LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Vraćaju se drahme, lire, marke...
[/h] Izvor: Press
Evrozona je u krizi, i sve su češća govorkanja da bi zajednička valuta uskoro mogla da postane zajednička prošlost Evropske unije.
Vreme je, izgleda, da pretresete stare slamarice, zavirite u vitrine u koje ste nekada nehajno ostavljali kovanice i banknote iz evropskih država, kao neke suvenire, pre nego što je sve te zanimljive novčanice zamenila jedna - evro.
U danima kada je zajednička evropska valuta - koja je ime dobila kada je belgijski esperantista Žermen Pirlo, bivši profesor francuske i engleske istorije, poslao pismo tadašnjem predsedniku Evropske komisije 4. avgusta 1995, predloživši naziv „evro" umesto dotadašnjeg „ekija" - u najvećoj krizi, zaboravljeni evropski novac bi uskoro mogao da se vrati u upotrebu. Prvo, izgleda, drahma, a onda i ostali...
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Najjača valuta među "ostalima" bila je malteška lira - da biste dobili kovanicu od jedne lire morali ste da izdvojite više od dva evra. Ipak, Maltežani su u zlo doba, 1. januara 2008. godine, kada je globalna ekonomska kriza koja će uzdrmati evro počela da pomalja svoju ružnu glavu, odlučili da se priklone evru. Poslednja je to učinila Estonija, koja je svoju krunu 1. januara ove godine zamenila zajedničkom valutom.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Tri godine pre Pirloovog pisanija, u Mastrihtu su se države članice EU obavezale da će skovati zajednički novac, ali pod strogim uslovima: budžetski deficit mora da bude manji od tri odsto procenta BDP-a, dug ne sme da bude veći od 60 odsto BDP-a, inflacija mora da bude niska, a kamatne stope ujednačene.
Većina država je od tada krenula ekonomskom stranputicom, pa se retko koja - a ima ih duplo više nego te 1992. - može podičiti dobrim rezultatima. Zato se sve češće govori o napuštanju evra, ili izbacivanju nekih država iz evrozone, a ta su strahovanja poduprta izjavom britanskog premijera Dejvida Kamerona čija je država, doduše, ostala verna funti. "Iznad budućnosti jedne valute i dalje stoji veliki znak pitanja", podvukao je Kameron.
Prva koja bi mogla - ili, pre će biti, morala - da vrati svoj novac je Grčka. Drahma je i najstariji evropski novac koji je bio u upotrebi pod tim imenom, jer se koristio u mnogim državama-gradovima Stare Grčke. Reč potiče od imenice „drasomai", što znači „uhvatiti" ili „puna šaka". Pre nego što ju je zamenio evro, najveća banknota bila je od 10.000 drahmi, koja je vredela negde oko 30 evra.
Na njenom aversu nalazio se čuveni lekar Georgios Papanikolau, a na reversu Asklepije, grčki bog zaštitnik lekara i medicine. Na novčanici od 200 drahmi nalazio se i Riga od Fere, revolucionar, pesnik i nacionalni heroj, koji je život skončao na vešalima u Beogradu, u Kuli Nebojša ispod Kalemegdana. Za jedan evro moglo se dobiti 340 drahmi.
Druga na listi za ponovno uvođenje mogla bi da bude italijanska lira, čije su novčanice važile za jedne od najlepših u Evropi. Nije ni čudo, kada su na najvećim banknotama, od 500.000 i 100.000 lira, bili naslikani veliki umetnici, Rafaelo, odnosno Karavađo. Kovanica od 500 lira bila je i prva koja je, još 1982. godine, na sebi imala i oznaku Brajevim pismom, za slepe. Jedan evro vredeo je te 2002. godine 1.936 lira. Zanimljivo je da su u Italiji bili u opticaju i vatikanska i lira San Marina.
Srbima je, naravno, još od kraja šezdesetih kada su prvi gastarbajteri krenuli put Švabije, za srce prirasla nemačka marka. Iako smo najviše baratali pijanistkinjom Klarom Šuman (100 DM), san svakog Srbina bio je da se makar jednom za života dokopa smeđe novčanice na kojoj su bili braća Grim, pored kojih je stajala ta velika brojka - 1.000 maraka! Iako su Srbi zapamtili da se 100 maraka menjalo za 50 evra, tačan fiksni kurs je bio 1,95583 za jedan evro.
