Vladimir Vlada Divljan

[crvendac_011]

Vladimir Vlada Divljan​

​

​

​

Владимир (Влада) Дивљан, музичар, рођен је 10. маја 1958. године у Београду. Крајем седамдесетих година био је члан џез-рок група Мерлин и Звук Улице, а од 1980. до 1984. године био је предводник вокално-инструменталног састава Идоли. Од 1985. године кренуо је са самосталном каријером, у оквиру које је наставио са поп-рок формом упоредо се бавећи филмском музиком. Од августа 1991. до септембра 1997. године живео је у Аустралији (Сиднеј), након чега се вратио у Београд. Од јуна 1999. године живи и ради у Бечу.​

​

Дискографија​

​

Самостални албуми​

​

• "Тајни живот А. П. Шандорова" (ПГП-РТБ, 1988.)
• "Одбрана и заштита" (Б 92, 1996.) - уживо, као Влада Дивљан Old Stars Band
• "Све лажи света" (Аутоматик, 2000.) - као Влада Дивљан Old Stars Band
• "Vlada Divljan presents Die Tonzentrale" (Б 92, 2003.) - као Die Tonzentrale

Заједнички радови​

​

албуми​

​

• "Рокенрол за децу" (ПГП-РТБ, 1989.) - Влада и Гиле; музика за децу
• "Рокенрол буквар" (ПГП-РТБ, 1990.) - Влада и Гиле; музика за децу
• "Лутка која каже не" (ПГП-РТБ, 1991.) - Влада, Гиле, Пико, Шваба
• "Recorded Supplement" (Avan Garde Records, 1997.) - као Aparatchiks (Владимир Дивљан и Кирил Џајковски); објављено у Аустралији

EP (мини албуми)

​

• "Decade" (Avan Garde Records, 1997.) - као Aparatchiks (Владимир Дивљан и Кирил Џајковски); објављено у Аустралији

Филмска музика

​

• "Шест дана јуна" (Југотон, 1985.) - учешће; албум објављен под фирмом ВИС Идоли иако група није постојала
• "Црни бомбардер" (ЗАМ, 1992.) - учешће
• "3 палме за 2 битанге и рибицу" (Фави, 1998.) - учешће
• "Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunareau" 2003
• "Sedam i po" 2006
• "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" 2009.

Остало

​

• Као да је било некад...(посвећено Милану Младеновићу) (Circle Records, 2002.) - учешће, песма 'Радостан Дан', као Влада Дивљан

Извор: Википедија

​

​

​

​

​

​

​

​

 

[Torrent Maniak]

Preminuo Vlada Divljan
Jedan do istinskih velikana jugoslovenske i srpske muzike Vlada Divljan (1958-2015) preminuo je jutros u Beču nakon duge i teške bolesti.

Foto: Long Play



O datumu, vremenu i mestu sahrane odlučiće porodica, a u subotu u 15 časova na radiju B92 moći ćete da čujete intervju sa Vladom Divljanom koji je krajem prošle godine uradila Una Senić.

Vladimir Divljan rođen je 10. maja 1958. Krajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok grupa Merlin i Zvuk ulice, a od 1980. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava Idoli.

Od 1985. godine je počeo samostalnu karijeru, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom.

Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Sidneju, nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u Beču.


[raw]<iframe width="640" height="480" src="https://www.youtube.com/embed/qvt8YryShhU" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]




Zainteresovao se za muziku 1968. posle koncerta Draga Diklića u Tučepima, odmaralištu u Hrvatskoj u kome je letovao s porodicom.

Posle povratka u Beograd, zajedno sa prijateljima Zdenkom Kolarom i Božom Jovanovićem osnovao je bend.

Prvi instrument koji je svirao bila je mala mandolina, jer je bio veliki ljubitelj dubrovačkih trubadura. Kasnije je kupio gitaru, dok se Kolar opredelio za bas, a Boža limeno bure u funkciji bubnja.

Bend se zvao Faraoni, ali pošto je već postojala grupa s istim imenom u Sloveniji, preimenovali su se u Holipe.


[raw]<iframe width="640" height="480" src="https://www.youtube.com/embed/CPxraOqthho" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]



Zvuk ulice


Prvi ozbiljan bend Divljan je osnovao posle diplomiranja 1976. pod nazivom Merlin. Ubrzo ga je preimenovao u Zvuk ulice. Uz njega je ostao Zdenko Kolar, a pridružili su im se Dragan Mitrić, Kokan Popović i Bora Atić.

Izvodili su pesme Bitlsa, Rolling stounsa i Džimija Hendriksa, kao i svoje pesme. Imali su i izvođenja na Radio Beogradu, ali je nakon odlaska Kokana Popovića u vojsku bend ugašen.


[raw]<iframe width="640" height="480" src="https://www.youtube.com/embed/y_j7AJjcqiw" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]


Dečaci i Idoli


Krajem 1979. Divljan se upoznao sa Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstćem s kojima je kasnije osnovao bend Dečaci.

Osamdesete su preimenovani u Idole i na prvoj probi pod novim imenom Divljan je napisao “Retko te viđam sa devojkama”. Usledili su “Pomoć, pomoć” i “Maljčiki”. Idoli su radili i na Paket aranžmanu, grupi više uticajnih jugoslovenskih rok umetnika, a nakon tog angažmana objavili su VIS Idoli ploču sa šest novih pesama.

