i Frenk Morgan. Iako se ozbiljno bavio kinematografijom, veoma kratko je radio u Holivudu, i to samo za vreme snimanja filma Zlatni dečko 1939. godine. Za filmsku verziju dela Ljudska komedija osvojio je Oskar za najoriginalniji scenario. Film je takođe bio nominovan za najbolju sliku, najboljeg režisera, najbolju kostimografiju i najboljeg glumca. Sarojan se u vrhuncu filmske karijere vratio književnosti. 1942. poslat je u London kako bi radio na predstavi za koju je sam napisao scenario, Avanturama Veslija Džeksona (eng. The adventures of Wesley Jackson). Filmovi za koje je Vilijam Sarojan pisao scenarija su:
Ljudska komedija 1943.
Vreme tvog života 1948.
Omnibus 1952-1959
Pariska komedija 1961
Vreme tvog života (rimejk) 1976
Privatni život
Tokom Drugog svetskog rata, Vilijam se priključio američkoj vojsci. Bio je stacioniran u Astoriji, ali je mnogo vremena provodio i u hotelu Lombardija u Menhetnu. 1943. godine, oženio se sedamnaestogodišnjom Kerol Markus (1924-2003) sa kojom je imao dvoje dece: Arama i Lusi. Kada je Vilijam otkrio da je Kerol ilegalno doseljena Jevrejka, razveo se od nje. Nakon određenog vremena, oni su se opet venčali, ali se i drugi pokušaj zajedničkog života završio razvodom. Lusi je postala glumica, a Aram pesnik, koji je objavio knjigu o svom ocu. Kerol se kasnije udala za glumca Valtera Metjua.
Poslednji radovi i smrt
Vilijamova finansijska situacija postala je vrlo loša nakon Drugog svetskog rata, kada više niko nije želeo da njegove scenarije pretvori u pozorišne komade ili filmove, jer su govorili da je u tim delima previše sentimentalnosti. Vilijam je u svojim posleratnim delima slavio slobodu, bratsku ljubav i jednakost među ljudima, ali je taj idealizam odbijao producente. Nakon nekoliko pisama razočaranih čitalaca, Vilijam je pokušao da menja način pisanja u delima koja su sledila. 1952. godine objavio je prvu od nekoliko knjiga njegovih memoara, a knjiga se zvala Biciklista iz Beverli Hilsa (eng. The bicycle rider in Beverly Hills). U narednim delima kao što su Asirijske i druge priče (eng. The Assyrian, and other stories, 1950.), Vilijam je pomešao alegorijske elemente, sa realističnim prikazom američkog života. Dela Kuća Sema Egoa (eng. Sam Ego`s house) i Pokolj nevinih (eng. The slaughter of the innocents), objavljena 1949. i 1958. godine postavljaju moralna pitanja koja već dugo muče samog pisca. U tim delima on pominje masovne genocide nad jermenskim narodom tokom kojih je preko 1 500 000 Jermena pobijeno. Producenti su nakon ovih dela odlučili da ponovo počnu da sarađuju sa Sarojanom, koji je opet doživeo popularnost delima kao što su Pariska komedija (eng. The Paris Comedy, 1960.), Londonska komedija (eng. The London Comedy, 1960.) i Iseljeni sa dvora (eng. Settled out court, 1969.), a ova dela su premijerno izvođena u Evropi. Sva Vilijamova dela čuvaju se u Stanford Univerzitetu sa svim njegovim beleškama i važnijim predmetima vezanim za njegov život. Vilijam je počeo da se odaje alkoholu i da se kocka. Od 1958. godine uglavnom je živeo u Parizu, gde je posedovao jedan apartman. Zapostavio je pisanje i rad u pozorištu i filmu. Umro je od kancera, 18. maja 1981. godine u gradu u kome je i rođen. Njegovo telo je kremirano, te je pola pepela prosuto na tlu Kalifornije, a ostatak u Jermeniji, u Panteon parku u Jerevanu.