Sem u 17 zemalja evrozone (od 27 država EU), evro se koristi i u pet drugih evropskih država: Crnoj Gori, Andori, Monaku, San Marinu i Vatikanu.
[/h] Izvor: Press
Evrozona je u krizi, i sve su češća govorkanja da bi zajednička valuta uskoro mogla da postane zajednička prošlost Evropske unije.
U danima kada je zajednička evropska valuta - koja je ime dobila kada je belgijski esperantista Žermen Pirlo, bivši profesor francuske i engleske istorije, poslao pismo tadašnjem predsedniku Evropske komisije 4. avgusta 1995, predloživši naziv „evro" umesto dotadašnjeg „ekija" - u najvećoj krizi, zaboravljeni evropski novac bi uskoro mogao da se vrati u upotrebu. Prvo, izgleda, drahma, a onda i ostali...
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Najjača valuta među "ostalima" bila je malteška lira - da biste dobili kovanicu od jedne lire morali ste da izdvojite više od dva evra. Ipak, Maltežani su u zlo doba, 1. januara 2008. godine, kada je globalna ekonomska kriza koja će uzdrmati evro počela da pomalja svoju ružnu glavu, odlučili da se priklone evru. Poslednja je to učinila Estonija, koja je svoju krunu 1. januara ove godine zamenila zajedničkom valutom.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Tri godine pre Pirloovog pisanija, u Mastrihtu su se države članice EU obavezale da će skovati zajednički novac, ali pod strogim uslovima: budžetski deficit mora da bude manji od tri odsto procenta BDP-a, dug ne sme da bude veći od 60 odsto BDP-a, inflacija mora da bude niska, a kamatne stope ujednačene.
Većina država je od tada krenula ekonomskom stranputicom, pa se retko koja - a ima ih duplo više nego te 1992. - može podičiti dobrim rezultatima. Zato se sve češće govori o napuštanju evra, ili izbacivanju nekih država iz evrozone, a ta su strahovanja poduprta izjavom britanskog premijera Dejvida Kamerona čija je država, doduše, ostala verna funti. "Iznad budućnosti jedne valute i dalje stoji veliki znak pitanja", podvukao je Kameron.
Prva koja bi mogla - ili, pre će biti, morala - da vrati svoj novac je Grčka. Drahma je i najstariji evropski novac koji je bio u upotrebi pod tim imenom, jer se koristio u mnogim državama-gradovima Stare Grčke. Reč potiče od imenice „drasomai", što znači „uhvatiti" ili „puna šaka". Pre nego što ju je zamenio evro, najveća banknota bila je od 10.000 drahmi, koja je vredela negde oko 30 evra.
Na njenom aversu nalazio se čuveni lekar Georgios Papanikolau, a na reversu Asklepije, grčki bog zaštitnik lekara i medicine. Na novčanici od 200 drahmi nalazio se i Riga od Fere, revolucionar, pesnik i nacionalni heroj, koji je život skončao na vešalima u Beogradu, u Kuli Nebojša ispod Kalemegdana. Za jedan evro moglo se dobiti 340 drahmi.
Druga na listi za ponovno uvođenje mogla bi da bude italijanska lira, čije su novčanice važile za jedne od najlepših u Evropi. Nije ni čudo, kada su na najvećim banknotama, od 500.000 i 100.000 lira, bili naslikani veliki umetnici, Rafaelo, odnosno Karavađo. Kovanica od 500 lira bila je i prva koja je, još 1982. godine, na sebi imala i oznaku Brajevim pismom, za slepe. Jedan evro vredeo je te 2002. godine 1.936 lira. Zanimljivo je da su u Italiji bili u opticaju i vatikanska i lira San Marina.
Sem u 17 zemalja evrozone (od 27 država EU), evro se koristi i u pet drugih evropskih država: Crnoj Gori, Andori, Monaku, San Marinu i Vatikanu.