Član
- Učlanjen(a)
- 26.07.2009
- Poruka
- 11.044
Preklane na raspustu
PREKLANE NA RASPUSTU
"Ćale ćuti, keva lomi ruke.
Keva je jača, ćale je puko od muke!''
- Te reči poznajem po mraku, po pesmi i bedaku,
narodnjaku koji uporno ponavlja kroz strofu svaku:
''Sve što jednom prođe ne vraća se više!?''
Zato idem na selo kod mog deda Gliše.
Nemam dara kao buba Mara,
ali miris pilića u meni nostalgiju stvara.
Selo je provod, selo su koke,
selo je puno razne stoke.
Brat mi je rekao kad sam bio mlad
da se devojke iz sela lože na grad.
Možda nađem neku da mi otvara usta,
neku što tera ovce gde je šuma gusta.
Kad se isparim sa njom onda da osparim.
''Od glave višak ne boli'' - rekao bi Kusta,
a električar bi reko: ''Ajmo u provod
jer gradska buka proizvodi hormone.''
Na stanicu me prate 300 tambura i gramofon,
i to celoj priči daje čudan ton.
Selo moje lepše od pariza,
svaki pogled kao paraliza,
lepo gori, još lepše iz bliza,
u selu ne postoji kriza.
Stižem u selo pusto k'o dina,
oko mlina-spina, a unutra starina.
Potoci brzi seku točila.
Tu ni lisica nije nogu umočila.
Naprasno je prase, krave pasu
dok moja baba priprema melasu.
Kad me videla nešto je preseče u glasu,
pa me zagrli kao kasirka kasu.
Deda se vraćao iz zadruge
gde je za zasluge
u branju kupina podig'o pare.
U radnju je za pare kupio ulare,
par opanaka, 1kg eksera i cigare.
Obilno sam jeo i leg'o na kanabe,
ali kod babe nema ništa džabe.
Ne treba da budeš Merilin Meč
da bi shvatio o čemu je reč.
Posle par isečenih stabala,
život na selu bio mi je zabava.
Postao sam jak kao terminator:
moja pluća su bila kao radijator.
Selo moje lepše od pariza,
svaki pogled kao paraliza,
lepo gori, još lepše iz bliza,
u selu ne postoji kriza.
Veče je vreme za dom kulture.
U bioskopu umesto platna - mušeme.
Avion leti, a na nebu cvetovi … kakav film!
Kakvi zaprašujući letovi!
Ðuska posle filma opasan je trip.
MC Obrad Preradović je hit.
Igraju svi i ja po plesu mu dajem.
Štajgerice sijaju u mraku punim sjajem.
Ko se lepo obuče, lako ga zavuče.
Jebi ga, nisam od juče kao Čaplin i Duče
jedna rumena, jaka, što bi mogla da me tuče.
Reče mi kako je pobegla od kuće.
Reko': Ćao, ja sam Popeye, jedno oko mi je tužno.
Drugo se folira da jeste. Baš je to ružno!?
- Ne, baš je to fora, mada mi ličiš na smora,
ću te odradim ako se mora.
Preko polja, iza brda, pored sena, pa u slamu.
Malo se vatamo, malo blenemo u tamu.
Ja je merkam kao loptu Bergkamp,
strelu zategnem, pa je nategnem.
Catch as catch can.
Reko': Dobra si, mala, najbolja na svetu.
Kad dođeš u Beograd daću ti kasetu!
Ona izvadi sliku iz lične karte da mi da,
njenu glondžu sam ta ra ra…
Ali na povratku kući srela su me "braća''
Ko ne plati na mostu na ćupriji plaća.
Zbog nje su me tukli, ali nisam mario.
Svoje sam želje ostvario.
Imam još 2 života kao Super Mario.
Sutradan nosio sam gips i vrat me boleo,
da sam sinoć imao gips lakše bi odoleo.
