- Učlanjen(a)
- 01.05.2019
- Poruka
- 668
Sve što se tiče nacionalizma i religioznog filetizma je već rešeno i razrešeno odlukama Svetog Arihijerejskog Sabora pomesnih Crkava u Konstantinopolju 10.09.1872 god. – a one su jasne – tome nema mesta u PC.
Stapanje hrišćanske vere sa bilo kojom političkom ideologijom je pogubno, a sa nacionalizmom katastrofalno.
Niti je Crkvi potreba država niti državi Crkva da bi i jedna i druga ostvarile svoje uloge.
Crkvi nisu potrebni ni narodi ni nacije ni države – Crkvi su potrebni ljudi.
Sačuvati svoj nacionalni identitet i osobenost unutar PC je podrazumevajuće, no takodje i nije samo sebi cilj, jer pomesne PC počivaju na principu autokefalnosti i autonomije ali i kanonskog i liturgijskog jedinstva koje isključuje mogućnost stavljanja nacije ispred Hrista i hrišćanskog učenja koje počiva na univerzalizmu pa je samim tim i PC vaseljenska – Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska.
Svrha bilo koje PC pa i srpske nije širenje i ostvarivanje nacionalnih ideja i ciljeva već reči Božije.
Nacionalizam je stvar sekularna, ovozemaljska a Crkva je okrenuta i usmerena u potpuno drugom pravcu – ka Carstvu Nebeskome štaviše i sama Crkva nije od ovoga sveta.
Ukoliko neko drugačije uči i govori čini greh i upada u jeres.
Uostalom i sam princip autokefalnosti (po ugledu na pentarhiju) ne podrazumeva da je Crkva nužno jednonacionalna već u zavisnosti od okolnosti, jer počiva na teritorijalnom principu, može biti i višenacionalna ako na tom prostoru žive pripadnici različitih nacija pravoslavne veroispovesti.
Stapanje hrišćanske vere sa bilo kojom političkom ideologijom je pogubno, a sa nacionalizmom katastrofalno.
Niti je Crkvi potreba država niti državi Crkva da bi i jedna i druga ostvarile svoje uloge.
Crkvi nisu potrebni ni narodi ni nacije ni države – Crkvi su potrebni ljudi.
Sačuvati svoj nacionalni identitet i osobenost unutar PC je podrazumevajuće, no takodje i nije samo sebi cilj, jer pomesne PC počivaju na principu autokefalnosti i autonomije ali i kanonskog i liturgijskog jedinstva koje isključuje mogućnost stavljanja nacije ispred Hrista i hrišćanskog učenja koje počiva na univerzalizmu pa je samim tim i PC vaseljenska – Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska.
Svrha bilo koje PC pa i srpske nije širenje i ostvarivanje nacionalnih ideja i ciljeva već reči Božije.
Nacionalizam je stvar sekularna, ovozemaljska a Crkva je okrenuta i usmerena u potpuno drugom pravcu – ka Carstvu Nebeskome štaviše i sama Crkva nije od ovoga sveta.
Ukoliko neko drugačije uči i govori čini greh i upada u jeres.
Uostalom i sam princip autokefalnosti (po ugledu na pentarhiju) ne podrazumeva da je Crkva nužno jednonacionalna već u zavisnosti od okolnosti, jer počiva na teritorijalnom principu, može biti i višenacionalna ako na tom prostoru žive pripadnici različitih nacija pravoslavne veroispovesti.