Književna dela i scenarija
zbirka priča Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934.
zbirka priča Ti koji ih pišu i ti koji ih sakupljaju 1934.
roman Udisati i izdisati 1936.zbirka pričaTri puta tri 1936.
zbirka priča Veseljak i bujica sete 1937.
zbirka priča Mala deca 1937.
roman Rođeni Amerikanac 1938.
roman Ljubav- ovaj moj šešir 1938.
roman Nevolja sa tigrovima 1938.
roman Leto prelepog belog konja 1938.
drama Vreme tvog života 1939.
pesma Slatka stara ljubavna pesma 1939.
pesma Harlem viđen Hiršfildovim očima 1939.
priča Moje srce u planinama 1939.
priča Božić 1939.
priča Mir- to tako divno zvuči 1939.
priča Elmer i Lili 1939.
drama Tri fragmenta i jedna priča 1939.
priča Zovem se Aram 1940.
zbirka priča Vreme tvog života 1940.
scenarijo za film Najveći heroj na svetu 1940.
drama Ping-pong cirkus 1940.
drama Specijalno obaveštenje 1940.
drama Slatka stara ljubavna pesma 1940.
drama Podzemni cirkus 1940.
drama Hej, vi tamo! 1941.
drama Sarojanova priča 1941.
priča Tri drame 1941.
roman Osiguranje za Salesmana 1941.
priča Rusi u San-Francisku 1941.
priča Prelepi ljudi 1941.
drama Ljudi sa svetlom 1941.
drama Preko pozornice do sutra ujutru 1941.
drama Zaseniti ruganja 1942.
priča Pričati s tobom 1942.
drama Loš čovek na zapadu 1942.
drama Doći kroz raž 1942.
drama Poetična situacija u Americi 1942.
drama Ljudska komedija 1943.
scenarijo za film Drži se podalje od starog čoveka 1943.
priča Draga bebo 1944.
priča Drži se podalje od starog čoveka 1944.
drama Gladni ljudi 1945.
drama Avanture Veslija Džeksona 1946.
roman Džim Dendi 1947.
drama Ne idi daleko od ludila 1947.
drama Specijalno od Sarojana 1948.
roman Fiskalne skitnice 1949.
roman Skromno rođenje 1949.
priča Kuća Sema Egoa 1949.
drama Kuća Sema Egoa 1949.
roman Asirci 1950.
priča Dvostruke avanture 1950.
zbirka priča Sin 1950.
drama Opera, opera! 1950.
drama Rok Vegram 1951.
roman Trejsijev tigar 1951.
roman Biciklista sa Beverli Hilsa 1952.
roman Pokolj nevinih 1952.
roman Šaljivo značenje 1953.
drama Ukradena tajna 1954.
drama Ljubav 1955.
roman Mama, volim te ili Loptica-skočica 1956.
roman Celo putovanje 1956.
zbirka priča Tata, ti si lud! 1957.
roman Da li ste ikada bili zaljubljeni u patuljka? 1957.
drama Stanovnici jame 1958.
roman Pokolj nevinih 1958.
drama Nesreća 1958.
drama Čitalac Vilijema Sarojana 1958.
priča Mačka, miš, čovek, žena 1958.
drama Jednom oko brvna 1959.
drama Lilina tajna 1959.
drama Vešanje oko Vabaša 1960.
drama Nasukani u dvorištu 1960.
drama Sem- najveći skakač od svih 1961.
drama Idi mi, dođi mi. Znaš ko! 1961. H
drama Gaston 1962.
roman Beleška na vrhu Hilari 1962.
priča O, čoveče! 1962.
drama Ne umreti 1963.
priča Ja 1963.
priča Dečaci i devojčice zajedno 1963.
priča Istrajnost- verujem u nju 1963.
drama Scenarista i publika 1963. T
drama Jednog dana u popodne 1964.
roman Posle trideset godina 1964.
priča Duga vožnja, kratka kola 1966.
priča Pogledaj nas 1967.
priča Zubar i strpljivi 1968.
drama Horsi Džorsi i žaba 1968.
priča Muž i žena 1968.
