Šta je novo?

Vrane mogu da razlikuju ljudske likove

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.819
Prepoznaju neprijatelja

Vrane mogu da razlikuju ljudske likove



Izvor: Blic Z. N. | 29. 06. 2011. - 13:14h | Foto: AP

Vrane imaju odličnu memoriju i mogu da razlikuju prijateljska od neprijateljskih ljudskih lica, nakon čega će upozoriti ostale u jatu, pokazalo je jedno istraživanje.


Vrane umeju da razlikuju prijateljska od neprijateljskih lica


Iako zvuči neverovatno kada se kaže da su vrane pametne kao šimpanze, poslednja studija američkih istraživača pokazala je da je ta tvrdnja istinita, s obzirom da vrana pamti lice čoveka koji je pokušao da joj nasese zlo i do pet godina.

Doktor Džon Marzluf, sa Univerziteta u Vašingtonu, koji je učestvovao u ovoj studiji, izjavio je kako su vrane zaista mnogo pametne.

- Naši nalazi svedoče da se vrane pametne ptice, i da po kognitivnom razvoju mogu da stanu rame uz rame sa čovekovim precima - izjavio je on.

Naučnici su koristili maske dok su hvatali i puštali vrane, a pet godina kasnije pokazalo se kako su vrane prepoznale maske, i upozorile jato na neprijatelja.
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
36.819
Istražena tajna čudesne inteligencije vrana



Naučnici već duže vreme znaju da vrane, gavrani, svrake i čavke izuzetno inteligentne ptice.
U novom istraživanju neurobiolozi Lena Veit i Andreas Nieder sa univerziteta u Tibingenu otkrili su na koji način funkcionišu mozgovi vrana koje mnogi stručnjaci nazivaju pernatim primatima.


Ove ptice koriste oruđe, pamte veliki broj hranilišta i planiraju svoje društveno ponašanje u skladu sa delovanjem drugih članova grupe. Ovako visok nivo inteligencije može se činiti neobičnom jer su ptičji mozgovi konstruisani bitno drukčije od mozgova sisara, uključujući i primate koji se obično koriste u istraživanjima inteligentnog ponašanja.
Tim iz Tubingena prvi je koji je istražio fiziologiju mozga koja je temelj inteligentnog ponašanja vrana.
U svojoj studiji stručnjaci su uvežbali vrane da rešavaju testove pamćenja na računaru sa ekranom na dodir. Prvo su im prikazivali slike koje su morale zapamtiti. Nakon toga su im pokazivali po dve slike od kojih je trebalo da odaberu jednu, ali na osnovu promenjivih pravila igre. Jedna od slika u testovima bila je jednaka nekoj od slika koje su ranije videle, a druga različita.


Ponekad je važilo pravilo da treba da odaberu istu sliku, a ponekad drukačiju.


Vrane su se uspešno prebacivale na nova pravila i ispunjavale postavljene zahteve. To pokazuje visokog nivoa koncentracije i mentalne fleksibilnosti kakve imaju retke vrste životinja, a predstavljaju napor čak i ljudima .
Vrane su brzo rešavale zadatke čak i kada su im ponuđene nove grupe slika . Stručnjaci su u njihovim mozgovima otkrili aktivnosti u području nazvanom Nidopallium caudolaterale ( NCL ) koje je kod ptica povezano sa najvišim kognitivnim funkcijama.


Jedna grupa nervnih ćelija reagovala je isključivo kada je trebalo da izaberu istu sliku, a druga grupa je bila aktivna kada je trebalo birati različitu. Prateći aktivnosti ćelija, naučnici su mogli zaključiti koje pravilo igre slede ptice čak i pre nego što su odabrale određenu sliku.
Istraživanje predstavljeno u časopisu Nature Communications predstavlja zanimljiv i važan uvid u paralelnu evoluciju inteligentnog ponašanja kod različitih vrsta životinja .
"Mnoge funkcije kod ptica se ostvaruju drugačije, jer ove direktne potomke dinosaurusa i nas razdvaja duga evoluciona istorija", rekla je Lena Veit . "To znači da nam ptičji mozgovi mogu pokazati alternativna rešenja, odnosno kako se inteligencija može postići drukčijom anatomijom", dodala je.
Vrane i primati imaju različite mozgove, na primer vrane nemaju višeslojan neokorteks, međutim ćelije koje regulišu donošenje odluka veoma su slične.
"Baš kao što možemo izvući vredne zaključke o aerodinamici na osnovu poređenja različito konstruisanih krila slepog miša i ptica, tako možemo zaključiti kako funkcioniše mozak istražujući funkcionalne sličnosti i razlike relevantnih delova mozga kod ptica i sisara", rekao je profesor Nieder.

Autor: AM
Izvor: Geek/Novi magazin
 
Top