Divljan je bio pisac i vodeći vokal za većinu njih, a ploča je prodata u 200.000 primeraka.

Ploča “Odbrana i poslednji dani” objavljena je krajem 1982. ali nije postigla ni izbliza takav uspeh kao turneja Idola. Strani magazini pisali su pozitivne kritike o bendu, a magazin Džuboks album je proglasio najboljim jugoslovenskim rok albumom u 20. veku.

Sledeće izdanje snimljeno je u Londonu.




[raw]<iframe width="640" height="480" src="https://www.youtube.com/embed/xjymct00JRo" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]



Solo karijera


Nakon raspada Idola, Divljan je želeo da osnuje bend Hondini sinovi, ali je odustao i započeo solo karijeru.

Prvi rezultat bio je album “Tajni život A. P. Šandorova”, snimljen sa Aleksandrom Šandorovim koji se do tada bavio isključivo klasičnom muzikom.

Među pesmama sa tog albuma su “Neću ništa da znam”, balada “Više nisam tu” i sempl hit “Patuljci”.

Divljan je snimio i verzije pesama Bitlesa za seriju “Čovek u beloj jakni”, muziku za film “Kako je propao rokenrol”, a sa Giletom iz Električnog orgazma učestvovao u pozorišnom komadu “Rokenrol za decu”.



[raw]<iframe width="640" height="480" src="https://www.youtube.com/embed/4uL1aE9XIAc" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]




U avgustu 1991. preselio se u Australiju i sarađivao sa tamošnjim muzičarima. Takođe, radio je u lokalnoj radio-stanici.

Tokom kratke posete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. osnovao je Old stars bend sa Šandorovom, Kolarom, Giletom, Markom Milivojevićem i Borisom Bunjcem. Bend je izveo dva koncerta, a na osnovu tada snimljenih materijala objavljen je album Odbrana i zaštita za B92 Records.

Usledio je projekat u Australiji sa Kirilom Džajkovskim iz fgrupe Leb i sol.

Još jedan album instrumentala “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale “ za B92 Records objavio je 2003.

Divljan je 2006. osnovao novi bend Nevladina organizacija.

Snimio je CD EP "Četiri godišnja doba" (2012) sa zagrebačkim Ljetnim kino big bendom s kojima je nastupao u Domu omladine Beograda u novembru prošle godine.



[raw]<iframe width="640" height="480" src="https://www.youtube.com/embed/f9NZF21_bGY" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]



Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Vlada Divljan biće sahranjen 10. marta na Novom groblju

Vlada Divljan biće sahranjen u utorak 10. marta na Novom groblju u Beogradu, potvrdila je izdavačka kuća "Aquarius Records". Sahrani će prethoditi komemoracija u beogradskom Domu omladine.

Poznati muzičar, koji je od 1980. do 1984. bio frontmen kultnog benda "Idoli", preminuo je u 57. godini u četvrtak u jutarnjim satima. Vlada se od kraja januara u bolnici u Beču borio s upalom trbušne maramice.

Divljanu je pre dve godine dijagnostikovan tumor potrbušnice, no on je rekao, kada je krajem januara ove godine završio u bolnici, da je uspešno operisan i poslat u penziju.

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Koliko mi je tužnih misli prošlo kroz glavu od prošlog četvrtka, otkad ga nema...
I kao da osećam potrebu da delim svoje misli i osećanja sa Vama koji svraćate ovde.
A vidim da to rade mnogi, jer je mnogo članaka ovih dana objavljeno o njemu.
Evo još jednog, divnog, iz pera velikog čoveka i novinara Pece Popovića.

Peca Popović o Vladi Divljanu: Dečaci ne plaču, osim...

Ne volim mart. Donosi ružne vesti. Odneo je toliko dragih ljudi: Milena Pavlović Barili, Ivo Andrić, Mile Bogdanović, Maja Tasić, Ivo Robić, Mija Aleksić, Zoran Đinđić, Miodrag Bulatović, Bata Stojković, Ivica Percl, Dragan Stojnić, Bodo Kovačević, Taško Načić, Ranko Munitić, Momo Kapor, Rajko Mitić... Tako je bilo i u podne ovog četvrtka. Tmurno vreme, jadan dan, tužna vest. Ne pada kiša tek tako u ritmu tama-tama i niz stazu mog života nosi zaostali osušeni list. Odlaskom ljudi kakav je bio Vlada Divljan, niz tu stazu spiraju se i komadići mene, oni koji su bili veći i značajniji od muzike i mladosti.