drama Psi, ili Pariska komedija 1969.
drama Mislio sam da ću živeti večno, ali sada nisam toliko siguran u to 1969.
priča Pravljenje novca i 19 drugih, veoma kratkih priča 1969.
zbirka priča Dani života, smrti i bekstva na Mesec 1970.
roman Nova drama 1970.
drama Jermeni 1971.
drama Mesta gde sam provodio vreme 1972.
roman Juriši 1974.
drama Zubi i moj otac 1974.
drama Sinovi dođu i odu, majke ostaju večno 1976.
priča Poznati ljudi i drugi prijatelji 1976.
priča Moris Hiršfild 1976.
priča Govori jesenjeg drveća 1977.
priča Promena sastanaka 1978.
priča Životopisi 1979.
roman Priče sa bečkih ulica 1980.
drama Rođenja 1981.
drama Zovem se Sarojan 1983.°
roman Jermenkska trilogija 1986.°
roman Cirkus 1986.°
priča Čovek sa srcem u visinama i druge priče 1986.°
zbirka priča Ludilo u porodici 1988.°
roman Varšavski posetilac 1991.°
U Sarojanovom rodnom gradu Fresno, u čast velikom piscu podignuta je velika statua. Izradio ju je lokalni umetnik i Sarojanov lični prijatelj, Varaz Samjuelian (eng. Varaz Samuelian). Statua predstavlja oko četiri stope nabacanih knjiga na kojima stoji velika skulptura koja predstavlja Sarojanovu glavu. Statua se nalazi u Meripouz Aveniji u predgrađu Fresna. Pored ove, Sarojanu su odane još mnoge počasti. U zajedničkom projektu SAD i SSSR-a, izdate su poštanske markice koje se sastoje iz dva dela: prva markica je na engleskom, a druga na ruskom jeziku. Bila je u upotrebi u obema državama.
Izvor:vikipedija
Vilijam Sarojan (jer. Վիլյամ Սարոյան; engl. William Saroyan) je američki pisac jermenskog porekla. Pored pisanja romana i priča, bavio se i kinematografijom. Živeo je od 1908-1981. godine.
Detinjstvo
Vilijam Sarojan rođen je kao sin američkog imigranta u gradu Fresno, 31. avgusta 1908. godine. Grad Fresno je omanje mesto u Kaliforniji koje je poznato po tome što u njemu živi mnogo doseljenika iz Jermenije. Njegov otac, Armenak Sarojan, 1905. godine preselio se u Nju Džersi gde je počeo da proizvodi vina jer je imao vlastite vinograde. Vilijamov otac se školovao za prezbitarijanskog sveštenika, ali se u novoj državi morao baviti poljoprivredom kako bi porodica preživela. On je umro 1911. godine u Kempbelu (Kalifornija). Nakon što je Vilijamov otac umro, finansijska situacija porodice Sarojan je postala veoma loša. Takohi Sarojan je bila priporana da svoju decu- Vilijama, Henrija, Zabel i Koset pošalje Fred Finč sirotište u Ouklendu, o čemu je Vilijam mnogo puta pisao u svojim delima. Za Takohi je bilo veoma teško da pronađe sebi posao, jer su Jermeni imali lošu reputaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Posao je uspela da nađe tek posle nekoliko godina i počela je da radi kao kućna pomoćnica. Finansijski je ojačala, pa se Vilijem sa braćom i sestarama, posle pet godina provedenih u sirotištu, mogao vratiti majci. Ona je uspela da ponovo kupi kućicu u Fresnu, tako da se čitava porodica vratila u taj grad. Takohi je tamo pronašla novi posao, ali su i deca morala raditi kako bi porodica preživela. Takohi je pakovala voće u mesnoj fabrici, a Vilijam i Henri su radili kao kolporter (kasnije telegrafisti).
