"Ako tražiš pravdu, onda bi nam po zakonu pravde sledilo da još u početku odmah poginemo"
sv. Jovan Zlatoust.
Jer u osnovi greha ne leži neznanje, već lična volja razumnog bića. Satana i Adam su znali i to mnogo bolje od nas blagost Božiju ali su otpali. Njihov lični, voljni, nenametnuti izbor se priklonio ka postojanju bez Boga s tom razlikom da ipak greh ne potiče od Adama no od sotone.
I među ljudima i angelima koji su krenuli za satanom postoje oni za koje zlo nije slučajna greška, nesporazum, niti nemarnost, već svesni izbor. Zlo je za njih - put egoistične, zaslepljene samorealizacije po svaku cenu koja počiva na bogoborstvu i samoživosti.
Apsurdno je stoga raspravljati o tome može li ili ne može takav grešnik da se pokaje kada i ako on ne želi da se kaje ali svaki čovek može da se spasi, ne samo pravednik - "Jedan te isti čovek je istovremeno i spasen i osuđen" kaže sv.Amvrosije Mediolanski , odluka je dakle na njemu, čoveku, i mogućnost spasenja data mu je po blagodati a ne po zasluzi ali mora da se odluči za to, mora da napravi izbor.
Ja dođoh vidjelo na svijet, da nijedan koji me vjeruje ne ostane u tami.
I ko čuje moje riječi i ne vjeruje, ja mu neću suditi;
jer ja ne dođoh da sudim svijetu, nego da spasem svijet.
Koji se odreče mene, i ne prima riječi mojijeh, ima sebi sudiju:
riječ koju ja govorih ona će mu suditi u pošljednji dan;
Jer ja od sebe ne govorih, nego otac koji me posla
on mi dade zapovijest šta ću kazati i šta ću govoriti.
I znam da je zapovijest njegova život vječni.
Što ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče otac.
Jovan 12,46-50
"Svima koji su sačuvali ljubav prema Njemu, On daje Svoje opštenje. Opštenje sa Bogom jeste život i svetlost i naslada svim dobrima, kakva su u Njemu. A one koji po svojoj volji odstupaju od Njega, On predaje odlučenju od Sebe, koje su oni sami izabrali. Odvajanje od Boga jeste smrt i udaljenje od svetlosti jeste tama, i otuđenje od Boga jeste lišavanje svih dobara, koja postoje u Njemu. Ali dobra Božija su večna i bez kraja, zato je i njihovo lišavanje večno i bez kraja, slično, kao što u vezi sa neizmernom svetlošću, oni koji su sami sebe oslepeli ili koje su oslepili drugi bivaju zauvek lišeni njene sladosti, ne zato što bi im svetlost pričinjavala muke slepila, već zato što im samo slepilo donosi nesreću."
sv. Irinej Lionski
Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi,
jer je veliku ljubav imala;
a kome se malo oprašta ima malu ljubav.
A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.
I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta?
A ženi reče: Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
Luka, glava 7