Čak i vest koje smo se dugo pribojavali uvek bude neočekivana. Munjevito je rastužila mnogo šire prostranstvo od Beograda i Srbije. O tome pričam sa Sašom Strižakom koji je 1976. uveo Vladu u moj život. Došao je iz kruga vaspitanih beogradskih gimnazijalaca. Svirao gitaru u grupi Merlin (ne onoj sarajevskoj), voleo muziku i sanjao otvorenih očiju. Posle smo se dogovarali oko prvog nastupa njegove nove grupe Zvuk ulice na Gitarijadi u Zaječaru (1978) i Boom festivalu u Novom Sadu. Pravio je društvo neobičnom Draganu Papiću koji će raznositi provokativne slike Dečaka. U dnevnoj sobi kuće na Brdu postigli smo konsenzus oko toga da Dečaci treba da prerastu u Idole. Molba za poziv Bregoviću da producira provokativni singl koji će Idole uvesti u zvaničnu diskografiju. Taj sastanak u studiju Enca Lesića kad je dogovaran Paket aranžman ima više verzija. Onda mini LP sa obradom Kraljićeve pesme „Devojko mala“ koju je gos‘n Đuza snimio baš kad se Vlada rodio: omaž duhu Beograda u kome cure čuvaju veliku čaroliju. Onda prve turneje i slava. Goran Vejvoda i Mile Pile dugo i pažljivo rade oko većine Divljanovih pesama za Odbranu i poslednje dane. One su ploču izdigle do same večnosti.

Poslednju jugoslovensku bezbrižnu mladost Vlada je učinio veselijom, liričnijom i boljom. Kako je već priličilo nekome ko je bio Lik, Dasa, Stvaralac, Drugar, Rođak, Prijatelj... U tim prevratnim vremenima umeo je da spoji dušu i energiju i odoli, onako rapsodičan, duhovit, senzualan, otmen, vihoru mode. Pravio je, širio i zastupao urbanu muziku sa slikom vremena u kome smo odrastali. U Beogradu se to tako više neće raditi, ali ostaje nežan, mudar, drzak i šarmantan opus kao simbol više vrste gradske učenosti. Ta diskografija pokazuje atraktivnost i radoznalost, domišljanje i promišljanje.

Naše je živote (na prostorima iznad narastajućih nesporazuma) ispunio bojama radosti ostavivši sa Idolima toliko mala, ali bitna muzička dela. Pare i slava nisu mu oštetili ni kičmu ni glavu. I, posle svega, hrabro se odrekao prokletstva statusa Idola i ostao primer gospodina jugoslovenske rok scene koja je sve više prestajala da sluša muziku a počinjala da strepi osluškujući znake dolazeće oluje. Oličenje onog Beograda osamdesetih koji se u vunenim vremenima nije svrstao u kolone iza lokalnih opsenara, uzurpatora i osvajača velike scene.
Srećan sam zbog učestvovanja u objavljivanju Vladinog prvog post Idoli dela - Tajni život A. P. Šandorova, 1988. Slediće serija ploča u saradnji sa Giletom i novotalasnim vršnjacima i okret ka filmskoj i scenskoj muzici. Kad je događanje naroda preraslo u događanje surove mržnje, otišao je kao iz pesme: „Mila, idem daleko, prošlo je, više nisam tu“. Čovek u njemu ga je terao da se udalji iz proključale zemlje i nastavi život daleko od ludila, kao velika većina intelektualaca koji nisu hteli da učestvuju u dolazećoj fizičkoj i duhovnoj orgiji.

Bolela ga je netolerancija usijanih sredina. Patio je zbog zla i pogroma.
Simbol urbanog i plemenitog Beograda stići će do Australije, da bi ga kao takvog prepoznali u Bajaginoj pesmi o rasutim biserima. Osim studija za audio-dizajn, završio je tečaj za somelijera. Vratiće se kući posle šest godina, ali ne zadugo. NATO bombardovanje ga je pomerilo u Beč. Odatle je dosledno do kraja bacao zrnevlje istine, ljubavi i pozitivnih emocija pomažući nam svima da budemo koliko-toliko normalni u vremenima smirivanja emotivnog tla. I sada u martu 2015, pošto ostajemo bez nekog tako talentovanog, uspešnog, čestitog i plemenitog, shvatimo koliko je ovo naše društvo zapravo siromašno dobrima. Odlaskom Vlade postaje još siromašnije.

Red kiše i red sećanja teraju me ka flaši dalmatinskog plavca. Dižem krvavu čašu u čast umetnika, pristojnog čoveka, vlasnika drugačije poetike, Maljčika, sanjara, nosioca spomenice iz osamdeset prve, a iznad svega čoveka dobrog srca.

Aristokrata beogradske kaldrme na neuporedivi način je pronosio ime i duh grada koji je oduvek, pre svih nas, bio svet. I mnogo pre nego su ujahali novopobednici sa svojim idolima, zvezdama i pretorijanskim gardama donoseći poslednje dane. Valja odbraniti ostatke zajedničkog ponosa. Zbog njega i preostalih.
Zato prosipam poslednje kapi crvenog vina dok kiša i dalje dobuje u nekom blesavom ritmu mraka. Ne, ne plačem, to ne rade matorci. To vlaga ispisuje svoje šare po licu davno bivšeg dečaka.

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Prijatelji muzičari sviraju Rusiju u čast Vlade Divljana

Od velikog muzičara Vlade Divljana (1958-2015) oprostili su biranim rečima i dirljivim izvođenjem nekoliko njegovih pesama prijatelji, saradnici i kolege muzičari 10. marta 2015. godine u podne na komemoraciji u Domu omladine Beograda.