Uloga političkih faktora u stvaralaštvu Vilijema Sarojana
Vilijam Sarojan preživljava emotivno težak period, kada 1915. godine turska vlada izdaje nalog na osnovu koga je ubijeno 1,5 miliona Jermena, što je tada činilo oko 80% polulacije. Jermeni su bili masakrirani i slani u koncentracione logore. 1920. godine, SSSR je aneksirala Jermeniju. Tuga koju je osećao zbog problema svoje, kako je sam govorio druge zemlje, iskazao je u mnogim delima, kao što su Pokolj nevinih, Jermenksa trilogija, Jermeni, Zovem se Aram i druge.
Školovanje
1921. godine, Vilijam Sarojan je upisan u Tehničku školu kako bi se učio daktilografiji. 1925. godine, nakon nekoliko opomena, izbačen je iz škole zbog neprimernog ponašanja. Nije uspeo da dobije diplomu za završenu daktilografiju. Vilijam je dobio od svoje majke neke od tekstova koje je pisao njegov otac. Nakon što ih je pročitao, Vilijam je odlučio da će postati pisac. Tada je krenuo da se dalje samostalno obrazuje tako što će što više čitati dela poznatih pisaca.
Posao i selidbe
Pošto je školu napustio bez diplome, Vilijam je bio primoran da se u početku bavi fizičkim poslovima poput branja grožđa u vinogradima. Nakon toga, zaposlio se u advokatskom preduzeću svog strica Arama Sarojana. 1926. godine, Vilijam napušta Fresno i odlazi u Los Anđeles gde je radio u Kalifornijskoj Nacionalnoj Straži. Nakon toga, vraća se na kratko u svoj rodni grad da poseti porodicu, a potom odlazi u San Francisko. Imao je velikih materijalnih problema i morao je pod hitno da pronađe sebi posao. Uspeo je da se zaposli u Telegrafskoj kompaniji San Franciska gde je radio kao službenik. Posle toga, bavio se raznim profesijama kako bi zaradio. Bio je telegrafista, poštar, daktilograf, i, na kraju, zaposlio se kao rukovodilac u Postal Telegraph kompaniji, za koju je još u Fresnu radio sa svojim bratom. Naredne, 1927. godine, Henri dovodi Takohi, Zabel i Koset da žive u San Francisku. U avgustu 1928. godine, Vilijam se preselio u Njujork od novca koji je dobijao od svog ujaka Mihrana. Njegova selidba u Njujork neuspešno se završila. Vratio se u San Francisko svojoj porodici. Radio je poslove za koje je bio veoma slabo plaćen, a koji su iziskivali puno truda. Sve svoje slobodno vreme provodio je za pisaćom mašinom i u biblioteci.
Prva dela
Jedan skeč koji je Sarojan napisao, objavljen je u nedeljnom časopisu The Overland Monthly, a prva zbirka priča odštampana je 1930. godine i zvala se Slomljeni točak (eng. The Broken Wheel). Ovo delo je potpisao pod pseudonimom Sirak Gorjan (eng. Sirak Goryan). Zbirka je bila je objavljena u izdavačkoj kući Jermenski žurnal. 1932. godine jermenski žurnal HairenikPesnica, Borba, Jermenija i Slomljeni točak. Ovo nije bilo prvi put da Hairenik objavljuje dela nekog od Sarojanovih. Isti žurnal je pre više godina objavio skeč Noneh, koji je napisala Vilijamova baka. Skeč koji je Vilijam Sarojan napisao, bio je veoma dobro prihvaćen od strane publike, pa je ona produžena i pretvorena u novelu koja se zvala Trapez kroz univerzum. To je zapravo bila osnova za njegovu prvu zbirku priča Neustrašivi mladić na letećem trapezu, kao i za 70 000 Asiraca. Tada su i drugi listovi počeli da objavljuju Sarojanove radove. Sarojan je postao član najvećih literarnih društava Los Anđelesa i San Franciska.
