- Učlanjen(a)
- 06.06.2009
- Poruka
- 21.085
Vojvodjanski Pulin
Zahvaljujuci kinologu entuzijasti, Jovici Plackicu, do skora zitelju Zablja, ali i razumevanju K.S. Vojvodine i Upravnog odbora KSS, jos jedna od iskonskih, vekovima poznatih pastirskih rasa sa nasih, panonskih prostora, krenula je na put zvanicnog priznanja.
Odluka o prihvatanju Prijedloga standarda za vojvodjanskog pastirskog psa doneta je na poslednjem sastanku UO KSS krajem 2003. u Beogradu.
Idealna gradja
Za pulina, Jovica Plackic, kao autor predloga standarda i komentara te Pravila o brzom vracanju ovaca, kaze:
_Stvoren je kod nas, na vojvodjanskim livadama, kao skladno delo pastira i prirode. Odlican je cuvar jer istovremeno koristi culo sluha, vida i mirisa koja su mu odlicno razvijena. Nepogresivo javlja o pojavi uljeza na svoju teritoriju. Izuzetno je pametan, ima neiscrpnu volju dok radi. Vlasnika gleda u oci dok ocekuje komandu, a u akciji se nedvosmisleno primecuje da uziva u kretanju i radu. Ostvaruje uspesan i blizak kontakt s poverenim mu domacim zivotinjama.
Plackic, prenoseci svedocenje pastira, naglasava urodjenu volju da radi, kao i prilagodljivost svim, pa i najsurovijim uslovima za zivot, tako da moze da se razmnozava i bez pomoci coveka.
_To je idealno funkcionalno gradjen pastirski pas. Cuva sve sto mu se poveri, sto ukazuje na znacajno mesto ove rase i u XXI veku. Lako se gaji, izvanredan je porodicni pas za dvoriste, voli decu, al priznaje samo jednog gazdu. Malo trazi a mnogo pruza jer lako i brzo uci, zivahan je i uporan u izvrsenju zadataka.
Tipican lupoid
Vojvodjanski pastirski pas pulin je tipican lupoid, slican severnim rasama (autor verovatno, sasvim opravdano, misli na severnoevropske spiceve) visine u grebenu 52 cm i vise za muzjake, a 47 cm i vise za zenke, telo je najvise za deset odsto duze od visine grebena, ledja su kratka, cvrsta kao i slabine, sapi koje se nadovezuju na slabine misicave su, dovoljno siroke, blago ukosene.
Rep je visoko usadjen, u mirovanju sabljasto nosen, a u afektu je prstenasto zavijen, u stalnom kontaktu sa sapima, slabinama ili butinom . Prednji front je malo izrazen, a grudi su srazmerno duge i siroke, duboke ,pozeljno do lakta. Noge prednje i zadnje su prirodno uglovane. Sape su male. Boja dlake najcesce i najpozeljnija je crna, najmanje 80 odsto povrsine, a oznake mogu biti bele, sive ili zute. Kao osnovne boje pominju se u predlogu standarda i bela, zuta, siva i braon, kao i dvobojnost (kombinacije pomenutih boja).
_ Jedna boja mora uvek da bude dominantna , ali sve boje ucestvuju zajedno kod ocenjivanja i izbora prvaka rase.
O odlikama i daljem radu na standardizaciji vojvodjanskog pulina, kao i proverama na takmicenjima u radu, opsirnije u narednim postovima.
Zahvaljujuci kinologu entuzijasti, Jovici Plackicu, do skora zitelju Zablja, ali i razumevanju K.S. Vojvodine i Upravnog odbora KSS, jos jedna od iskonskih, vekovima poznatih pastirskih rasa sa nasih, panonskih prostora, krenula je na put zvanicnog priznanja.
Odluka o prihvatanju Prijedloga standarda za vojvodjanskog pastirskog psa doneta je na poslednjem sastanku UO KSS krajem 2003. u Beogradu.
Idealna gradja
Za pulina, Jovica Plackic, kao autor predloga standarda i komentara te Pravila o brzom vracanju ovaca, kaze:
_Stvoren je kod nas, na vojvodjanskim livadama, kao skladno delo pastira i prirode. Odlican je cuvar jer istovremeno koristi culo sluha, vida i mirisa koja su mu odlicno razvijena. Nepogresivo javlja o pojavi uljeza na svoju teritoriju. Izuzetno je pametan, ima neiscrpnu volju dok radi. Vlasnika gleda u oci dok ocekuje komandu, a u akciji se nedvosmisleno primecuje da uziva u kretanju i radu. Ostvaruje uspesan i blizak kontakt s poverenim mu domacim zivotinjama.
Plackic, prenoseci svedocenje pastira, naglasava urodjenu volju da radi, kao i prilagodljivost svim, pa i najsurovijim uslovima za zivot, tako da moze da se razmnozava i bez pomoci coveka.
_To je idealno funkcionalno gradjen pastirski pas. Cuva sve sto mu se poveri, sto ukazuje na znacajno mesto ove rase i u XXI veku. Lako se gaji, izvanredan je porodicni pas za dvoriste, voli decu, al priznaje samo jednog gazdu. Malo trazi a mnogo pruza jer lako i brzo uci, zivahan je i uporan u izvrsenju zadataka.
Tipican lupoid
Vojvodjanski pastirski pas pulin je tipican lupoid, slican severnim rasama (autor verovatno, sasvim opravdano, misli na severnoevropske spiceve) visine u grebenu 52 cm i vise za muzjake, a 47 cm i vise za zenke, telo je najvise za deset odsto duze od visine grebena, ledja su kratka, cvrsta kao i slabine, sapi koje se nadovezuju na slabine misicave su, dovoljno siroke, blago ukosene.
Rep je visoko usadjen, u mirovanju sabljasto nosen, a u afektu je prstenasto zavijen, u stalnom kontaktu sa sapima, slabinama ili butinom . Prednji front je malo izrazen, a grudi su srazmerno duge i siroke, duboke ,pozeljno do lakta. Noge prednje i zadnje su prirodno uglovane. Sape su male. Boja dlake najcesce i najpozeljnija je crna, najmanje 80 odsto povrsine, a oznake mogu biti bele, sive ili zute. Kao osnovne boje pominju se u predlogu standarda i bela, zuta, siva i braon, kao i dvobojnost (kombinacije pomenutih boja).
_ Jedna boja mora uvek da bude dominantna , ali sve boje ucestvuju zajedno kod ocenjivanja i izbora prvaka rase.
O odlikama i daljem radu na standardizaciji vojvodjanskog pulina, kao i proverama na takmicenjima u radu, opsirnije u narednim postovima.