Komemoracija je održana u prisustvu Vladine supruge Dine Đurović, sinova Stevana i Pavla Divljana, članova rodbine, kao i mnogobrojnih Beograđana i ljudi koji su došli iz iz svih krajeva bivše Jugoslavije, u ispunjenoj dvorani "Amerikana" Doma omladine.

Divljanu u čast, zagrebačko Ljetno kino Big Band kog predvodi gitarista Maks Juričić izvelo je najpre "Samo jednu ljubav imam", pesmu koju su sa Vladom snimili na zajedničkom mini album "Četiri godišnja doba" (2012).

Ljetnom kinu pridružio se potom Divljanov dugogodišnji saradnik, frontmen Električnog orgazma Srđan Gojković-Gile otpevši "Nebesku temu", sa kultnog albuma Idola "Odbrana i poslednji dani" (1982) koju je posvetio "Vladi, Dini, Stevi i Pavlu". Gile je istakao da je Vlada Divljan bio najbolji iz njihove novotalasne generacije muzičara.

"Za mene je bila izuzetna čast da svaki put mogu da se popnem na binu sa Vladom. Mogu da kažem: 'Hvala brate Divljo, hvala ti na ljubavi, osmesima i muzici koju smo podelili", rekao je Gile.

Goran Vasović-Vaske iz Eve Braun otpevao je "Odnesi me" sa Bojanom Vunturišević, koja ja uputila "poslednji pozdrav našem najboljem ortaku iz '58. generacije".

"Jedna Vladina pesma koju sam uvek najviše voleo. Nikad nisam pretpostavljao da ću da je pevam u ovakvim situacijama", najavio je "Rusiju" Momčilo Bajagić-Bajaga.

"Rusiju" je Bajaga emotivno otpevao uz pomoć Bojane, Vasketa i Gileta, a za njeno izvođenje Ljetnom kinu su se pridružili na gitari Dušan Kojić-Koja, vođa Discipline kičme, kao i dugogodišnji Divljanovi saradnici - basista Idola i potom Old Stars benda (kasnije preimenovanog u Nevladinu organizaciju) Zdenko Kolar, a uz njega i pijanista Aleksandar Šandorov, bubnjar Marko Milivojević i perkusionista Boris Bunjac.

Na kraju poslednje pesme muzičarima na bini pridružili su se Vladini sinovi Stevan i Pavle Divljan, pozdravljeni aplauzima prisutnih.

Pre nastupa, na početku komemoracije okupljenima se obratio nekadašnji muzički urednik radija Studio B Sloba Konjović rekavši da je u muzici i ličnosti Vlade Divljana posebno cenio "saosećanje i ljubav".

"To je sastavni deo njegove muzike i to je ono što nam je svima potrebno. Vlada je bio muzika, i vlada je bio rokenrol", rekao je Konjović.

Evocirajući uspomene iz zajedničkog detinjstva i odrastanja sa Vladom, glumac Svetozar Cvetković je rekao da nam je Divljan u svojoj muzici "ostavljao sebe, svoju bol, svoju sreću, svoju ljubav, svoju umetnost".

"Nekad prevratnički 'Paket aranžman' danas deluje kao futuristička bajka o slobodi nekog vremena koje nećemo dostići. To jeste muzika, ali i mnogo o više od života samog, i mnogo dublje od trajanja koje ima ograničenje u životu. To jeste klica koja je izrodila drvo umetnosti jednog smislenog života od kog se danas rastajemo, svesni da se život Vlade Divljana nikad neće završiti. Vidimo se Vladice. Tvoj Svetica", rekao je Cvetković.

Pesnik Ljubivoje Ršumović rekao je da ga je vest o smrti Vlade Divljana naterala da odmah izrazi saučešće članovima vlastite porodice "kao da je najrođeniji naš otišao", a izlaganje je zaključio rečima: "Vlada nije otišao...Vlada će biti sa nama. Neka mu je slava i hvala"

Izvor: YouTube/TVLongPlay

 

[crvendac_011]

ZBOGOM, LEGENDO: Sahranjen Vlada Divljan

Sahrani na Novom groblju su prisustvovali brojni prijatelji čuvenog muziačara među kojima su bili i Bajaga, Koja iz "Discipline kičme", Zdenko Kolar, Srđan Šaper, Čeda Jovanović, Kornelije Kovač, Ivan Tasovac, Svetozar Cvetković i drugi

Na Novom groblju u Beogradu, u prisustvu nekoliko stotina ljudi, među kojima su bili članovi porodice i prijatelji, sahranjen je slavni muzičar Vlada Divljan koji je preminuo 5. marta u 57. godini nakon duge i teške bolesti.

Uz emotivan govor Pece Popovića i numeru “Rusija”, prijatelji i obožavaoci su se oprostili od Vlade Divljana, čije je telo kremirano.

U velikoj grupi Vladinih prijatelja i kolega našli su se i Velja Pavlović, Meri Cakić, Dragoljub Đuričić, Nikola Čuturilo Čutura, Dragan Ilić Ilke, Dejan Cukić, Cane Partibrejkers, Bilja Krstić, Đule i Srba iz benda “Van Gog”, Svetozar Cvetković, Koja iz “Discipline kičme”, Zdenko Kolar, Petar Janjatović…

Poslednju počast čuvenom muzičaru su odali i Dragan Kremer, Srđan Šaper, Čeda Jovanović, Olja Bećković, Momčilo Bajagić Bajaga, Nikola Vranjković, Kornelije Kovač, Bebi Dol, Srđan Marjanović, Ivan Tasovac, Goran Šušljik, Milorad Milinković Debeli, Olivera Ježina, Uroš Đurić, Aleksandar Žikić, Mira Adanja Polak, Goran Jevtić, Srdan Golubović i drugi.