Vrhunac literarne karijere
Vilijam postaje popularan napisavši delo Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934. godine. Protagonista ovog romana je mladi, siromašni pisac koji pokušava da preživi u okrutnom vremenu. Čitaoci nisu ni mogli da pretpostave da je Vilijem u ovom delu, u stvari, predstavio sebe. Glavni lik ovog dela imao je mnoge sličnosti sa delom skandinavskog Nobelovca Knuta Hamsona koje se zove Glad (eng. Hunger, 1890.), ali u Sarojanovom delu nije bilo nihilizma prikazanog u Hamsonovom delu. Pošto je roman postao veoma popularan, Vilijam je na njemu poprilično zaradio, pa je odlučio da od tog novca finansira svoje putovanje u Evropu i Jermeniju, gde je kupio prvu rusku cigaretu, koja će kasnije postati njegov zaštitni znak. Čak je i u svom delu Ne umreti (eng. Not Dying, 1963.) napisao i čuvenu rečenicu
Kinematografija
Nakon zbirke priča Zovem se Aram, Vilijam se posvetio drami. Njegova prva drama bila je Moje srce u planinama (eng. My heart in the highlands, 1939.), bila je komedija o mladiću i njegovoj jermenskoj porodici. Ona je prvi put izvedena u Guild Theatre-u u Nju Jorku. Nakon što je iste godine napisao svoju najpoznatiju dramu Vreme tvog života (eng. The time of your life), osvojio je Pulicerovu nagradu, koju je odbio da primi. Tom prilikom je izjavio da se nada da je prestalo doba u kome materijalne vrednosti guše pravu umetnost. Nakon toga je bacio novčanu nagradu koju je osvojio. 1948. godine, njegova drama bila je prikazana na malim ekranima zahvaljujući Džejmsu Džegniju. Ljudska komedija (eng. The human comedy, 1943.) prvi put je izvedena u Itaci. U ovoj drami, glavni lik je mladi Homer, telegrafista, koji je očajan zbog dešavanja tokom Drugog svetskog rata. Publika je sa oduševljenjem prihvatila ovu dramu koja je Vilijamu donela prvu veću zaradu od 1,500$ nedeljno za posao producenta. Takođe, dobio je i 60,000$ za scenario. Vilijam je počeo ozbiljnije da se bavi filmskom produkcijom, tako da su u njegovim filmovima počeli da glume veliki glumci kao što su Miki Runi i Frenk Morgan. Iako se ozbiljno bavio kinematografijom, veoma kratko je radio u Holivudu, i to samo za vreme snimanja filma Zlatni dečko 1939. godine. Za filmsku verziju dela Ljudska komedija osvojio je Oskar za najoriginalniji scenario. Film je takođe bio nominovan za najbolju sliku, najboljeg režisera, najbolju kostimografiju i najboljeg glumca. Sarojan se u vrhuncu filmske karijere vratio književnosti. 1942. poslat je u London kako bi radio na predstavi za koju je sam napisao scenario, Avanturama Veslija Džeksona (eng. The adventures of Wesley Jackson). Filmovi za koje je Vilijam Sarojan pisao scenarija su:
Ljudska komedija 1943.
Vreme tvog života 1948.
Omnibus 1952-1959
Pariska komedija 1961
Vreme tvog života (rimejk) 1976
Privatni život
Tokom Drugog svetskog rata, Vilijam se priključio američkoj vojsci. Bio je stacioniran u Astoriji, ali je mnogo vremena provodio i u hotelu Lombardija u Menhetnu. 1943. godine, oženio se sedamnaestogodišnjom Kerol Markus (1924-2003) sa kojom je imao dvoje dece: Arama i Lusi. Kada je Vilijam otkrio da je Kerol ilegalno doseljena Jevrejka, razveo se od nje. Nakon određenog vremena, oni su se opet venčali, ali se i drugi pokušaj zajedničkog života završio razvodom. Lusi je postala glumica, a Aram pesnik, koji je objavio knjigu o svom ocu. Kerol se kasnije udala za glumca Valtera Metjua.