Zaradio sam lekciju debelu:
da niko nije slavan u svome selu.
PREKLANE NA RASPUSTU
"Ćale ćuti, keva lomi ruke.
Keva je jača, ćale je puko od muke!''
- Te reči poznajem po mraku, po pesmi i bedaku,
narodnjaku koji uporno ponavlja kroz strofu svaku:
''Sve što jednom prođe ne vraća se više!?''
Zato idem na selo kod mog deda Gliše.
Nemam dara kao buba Mara,
ali miris pilića u meni nostalgiju stvara.
Selo je provod, selo su koke,
selo je puno razne stoke.
Brat mi je rekao kad sam bio mlad
da se devojke iz sela lože na grad.
Možda nađem neku da mi otvara usta,
neku što tera ovce gde je šuma gusta.
Kad se isparim sa njom onda da osparim.
''Od glave višak ne boli'' - rekao bi Kusta,
a električar bi reko: ''Ajmo u provod
jer gradska buka proizvodi hormone.''
Na stanicu me prate 300 tambura i gramofon,
i to celoj priči daje čudan ton.
Selo moje lepše od pariza,
svaki pogled kao paraliza,
lepo gori, još lepše iz bliza,
u selu ne postoji kriza.
Stižem u selo pusto k'o dina,
oko mlina-spina, a unutra starina.
Potoci brzi seku točila.
Tu ni lisica nije nogu umočila.
Naprasno je prase, krave pasu
dok moja baba priprema melasu.
Kad me videla nešto je preseče u glasu,
pa me zagrli kao kasirka kasu.
Deda se vraćao iz zadruge
gde je za zasluge
u branju kupina podig'o pare.
U radnju je za pare kupio ulare,
par opanaka, 1kg eksera i cigare.
Obilno sam jeo i leg'o na kanabe,
ali kod babe nema ništa džabe.
Ne treba da budeš Merilin Meč
da bi shvatio o čemu je reč.
Posle par isečenih stabala,
život na selu bio mi je zabava.
Postao sam jak kao terminator:
moja pluća su bila kao radijator.
Selo moje lepše od pariza,
svaki pogled kao paraliza,
lepo gori, još lepše iz bliza,
u selu ne postoji kriza.
Veče je vreme za dom kulture.
U bioskopu umesto platna - mušeme.
Avion leti, a na nebu cvetovi … kakav film!
Kakvi zaprašujući letovi!
Ðuska posle filma opasan je trip.
MC Obrad Preradović je hit.
Igraju svi i ja po plesu mu dajem.
Štajgerice sijaju u mraku punim sjajem.
Ko se lepo obuče, lako ga zavuče.
Jebi ga, nisam od juče kao Čaplin i Duče
jedna rumena, jaka, što bi mogla da me tuče.
Reče mi kako je pobegla od kuće.
Reko': Ćao, ja sam Popeye, jedno oko mi je tužno.
Drugo se folira da jeste. Baš je to ružno!?
- Ne, baš je to fora, mada mi ličiš na smora,
ću te odradim ako se mora.
Preko polja, iza brda, pored sena, pa u slamu.
Malo se vatamo, malo blenemo u tamu.
Ja je merkam kao loptu Bergkamp,
strelu zategnem, pa je nategnem.
Catch as catch can.
Reko': Dobra si, mala, najbolja na svetu.
Kad dođeš u Beograd daću ti kasetu!
Ona izvadi sliku iz lične karte da mi da,
njenu glondžu sam ta ra ra…
Ali na povratku kući srela su me "braća''
Ko ne plati na mostu na ćupriji plaća.
Zbog nje su me tukli, ali nisam mario.
Svoje sam želje ostvario.
Imam još 2 života kao Super Mario.
Sutradan nosio sam gips i vrat me boleo,
da sam sinoć imao gips lakše bi odoleo.
Zaradio sam lekciju debelu:
da niko nije slavan u svome selu.