Pre kremacije, od Vlade Divljana oprostili su se biranim rečima i dirljivim izvođenjem nekoliko njegovih pesama prijatelji, saradnici i kolege muzičari, danas u podne na komemoraciji u Domu omladine Beograda.

Komemoracija je održana u prisustvu Vladine supruge Dine Đurović, sinova Stevana i Pavla Divljana, članova rodbine, kao i mnogobrojnih Beograđana i ljudi koji su došli iz iz svih krajeva bivše Jugoslavije, u ispunjenoj dvorani “Amerikana” Doma omladine.


Divljanu u čast, zagrebačko Ljetno kino Big Band kog predvodi gitarista Maks Juričić izvelo je najpre “Samo jednu ljubav imam”, pesmu koju su sa Vladom snimili na zajedničkom mini album “Četiri godišnja doba” (2012). Ljetnom kinu pridružio se potom Divljanov dugogodišnji saradnik, frontmen Električnog orgazma Srđan Gojković-Gile otpevavši “Nebesku temu”, sa kultnog albuma Idola “Odbrana i poslednji dani” (1982) koju je posvetio “Vladi, Dini, Stevi i Pavlu”. Gile je istakao da je Vlada Divljan bio najbolji iz njihove novotalasne generacije muzičara.

– Za mene je bila izuzetna čast da svaki put mogu da se popnem na binu sa Vladom. Mogu da kažem: ‘Hvala brate Divljo, hvala ti na ljubavi, osmesima i muzici koju smo podelili – rekao je Gile.


Goran Vasović-Vaske iz Eve Braun otpevao je “Odnesi me” sa Bojanom Vunturišević, koja ja uputila “poslednji pozdrav našem najboljem ortaku iz ’58. generacije”.

Pre nastupa, na početku komemoracije okupljenima se obratio nekadašnji muzički urednik radija Studio B Sloba Konjović rekavši da je u muzici i ličnosti Vlade Divljana posebno cenio “saosećanje i ljubav”.


“To je sastavni deo njegove muzike i to je ono što nam je svima potrebno. Vlada je bio muzika, i Vlada je bio rokenrol”, rekao je Konjović.

Evocirajući uspomene iz zajedničkog detinjstva i odrastanja sa Vladom, glumac Svetozar Cvetković je rekao da nam je Divljan u svojoj muzici “ostavljao sebe, svoju bol, svoju sreću, svoju ljubav, svoju umetnost”.
“Nekad prevratnički ‘Paket aranžman’ danas deluje kao futuristička bajka o slobodi nekog vremena koje nećemo dostići. To jeste muzika, ali i mnogo o više od života samog, i mnogo dublje od trajanja koje ima ograničenje u životu. To jeste klica koja je izrodila drvo umetnosti jednog smislenog života od kog se danas rastajemo, svesni da se život Vlade Divljana nikad neće završiti. Vidimo se Vladice. Tvoj Svetica”, rekao je Cvetković.


Pesnik Ljubivoje Ršumović rekao je da ga je vest o smrti Vlade Divljana naterala da odmah izrazi saučešće članovima vlastite porodice “kao da je najrođeniji naš otišao”, a izlaganje je zaključio rečima: “Vlada nije otišao…Vlada će biti sa nama. Neka mu je slava i hvala”.


(Telegraf.rs)

 

[crvendac_011]

 

[crvendac_011]

Dragi naš Vlado, Dečače moj mili...

Poslednji govor nad odrom Vlade Divljana u kapeli na Novom groblju, po želji pokojnog muzičara i njegove porodice, održao je legendarni rok novinar, kolumnista "Blica" Peca Popović. Pročitajte Pecino emotivno i lično obraćanje prijatelju koga više nema:

Vlada Divljan iz mlađih dana


Dragi naš Vlado, Dečače moj mili


Jedno je stajati iza scene Zaječarske gitarijade, poslednjeg Boom festivala, iza bine u bašti SKC ili tradicionalnih martovskih BG koncerata i zavidno posmatrati kako unosiš refrene, radost i osmehe u publiku. Drugo je, sasvim drugo, stajati iza tvog kovčega i gledati tvoju porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce, sve okupljene u ovoj kapeli tako ujedinjene u bolu što te prerano i nepravedno israćamo.

Obavezao si me da ovde istupim u pokušaju da iskazam zajedničko osećanje, koliko ćeš nedostajati onima koji su te poznavali, da pokušam utešiti tvoje najmilije i sve naše odletele ptice po svetu duboko potrešene tvojom smrću. Zato dozvoli da malo ličimo na tebe i budemo sentimentalni.
Naša je dužnost da sada ne tugujemo već slavimo Tvojih 57 godina života i Tvoj primer. I kao što nikada nisi želeo da vidiš ljude u suzama, već si težio da svi oko tebe budu srećni, dopusti da se setimo kako si i koliko dotakao naše živote. Kako si jednu generaciju i jednu geografiju obogatio i koliko si pri tom ostao čist, dobar, častan i pošten.