Poslednji radovi i smrt
Vilijamova finansijska situacija postala je vrlo loša nakon Drugog svetskog rata, kada više niko nije želeo da njegove scenarije pretvori u pozorišne komade ili filmove, jer su govorili da je u tim delima previše sentimentalnosti. Vilijam je u svojim posleratnim delima slavio slobodu, bratsku ljubav i jednakost među ljudima, ali je taj idealizam odbijao producente. Nakon nekoliko pisama razočaranih čitalaca, Vilijam je pokušao da menja način pisanja u delima koja su sledila. 1952. godine objavio je prvu od nekoliko knjiga njegovih memoara, a knjiga se zvala Biciklista iz Beverli Hilsa (eng. The bicycle rider in Beverly Hills). U narednim delima kao što su Asirijske i druge priče (eng. The Assyrian, and other stories, 1950.), Vilijam je pomešao alegorijske elemente, sa realističnim prikazom američkog života. Dela Kuća Sema Egoa (eng. Sam Ego`s house) i Pokolj nevinih (eng. The slaughter of the innocents), objavljena 1949. i 1958. godine postavljaju moralna pitanja koja već dugo muče samog pisca. U tim delima on pominje masovne genocide nad jermenskim narodom tokom kojih je preko 1 500 000 Jermena pobijeno. Producenti su nakon ovih dela odlučili da ponovo počnu da sarađuju sa Sarojanom, koji je opet doživeo popularnost delima kao što su Pariska komedija (eng. The Paris Comedy, 1960.), Londonska komedija (eng. The London Comedy, 1960.) i Iseljeni sa dvora (eng. Settled out court, 1969.), a ova dela su premijerno izvođena u Evropi. Sva Vilijamova dela čuvaju se u Stanford Univerzitetu sa svim njegovim beleškama i važnijim predmetima vezanim za njegov život. Vilijam je počeo da se odaje alkoholu i da se kocka. Od 1958. godine uglavnom je živeo u Parizu, gde je posedovao jedan apartman. Zapostavio je pisanje i rad u pozorištu i filmu. Umro je od kancera, 18. maja 1981. godine u gradu u kome je i rođen. Njegovo telo je kremirano, te je pola pepela prosuto na tlu Kalifornije, a ostatak u Jermeniji, u Panteon parku u Jerevanu.
Književna dela i scenarija
zbirka priča Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934.
zbirka priča Ti koji ih pišu i ti koji ih sakupljaju 1934.
roman Udisati i izdisati 1936.zbirka pričaTri puta tri 1936.
zbirka priča Veseljak i bujica sete 1937.
zbirka priča Mala deca 1937.
roman Rođeni Amerikanac 1938.
roman Ljubav- ovaj moj šešir 1938.
roman Nevolja sa tigrovima 1938.
roman Leto prelepog belog konja 1938.
drama Vreme tvog života 1939.
pesma Slatka stara ljubavna pesma 1939.
pesma Harlem viđen Hiršfildovim očima 1939.
priča Moje srce u planinama 1939.
priča Božić 1939.
priča Mir- to tako divno zvuči 1939.
priča Elmer i Lili 1939.
drama Tri fragmenta i jedna priča 1939.
priča Zovem se Aram 1940.
zbirka priča Vreme tvog života 1940.
scenarijo za film Najveći heroj na svetu 1940.
drama Ping-pong cirkus 1940.
drama Specijalno obaveštenje 1940.
drama Slatka stara ljubavna pesma 1940.
drama Podzemni cirkus 1940.
drama Hej, vi tamo! 1941.
drama Sarojanova priča 1941.
priča Tri drame 1941.
roman Osiguranje za Salesmana 1941.
priča Rusi u San-Francisku 1941.
priča Prelepi ljudi 1941.
drama Ljudi sa svetlom 1941.
drama Preko pozornice do sutra ujutru 1941.
drama Zaseniti ruganja 1942.
priča Pričati s tobom 1942.
drama Loš čovek na zapadu 1942.
drama Doći kroz raž 1942.
drama Poetična situacija u Americi 1942.
drama Ljudska komedija 1943.
scenarijo za film Drži se podalje od starog čoveka 1943.
priča Draga bebo 1944.
priča Drži se podalje od starog čoveka 1944.
drama Gladni ljudi 1945.
drama Avanture Veslija Džeksona 1946.