Pripadao si trećem sudbonosnom gradskom rokenrol pokolenju. Iz neuporedive generacije kreativaca koja je zatalasala, ozvučila i osvetlila jugoslovensku scenu. Istovremeno pripadao si poslednjim aristokratama gradske kaldrme. Otmenost svog Beograda umeo si uvek da nosiš u sebi i sobom.
Život razumeti kroz povratak u detinjstvo. Rođen si onog proleća kad je Đuza Kraljićevu i Brajkovićevu, kasnije i tvoju pesmu, Devojko mala počeo da šeta štraftom, kad je Beba u drskoj haljini sela na vespu a Rajko Mitić predao carstvo lopte Šekiju. Deset godina kasnije na terasi hotela Jadran u Tučepima inficirao si se slušajući Dragu Diklića.


Potom si ušao u muziku kao i svi klinci sveta šezdesetih i sedamdesetih, u društvu Zdenka i Bože svojih komšija iz detinjstva Knez Danilove ulice. Gitaru si učio na istoj adresi gde su Siluete oktobra 1961dobile ime. Taj čarobnjak Merlin uveo vas je u svet drugarstva i roka. Uz Kokana, Dragana i Boru napravićete Zvuk ulice. Onda su Dečaci izrasli u Idole. Izvršena je petogodišnja artistička subverzija. Posle je sve istorija i sociologija. Sam i slobodan, kao graditelj scene koja je promenila grad i zemlju, u društvu Saše Šandorova započinješ beogradsku diskografiju. Sa Giletom, Kojom, Pikom i Švabom, pajtašima iz novotalasnih dana praviš nekoliko veselih ploča i upuštaš se u muziku za filmove.

Peca Popović

Raspad zemlje te šalje daleko. Posle australijskog perioda, akademije tona i saradnje sa Kirilom Džajkovskim nisi dugo ostao sam. Predvodiš taj uzbudljivi All Stars Bend. Osnivaš porodicu i pred bombama,
sklanjaš se na kratko, zapravo na dugo u Beč. Odatle potvrđuješ sva svoja prava prijateljstva kroz muzičko iskustvo: Die TonZentrale, Nevladina organizacija i Ljetno kino Big Bend. Kad nisi putovao i svirao, stupao si u godine kako priliči pravom muzičaru, snimajući primenjenu muziku, radeći za film i pozorište, ljudovao po prostorima kojih nisi želeo da se odrekneš.
Sudbina će hteti da si poslednji koncert imao u Zaječaru, tamo gde si prvi put izašao na YU scenu.

Na istoj adresi, u bašti SKC gde si u proleće 81 predvodio Idole, jednog drugog proleća 2014. poslednji put si čuo aplauz svog grada. Moram ti reći da Rovinj mari što si u njemu provodio leto na način kako su to uvek činili beogradski džentlmeni, filozofi, gameni i umetnici.
Mudraci kažu da na dan kad umreš tvoje ime piše na oblaku. Od četvrtka četiri dana debeli oblaci su natkrili prostore našeg emotivnog prostora i kišili. I na svakom od njih osećao sam tvoje ime i tražio onaj blagi osmeh.

Mnoge je zbunila činjenica da su se sve zemlje bivše Juge ujedinile u žalosti zbog Tebe. Kako je moguće da odlazak jednog tamburaša koji poslednjih četvrt veka nije bio u žiži dobije toliku težinu? Da poplavi internet, da mu se pokloni FEST, prekidaju radio i TV programi a medijski prostor rezervisan za druge junake bude ustupljen čoveku koji svojom biografijom nije zlostavljao druge niti išta od ikoga tražio.

Zato ti hvala, dragi Vlado. Pozdravljam tvoju darovitost koja je podrazumevala poštovanje tradicije i kreativnu radoznalost, tvoju prosvećenost i posvećenost, strast i osećaj za pravdu. Pozdravljam gospodsko čuvanje drugih, velikodušnost, nesalomljivi moral, strpljenje i razumevanje, tvoju duhovnost, otvoreno prihvatanje ljudi bez obzira odakle su, duboku odanost porodici i što si svoju istinu uzvišeno čuvao do poslednjeg uzdaha. I jer si napravio nešto što nije kod nas poznato: izlaznu strategiju!

Hvala ti što si u svim prevratnim vremenima umeo je čuvaš dušu i energiju i otmeno odoliš vihorima moda. Što si pravio, širio i zastupao zvuk ulice svog zavičaja sa slikom vremena u kome smo odrastali. Hvala ti što si naše živote ispunuo bojama radosti. Ponosan sam što ti pare i slava nisu oštetili ni kičmu ni glavu. I posle toliko godina zadivljuje hrabrost sa kojom si se odrekao statusa Idola ostajući primer gospodina jugoslovenske rok scene i onda kad je velika otadžbina prestajala da sluša muziku, a celi jedan naraštaj počinjao da strepi osluškujući znake dolazeće oluje. Hvala ti što si oličenje onog Beograda koji se nikad nije svrstao u kolone iza nacionalnih i lokalnih opsenara i uzurpatora najveće scene.

Vis "Idoli"

Hvala ti što si napravio 11 od 13 pesama za Odbranu i poslednje dane, po izboru 70 stručnih, najbolje ploče jugoslovenskog roka. Izvini što ti se u ovom dragom, a grešnom gradu nikad niko zbog toga nije zvanično zahvalio. Ali, taj album uz Šikijev film "Ko to tamo peva", Oklopov roman "CA Blues", Crnobrnjin TV šou "Beograd noću", Albaharijevu zbirku "Opis smrti", Slobine "Vibracije", Pavićev "Hazarski rečnik" i gsn Duškove mudrosti "Beograde, dobro jutro" objašnjava kako je ovaj grad u jedno nevreme bogatio zajedničku kulturu.

U višem smislu bio si neverovatan baštovan, sadio cvet gde si verovao da cvet može rasti. Divim se načinu kako si umeo da obrađuješ i čuvaš tlo naše domovine iznad svih jazova, provalija i ćorsokaka. To si radio gospodski i sa iskrenim ubeđenjem. Srećni smo što nam ostavljaš u amanet primer snažnih prijateljstava koja su nikla gde god si kročio.
Dina, suprug vas je voleo svim srcem. Stevane i Pavle znajte da je tata uvek bio ponosan na svoje momke.

Vlado moj, opčinio si poslednju bezbrižnu mladost, znajući da je u pesmi sve moguće: mašta, san, poštenje, visoka mera tolerancije i sloboda lepote. Lepota slobode ne može da ima više lica.
Počivaj u miru dragi Vlado, veliki muzičaru, rizničaru posebnog senzibiliteta i sjajni čoveče.

Zbogom Dečače, Liku, Daso, Stvaraoče, Liričaru, Drugaru, Rođače, Prijatelju...

A Bakićeva ulica već je zaspala, senke se pritajile, svetlost usnula

Slava Ti

Peca Popović
Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Janjatović: Vlado, hvala ti za ovaj album, koji nažalost nisi dočekao...

Koncertni album Vlade Divljana i Ljetnog kina "Live@Tvornica kulture" danas 10. maja, na godišnjicu rođenja Vlade Divljana, za područje Srbije objavila je promoterska kuća "Long Play".

Vlada Divljan i "Ljetno kino"

Album snimljen 5. aprila 2014. godine na koncertu u zagrebačkoj "Tvornici kulture" dragocen je dokument koji kroz dvadeset pesama iz svih delova karijere Vlade Divljana (1958-2015) učvršćuje njegov status kao jednog od najznačajnijih i najtalentovanijih autora Srbije i bivše Jugoslavije.

"Ljetno kino" na čelu sa zagrebačkim gitaristom Mladenom Maksom Juričićem svojom neobičnom postavom i aranžmanima (akustične gitare, ukulele, harmonika, stand up bubanj...), po mišljenju samog Divljana, donelo je "plesni i vedri duh" Mediterana i "jednu potpuno novu dimenziju" njegovim pesmama. "Live@Tvornica kulture" to jasno pokazuje, od horski raspevane verzije prvog singla Idola iz 1980. godine "Retko te viđam sa devojkama" do nadahnutih izvedbi klasika kakvi su "Maršal", "Rusija" i "Nebeska tema", sa remek dela beogradskog novotalasnog sastava "Odbrana i poslednji dani" (1982).

Tu ravnopravno stoje i stvari kasnije Divljanove samostalne karijere poput "Samo jednu ljubav imam", "Odnesi me", "Svakog jutra" i "Kad te vidim". Poslednje dve su u izvedbama sa Ljetnim kinom postale "Najlepša" i "Vodim te na more", koje su prethodno zabeležene na mini albumu Vlade Divljana i "Ljetno kino Big Banda" "Četiri godišnja doba" (Aquarius Records 2012).

Uz očekivano prisustvo istinski savršenih Divljanovih pop pesama kakve su "Ona to zna", "Ljubavi" ili "Malena", "Live@Tvornica kulture" donosi i nekoliko iznenađenja. Jedna je bezvremena "Balada", legendarnih sarajevskih Indeksa, koja kroz Vladin glas dobija novu dimenziju i dozu osćajnosti, druga je urnebesna "Baba Zumbula" (autora Kirila Džajkovskog i Darka Mitrevskog), a treća zatvarajuća, upravo pred koncert u "Tvornici" smišljena i premijerno na bis izvedena, Vladina zezalica "Purger koji kaže bre".
- Iako je pesma šala-mala i ona nam govori o Vladi, svetskom čoveku koji se svuda mogao uklopiti i koji je bio najbolji ambasador prostora s kojeg dolazi - smatra Maks Juričić.