roman Džim Dendi 1947.
drama Ne idi daleko od ludila 1947.
drama Specijalno od Sarojana 1948.
roman Fiskalne skitnice 1949.
roman Skromno rođenje 1949.
priča Kuća Sema Egoa 1949.
drama Kuća Sema Egoa 1949.
roman Asirci 1950.
priča Dvostruke avanture 1950.
zbirka priča Sin 1950.
drama Opera, opera! 1950.
drama Rok Vegram 1951.
roman Trejsijev tigar 1951.
roman Biciklista sa Beverli Hilsa 1952.
roman Pokolj nevinih 1952.
roman Šaljivo značenje 1953.
drama Ukradena tajna 1954.
drama Ljubav 1955.
roman Mama, volim te ili Loptica-skočica 1956.
roman Celo putovanje 1956.
zbirka priča Tata, ti si lud! 1957.
roman Da li ste ikada bili zaljubljeni u patuljka? 1957.
drama Stanovnici jame 1958.
roman Pokolj nevinih 1958.
drama Nesreća 1958.
drama Čitalac Vilijema Sarojana 1958.
priča Mačka, miš, čovek, žena 1958.
drama Jednom oko brvna 1959.
drama Lilina tajna 1959.
drama Vešanje oko Vabaša 1960.
drama Nasukani u dvorištu 1960.
drama Sem- najveći skakač od svih 1961.
drama Idi mi, dođi mi. Znaš ko! 1961. H
drama Gaston 1962.
roman Beleška na vrhu Hilari 1962.
priča O, čoveče! 1962.
drama Ne umreti 1963.
priča Ja 1963.
priča Dečaci i devojčice zajedno 1963.
priča Istrajnost- verujem u nju 1963.
drama Scenarista i publika 1963. T
drama Jednog dana u popodne 1964.
roman Posle trideset godina 1964.
priča Duga vožnja, kratka kola 1966.
priča Pogledaj nas 1967.
priča Zubar i strpljivi 1968.
drama Horsi Džorsi i žaba 1968.
priča Muž i žena 1968.
drama Psi, ili Pariska komedija 1969.
drama Mislio sam da ću živeti večno, ali sada nisam toliko siguran u to 1969.
priča Pravljenje novca i 19 drugih, veoma kratkih priča 1969.
zbirka priča Dani života, smrti i bekstva na Mesec 1970.
roman Nova drama 1970.
drama Jermeni 1971.
drama Mesta gde sam provodio vreme 1972.
roman Juriši 1974.
drama Zubi i moj otac 1974.
drama Sinovi dođu i odu, majke ostaju večno 1976.
priča Poznati ljudi i drugi prijatelji 1976.
priča Moris Hiršfild 1976.
priča Govori jesenjeg drveća 1977.
priča Promena sastanaka 1978.
priča Životopisi 1979.
roman Priče sa bečkih ulica 1980.
drama Rođenja 1981.
drama Zovem se Sarojan 1983.°
roman Jermenkska trilogija 1986.°
roman Cirkus 1986.°
priča Čovek sa srcem u visinama i druge priče 1986.°
zbirka priča Ludilo u porodici 1988.°
roman Varšavski posetilac 1991.°
- Napomena: dela sa znakom ° pored godina su posthumno objavljena
U Sarojanovom rodnom gradu Fresno, u čast velikom piscu podignuta je velika statua. Izradio ju je lokalni umetnik i Sarojanov lični prijatelj, Varaz Samjuelian (eng. Varaz Samuelian). Statua predstavlja oko četiri stope nabacanih knjiga na kojima stoji velika skulptura koja predstavlja Sarojanovu glavu. Statua se nalazi u Meripouz Aveniji u predgrađu Fresna. Pored ove, Sarojanu su odane još mnoge počasti. U zajedničkom projektu SAD i SSSR-a, izdate su poštanske markice koje se sastoje iz dva dela: prva markica je na engleskom, a druga na ruskom jeziku. Bila je u upotrebi u obema državama.
Izvor:vikipedija