Povodom ovog izdanja naš poznati rok kritičar Petar Janjatović podsetio je na raskošan talenat i veličinu Vlade Divljana:

Petar Janjatović

- Zime 1978. godine sam ga upoznao na Gitarijadi u Zaječaru. Izveštavao sam kao saradnik emisije "Veče uz radio", a grupa Zvuk ulice se takmičila. Sve se tada odvijalo u Domu JNA i oni su odskakali i od tog ambijenta i od ostalih grupa. Bilo je to vreme kada su se muzički još tražili. Veoma brzo, par godina kasnije su se našli i postali Idoli, naš omiljeni beogradski bend. Leta 1986. godine sam u Dubrovniku na Babinom kuku imao mali štand i za turiste pravio imena od posrebrene žice. Bio sam u kampu, u šatoru koji je moj tata ko zna kada kupio od nekih Čeha. Jednog dana sam ga sreo na Stradunu i kad sam mu rekao šta radim i gde sam samo je komandovao: "Pakuj se i dodi kod mene". Tog proleća država je njegovoj porodici vratila prastaru kuću koju su dedi oduzeli posle rata. U njoj je bio sa pijanistom Sašom Šandorovim sa kojim je upravo pripremao album "Tajni život A. P. Šandorova". Tih letnjih meseci kroz kuću je prošao ceo Beograd i pola Zagreba. U radnjici u "Lazaretima" smo kupovali jeftinu uvoznu votku, u bašti brali ljute papričice pa stavljali u flaše i pravili percovku. To je Šandorova naučio njegov profesor u Moskvi. Nije krhko znanje! Jedne noći sam se vraćao sa Straduna, njih dvojica su sedeli u dvorištu, gledali u more i kulu Revelin, a sa kasetofona su svečano grmeli ruski ženski horovi. Kao iz sovjetskih filmova pedesetih godina. Bilo mi je to jako čudno za nekoga sa rok pedigreom. Onda sam seo sa njima, popio par percovki, gledao u more i odlepio. I te ženske horove smo posle stalno slušali i ježili se. I danas se raznežim kada čujem njegovu "Rusiju". Na albumu "Sve laži sveta" je na ruskom otpevao "Rodina". Na koncertima sa Ljetnim kinom su izvodili "Podmoskovskije vječeri". Bez obzira na zajebanciju sa pesmom "Maljčiki", on je imao neku dirljivu ljubav prema Rusiji. Pa još tada smo se složili da ne volimo Sovjete, a volimo Ruse. Nedavno je rekao: "Kada slušam svoje pesme svuda ima ta neka ruska harmonija. To je posledica partizanskih pesama koje su u stvari ruske. Mi smo Sloveni i to negde očigledno osećamo."

Ima smisla što je slovenački novinar sad kad je pisao o njemu stavio naslov "Prefinjen glas romantične melanholije". Zime 1996. godine, kada je nakratko došao iz Australije, otišli smo na neku rok tribinu u Bečej. Tada se upoznao sa grupom Eva Braun koja je odrasla na njegovim pesmama. Posle tribine, Eva Braun je svirala a on im se spontano pridružio u par pesama Idola. I to je bilo nezaboravno. Još početkom devedesetih, kada je otišao, nekako sam se pomirio sa tim da ga više nikada neću videti na koncertu. Ali te večeri je bilo jasno da je magija sve vreme bila tu. Onda se na Giletov nagovor reaktivirao, pokrenuli su Old Stars Band, koji je kasnije preimenovan u Nevladina organizacija (tipičan njegov humor, mada je ovom drugom imenu kumovao Dragan Kremer). Snimili su predivan, topao, mada zapostavljen disk "Sve laži sveta". Pre par godina je počeo da svira sa zagrebačkim gitaristom Maksom Juričićem (još jednim nosiocem spomenice iz 1981. godine) i njegovim Ljetno kino bendom. Ponovo su snimili neke stare pesme u neodoljivim aranžmanima. Ali i novu, nežnu "Samo jednu ljubav imam". U Hrvatskoj je objavljen disk "Live@Tvornica kulture" na kome je snimak koncerta koji su on i Ljetno kino odsvirali prošlog aprila u Zagrebu. Na njemu je i pesmica "Purger koji kaže bre". Iz zezanja su je smislili tog dana, pred koncert. I to je on. Uklapao se na svakom kontinentu, a uvek je bio potpuno svoj. Smiren, ležeran, šarmantan. Maneken za vino kako mi je jednom samoironično rekao.

U ovo vreme vulgarnog samoreklamiranja kada je svaka budala za sebe rekla da je umetnik, pisac, autor, deo kreativnog tima (mo'š misliti) on se jednostavno opisao: romantični buntovnik. Sad kad pišu o njemu kažu da je bio skroman. Ma ne, bio je ostvaren, zadovoljan i okružen ljudima koje iskreno voli. I koji ga obožavaju. Zagrebački novinar Zoran Tučkar je sad lepo napisao: "Ako bi nekom ko je odrastao nakon raspada Jugoslavije trebalo pojašnjavati kako se ponaša ili kako izgleda dragi prijatelj iz Beograda, samo bi pokazali Divljana". Mislim da je on Darko Kraljić beogradskog pop rok zvuka. Ovih dana ga je neko vrlo pronicljivo uporedio sa Rej Dejvisom iz grupe Kinks. Naš mladi prijatelj i organizator njegovih koncerata Login Kočiški iz Skoplja je napisao "I ne beše dobar, beše najdobar!" Beše naš Vlada Divljan.
Vlado, hvala ti za ovaj album, koji nažalost nisi dočekao... ", naveo je Janjatović.

Izvor: Blic Online